Buducnost Kosova je Odlucena

Nesto neverovatno se desilo na Kosovu, a da to niko nije primetio. Sa izuzetkom Kosovara, proglasavanje ustavnog okvira za stvaranje privremene samouprave na Kosovu i raspisivanje izbora, kao da niko u svetu nije zabelezio.

To ne bi trebalo da iznenadjuje. U poredjenju sa britanskim politicarima koji vole da se boksuju i makedonskom krizom, cinjenica da je nekadasnji ministar odbrane Danske izdao kompleksno saopstenje o Kosovu, kome je prethodilo dosadno i dugacko ime, nije se nasla na naslovnim stranicama, a za mnoge urednike to nije prestavljalo ni vest.

Medjutim, kako to znaju Albanci i Srbi, nemoguce je potceniti znacaj ustavnog okvira kojeg je Hans Hekerup, sef UN administracije na Kosovu objavio 15.maja.

U sustini, to znaci da su zavrsene dve godine spekulacija, raznih razmatranja i predloga. Znamo sta ce se desiti na Kosovu, bar sto se tice njegove bliske buducnosti.

Kosovari ce 17.novembra izglasati parlament sastavljen od 120 poslanickih mesta. Deset mesta je rezervisano za Srbe, a deset za ostale manjine Kosova. Parlament ce izglasati predsednika. On ce nominovati premijera koji ce formirati vladu. Dve ministarske pozicije rezervisane su za predstavnike kosovskih Srba i drugih manjina. Buduca vlada Kosova pocece da upravlja pokrajinom, a po Hekerupovim recima, UNMIK, ce "u vecini slucajeva zauzeti mesto u pozadini". Jos znacajnije je sto ce UNMIK jos uvek biti odgovoran za sudstvo, zakon i red. Takodje ce nastaviti da rukovodi Kosovskim zastitnim korpusom, sto je po misljenju kosovskih Albanaca jezgro njihove buduce armije.

Sudeci po Hekerupu, to znaci da ce Kosovari nakon formiranja vlade moci "po prvi put u istoriji" da vode "svakodnevne poslove" na Kosovu.

Tu je i zamka. Ocigledno, vodjenje "svakodnevnih poslova" ne znaci nezavisnost. Hekerup i njegovi naslednici mocice da stave veto na sve sto im se ne svidja zato sto ce, kako naglasava, on i dalje "garantovati da ce akcije provizorne samouprave biti u skladu sa Rezolucijom 1244, Saveta bezbednosti".

UNMIK je stvoren Rezolucijom 1244 koja definise pravni status Kosova. Istom rezolucijom UNMIK-u je dat mandat da "uspostavi, u iscekivanju konacnog sporazuma, znacajnu autonomiju i samoupravu na Kosovu". Nakon izbora u novembru, veliki korak ce biti preduzet u ostvarivanju tog cilja.

Medjutim, kosovsko-albanski lideri gundjaju. Oni zele da se u ustavni okvir ubaci klauzula koja obecava referendum o nezavisnosti. Ne samo sto je nisu dobili nego i buduci aranzman nije vremenski ogranicen.

Po sporazumu iz Rambujea, koji su oni potpisali u martu 1999.godine, prelazna vlada Kosova imala bi mandat od tri godine pre nego sto bi se ponovo razmatralo pitanje konacnog statusa. Sada to nije slucaj. Kao sto kaze Hekerup, ovo je odlozeno sve do "odgovarajuce buduce faze".

Hasim Thaci, nekadasnji politicki sef Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, sadasnji lider Demokratske stranke Kosova, ostro je kritikovao ovaj predlog jer ustavni okvir "pitanje nezavisnosti drzi kao taoca".

On je u pravu. Posto se kosovsko-albanski lideri nisu odlucno usprotivili nasilju protiv Srba i drugih manjina, a i zbog veza koje neki krugovi kosovsko-albanske elite odrzavaju sa rukovodstvima albanskih pobunjenika u dolini Preseva i Makedonije, izgubili su poverenje stranih diplomata i politicara odgovornih za desavanja na Kosovu.

Iako se ne slaze sa ovim dokumentom, Thaci nema nameru da bojkotuje izbore. Ibrahim Rugova i Ramush Haradinaj, dva druga politicka lidera, takodje su se zalili da nema klauzule o referendumu, ali ce i oni ucestvovati na izborima.

Zanimljivo je sto je Haradinaj, nekadasnji komandant OVK, koji je zajedno sa Vetonom Surroijem boravio u Parizu prosle nedelje, poceo da ponavlja argumenat koji vec dugo promovise ovaj uticajni izdavac sa Kosova. A to je da bi Kosovari trebalo da upotrebe ovaj period samouprave da izgrade potrebne institucije i da se na taj nacin spreme za eventualnu drzavnost.

Suroi je o ovome govorio za IWPR proslog januara, zalazuci se za "tajvanski scenario". Srbija, Crna Gora i Kosovo "prolaze kroz proces unutrasnje konsolidacije" i trebalo bi da se "koncentrisu vise na funkcionisanje drzave nego na njeno medjunarodno priznanje". (pogledajte Izvestaj o balkanskoj krizi broj 209, 15.januar 2001.godine).

Ne iznenadjuje sto je rukovodstvo kosovskih Srba odbacilo ustavni okvir. Njima nije poslo za rukom da ukljuce mehanizam veta, za kojeg je Hekerup izjavio da bi "potpuno blokirao rad skupstine".

Momcilo Trajkovic i drugi lideri kosovskih Srba rekli su da ce kosovski Srbi bojkotovati novembarske izbore ukoliko ne dodje do izmene ovog dokumenta.

Reakcija iz Beograda bila je nepovoljna. Predrag Simic, savetnik za spoljnu politiku predsednika Kostunice, nazvao je ovaj ustavni okvir "koncesijom albanskim separatistima".

Sto se tice Beograda i Srba u celini, njihov je problem sto nemaju uverljive, alternativne ideje za Kosovo. Na isti nacin, albanski politicari ponavljaju pricu o nezavisnosti ne zato sto je zele (to je vise nego ocigledno) vec zato sto izgleda nemaju nista drugo da kazu.

Posto su dogadjaji u toku poslednje dve godine oslabili poverenje izmedju kosovsko albanskog rukovodstva i medjunarodne zajednice, zemlje od kljucne vaznosti nece, ni za momenat, podrzati bilo kakve korake ka nezavisnosti.

Zaista, pojedinci tvrde da bi za nezavisnost bila potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti, a s tim bi se slozile Rusija i Kina samo kada bi ih Beograd za to zamolio. Stoga, oni kazu, kosovski Albanci bi trebalo da pocnu pomirenje sa Srbima.

A to se nece desiti u bliskoj buducnosti. Ali, kocka je bacena i do "odgovarajuce buduce faze" vazice sadasnji ustavni okvir.

Srbi i Albanci, ukoliko bude bilo politicke volje, trebalo bi da iskoriste ovu priliku. Ukoliko im to ne podje za rukom, bice osudjeni na sukob bez kraja.

Tim Judah je autor knjige: Kosovo: Rat i Osveta, koju je izdao Yale University Press.