Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BROJ ŽRTAVA NA SUĐENJU LUKIĆIMA PONOVO DOVEDEN U PITANJE

Svedok je rekao kako osam imena ne bi trebalo da se nalaze na spisku onih koji su poginuli u spaljenoj višegradskoj kući.
By Rachel Irwin
U novom iznenađujućem zaokretu na suđenju dvojici bosanskih Srba, rođacima Milanu i Sredoju Lukiću, jedan svedok je ove sedmice izjavio kako ukupno osam navodnih žrtava, koje se u optužnici pominju kao poginule, zapravo nisu umrle u višegradskoj kući koja je spaljena u junu 1992.



Tužilaštvo je već zahtevalo da se imena tri osobe izbrišu sa spiska iz optužnice, jer je odbrana u martu iznela dokaze da su dve od njih još uvek žive, dok je treća umrla znatno nakon požara.



Ovosedmični svedok, Huso Kurspahić, najpre je 1. septembra prošle godine svedočio na poziv tužilaštva. Njegova majka, dve sestre i ostali članovi porodice zatekli su se među onima koji su 14. juna 1992. u istočnobosanskom gradu Višegradu bili živi spaljeni u jednoj kući u Pionirskoj ulici.



U optužnici se navodi da je ukupno 70 Bošnjaka te noći umrlo nakon što su Lukići u pomenutoj kući zabarikadirali čitavu grupu, a potom podmetnuli požar. Svega sedmoro ljudi je preživelo, kaže se u pred-procesnom podnesku tužilaštva.



Kurspahić je izjavio da je Višegrad napustio u aprilu 1992. godine, te da je u vreme pomenutog požara radio kao policajac u obližnjem selu Međeđa, koje je bilo pod kontrolom Bošnjaka.



On je prošlog septembra posvedočio da je za požar najpre čuo od jedne osobe koja ga je preživela, sedam ili osam dana nakon samog događaja.



Kurspahić se ove sedmice pred sudom pojavio sa vlastitim spiskom poginulih žrtava – kojeg je, kako je rekao, sačinio nedavno, uz pomoć članova porodice.



Činjenica da se na njegovom spisku nalaze svega 53 osobe – naspram 70 pobrojanih u optužnici – izazvala je pravu bujicu pitanja, kako tužilaštva, tako i odbrane.



„Verujete li da je [Vaš spisak] tačan i autentičan?“, pitao ga je tužilac Stiven Kol (Stevan Cole).



„Devedeset i devet posto“, odgovorio je Kurspahić.



A kada je Kol od svedoka zatražio da precizira šta na njegovom spisku možda nije tačno, svedok je postao razdražljiv.



„Mogu Vam reći da je on 2,000 posto tačan“, rekao je.



Svedokov spisak je potom uveden u dokaze.



Kada je Kol počeo da poredi Kurspahićev spisak sa onim iz optužnice, predsedavajući sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson) je ocenio da je to „zbunjujuće“.



On je tužilaštvu sugerisao da svedoka redom ispita o svakom imenu sa spiska iz optužnice.



Kol se saglasio sa tim, pa je potom počeo da glasno čita jedno po jedno ime sa spiska od 70.



„Broj 21 je jedna dvodnevna beba – da li je imala ime?“, upitao je tužilac.



„Ne“, odgovorio je Kurspahić. „To je dete koje čak ni ime nije imalo. Jedna žena ga je rodila dva dana ranije [dok se skrivala] u šumi.“



On je potvrdio da su i beba i majka poginule u plamenu.



„Šta je sa brojem 25, Hanom Kurspahić?“, upitao je tužilac.



„Da, to mi je sestra“, kazao je svedok. „Ali ovde postoje dva njena imena – ona je i pod brojem 27 – tako da treba da prebrišete drugi broj.“



Njegova sestra, rekao je on, nalazi se na spisku tužilaštva pod svojim nadimkom, Hana – ali i pod svojim pravim imenom, Hasiba.



„Nameravam da pokažem da su to dve različite osobe“, kazao je Kol. „Jedna je Vaša sestra, a druga je neka druga žena.“



„Ne, ne“, uzvratio je Kurspahić. „Istina je da su one jedna te ista osoba.“



Svedok je tokom ispitivanja potvrdio i da je još jedna osoba dva puta navedena u optužnici.



„Šta je sa brojem 64 – Enver Šehić, star oko 13 godina?“



„Ne, Lukić je njega i njegovog oca izveo iz kuće pre požara“, kazao je svedok. „Nestali su.“



Kurspahić je izjavio da ukupno osmoro ljudi sa spiska tužilaštva nije poginulo u požaru.



Tim odbrane Milana Lukića želeo je da sazna zbog čega svedok nije te podatke otkrio prilikom ranijeg svedočenja.



„Jeste li za ovu grešku znali i pre no što ste poslednji put svedočili?“, upitao je Dragan Ivetić, jedan od Lukićevih advokata.



„Nisam znao“, odgovorio je svedok. „Da sam znao, odmah bih to i rekao. Ovde sam da razjasnim stvari, da utvrdim istinu, pravu istinu.“



Šta je svedok znao – i kada je to saznao – predstavljalo je tokom čitavog njegovog svedočenja izvor zabune.



Iako je Kurspahić ove sedmice tvrdio da je broj žrtava sa njegovog novog spiska „jedini tačan broj“, na septembarskom svedočenju je tužiocima rekao kako „ne postoji tačan broj [žrtava], već da ih je otprilike 70 tamo stradalo“.



Takođe je ove sedmice posvedočio kako je pre samo nekoliko godina u Sarajevu bio na sahrani jedne osobe sa spiska – što je propustio da pomene prilikom ranijeg pojavljivanja pred sudom.



Kada ga je Ivetić upitao za te očite neusaglašenosti u iskazima, on je odgovorio: „Stojim iza svega što sam rekao i nemam razloga da [lažno] dodajem ili oduzimam nijedno ime.“



Završne reči na ovom suđenju zakazane su za 21. april.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.