Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BRITANSKI BULDOZER U BOSNI

Pedi Esdaun je odlucan da po svaku cenu rascisti prepreke koje stoje na putu napretka u Bosni.
By IWPR Balkans

Visoki predstavnik Pedi Esdaun sprema se da silinom buldozera otkloni neke od birokratskih i administrativnih prepreka koje stoje na putu napretka u Bosni.


Prosle sedmice objavljeno je da ce biti osnovan novi komitet koji ce ukljucivati nekoliko kljucnih zapadnih organizacija i uvazene lokalne poslovne ljude, ciji ce zadatak biti da rascisti teren za inostrane i domace investicije za koje se smatra da predstavljaju jedinu mogucnost za izlazak Bosne iz situacije ekonomske stagnacije.


Ime ovog novog tela, Buldozer komitet, savrseno odslikava stil koji je Esdaun demonstrirao u prvih sest meseci svog mandata.


Pre nego sto je ova inicijativa pokrenuta, bivsi lider britanskih Liberalih demokrata vec je smenio sedam zvanicnika - ukljucujuci i sefa obavestajne agencije Federacije.


Dva dana posle formiranja komiteta taj broj se popeo na osam, smenjivanjem Pera Markovica sa pozicije generalnog direktora kompanije "Sume Herceg Bosne". Ured visokog predstavnika, OHR, izdao je saopstenje da je imenovani zvanicnik otpusten zbog "duge istorije izrazene nekompentnosti za rukovodjenje javnim dobrima".


Esdaunov pristup - aktivan i na trenutke agresivan - predstavlja osvezavajucu novinu cak i za narod u Bosni koji je vec dugo naviknut na intervencije medjunarodne zajednice.


Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995.godine ustanovljen je Ured visokog predstavnika kao oblik delimicnog medjunarodnog protektorata u podeljenoj zemlji. Ipak, prvi visoki predstavnik, Svedjanin Karl Bilt, 1995-97, imao je neveliku stvarnu moc i morao je naporno da se bori da bi kroz pregovore postigao ono sto zeli.


Njegov naslednik, Karlos Vestendorp, 1997-99, bivsi ministar spoljnih poslova Spanije, dobio je ovlascenja da donosi zakone i smenjuje neposlusne lokalne politicare.


Ova ovlascenja maksimalno je koristio treci visoki predstavnik, austrijski diplomata Volfgang Petric, 1999-2002. On je pripremio teren za Esdauna tako sto je smenio 64 lokalna zastupnika tvrde linije i doneo 246 zakona, ukljucujuci i one koji stite manjinske etnicke grupe i unapredjuju demokratski proces na nivou drzave i entiteta.


Ovo se, ipak, osvetilo Petricu, jer su nacionalisticke partije blokirale primenu mnogih medju njegovim novim zakonima.


Kada je Esdaun preuzeo funkciju, odmah je pokazao kakve su mu namere time sto je naredio uklanjanje impresivne bezbednosne kapije sa ulaza u sediste OHR-a u Sarajevu. Izjavio je da ce njegov stil biti drugaciji - vise orijentisan na partnerstvo sa lokalnim liderima.


Ali, samo nekoliko dana po dolasku, smenio je prvog lokalnog lidera - ministra finansija u Federaciji, Nikolu Grabovca.


Za samo godinu i po dana na ovom poslu on je vec izdejstvovao jednu trecinu promena koje je izvrsio njegov prethodnik i, ako nastavi ovim tempom, uskoro bi ga mogao premasiti.


Zanimljivo je da su tri glavne nacionalistcke partije pozdravile sve Esdaunove odluke i saopstenja. Najveci otpor dolazi od onih koji su nekada nazivani "umerenim" bosanskim liderima.


Mladen Ivanic, predsednik vlade Republike Srpske, RS, i lider Partije za demokratski progres, PDP, jedini je javno odbacio Esdaunov zahtev za uvodjenje poreza na dodatu vrednost, VAT, sistem koji funkcionise vise na drzavnom nego na entitetskom nivou.


Zlatko Lagumdzija, predsednik glavne multietnicke i umerene Socijaldemokratske partije, SDP, i aktuelni ministar spoljnih poslova Bosne, javno je kritikovao Esdauna zbog smenjivanja sefa obavestajne agencije Federacije, Munira Alibabica.


Alibabic je u nekoliko proteklih meseci privlacio paznju javnosti optuzujuci neke od nacionalistickih politicara da su povezani sa organizovanim kriminalom. Esdaun je navodno doneo odluku da smeni sefa obavestajne sluzbe nakon sto su izvesne informacije procurele do lokalne stampe - mada njegova odgovornost za to nikada nije zvanicno dokazana.


Neki analiticari veruju da je promena u politickim stavovima i savezima povezana sa Esdaunovim saopstenjem od 5.oktobra kada je objavio da je jednako spreman da saradjuje sa nacionalistima i umerenjacima - dokle god su oni spremni da implemetiraju kljucne reforme.


To je nesto sto nije uobicajeno za Bosnu i Hercegovinu. Tokom poslednje decenije, vecina zapadnih diplomata i zvanicnika u zemlji pokazivali su naklonost - bilo implicitno ili otvoreno - za umerene lokalne partije.


Esdaunovo saopstenje moglo bi se objasniti cinjenicom da su i nacionalisticke partije poslednjih godina promenile svoj stav.


Bosnjacka Stranka demokratske akcije, SDA, Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, i Srpska demokratska stranka, SDS, donekle su ublazile nekadasnje stavove, bar za javnost. One vise ne lice na one frakcije koje su gurnule zemju u tri i po godine krvavog rata.


SDS i HDZ su naucile da se ne sukobljavaju otvoreno sa medjunarodnom zajednicom, i umesto toga javno prihvataju sve zapadne zahteve - a potom blokiraju njihovu implementaciju na terenu.


Ova taktika se pokazala uspesnom protiv Petrica i gotovo je sigruno da ce nacionalisti pokusati da je primene i protiv Esdauna - ukoliko dobiju parlamentarnu vecinu i formiraju vladu na bilo kom od nivoa vlasti u Federaciji i RS. Ukoliko nacionalisti odnesu prevagu, visoki predstavnik bi se mogao suociti sa svojim prvim ozbiljnim izazovom.


OHR i druge medjunarodne organizacije nalaze se u procesu prebacivanja carinske sluzbe, poreske uprave, odbrane i nekih drugih kljucnih funkcija sa entitetskog na drzavni nivo. Pre samo par godina i samo spominjanje takve inicijative moglo je izazvati masovne demonstracije pa cak i nasilje, narocito medju predstavnicima tvrde linije u redovima bosanskih Srba i Hrvata.


Ako Esdaun naidje na teskoce u pokusajima da implemetira ove nove inicijative, mozda ce biti prinudjen da pribegne jos siroj primeni svojih ovlascenja. To bi mogla biti njegova jedina nada za uklanjanje politickih prepreka koje stoje na putu progresa u Bosni - ali tako bi se ova oblast mogla pretvoriti u pravi protektorat.


Posmatraci imaju razlicite stavove o ovom pitanju. Dok neki pozdravljaju takav ishod, drugi upozoravaju da to ne bi bilo dobro, tvrdeci da bi se time dalje pogorsala situacija vec izrazene zavisnosti Bosne i Hercegovine od zapadne pomoci.


Jedina alternativna opcija za medjunarodnu zajednicu bila bi serija strogih uslova kojima bi svaki dolar zapadne pomoci bio vezan za ispravnu implementaciju konkretnih reformi.


To ne bi bilo jednostavno za zemlju koja se jos oporavlja - ali neki analiticari veruju da je to nephodno, ako Bosna i Hercegovina treba da nauci kako da preuzme kontrolu nad sopstvenom sudbinom.


Janez Kovac je redovni saradnik IWPR-a iz Sarajeva.