Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOŠNJACI JOŠ UVEK TRAŽE DA SRBIJA BUDE OSUĐENA ZA GENOCID

A presuda jednog nemačkog suda mogla bi im pomoći da ostvare taj cilj.
By IWPR ICTY
Prošlo je godinu dana otkako je Međunarodni sud pravde (MKS) presudio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni, a preživeli koje je ta odluka razgnevila tragaju za novim načinima ostvarivanja pravde.



Sud je presudio da Srbija ne snosi direktnu odgovornost za ono što se u periodu od 1992. do 1995. dešavalo u Bosni, te odlučio da jedini konkretan zločin koji zaslužuje da bude okarakterisan kao genocid jeste ubistvo 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici.



Srbija je proglašena krivom samo zbog toga što nije sprečila ili kaznila počinioce tog zločina. Ostali zločini koji su tokom sukoba počinjeni nad Bošnjacima proglašeni su pukim „etničkim čišćenjem“.



A sve to ni približno ne zadovoljava civile koji su svoje najmilije izgubili u masakrima koje su uglavnom počinili Srbi.



No, ako su organizacije koje okupljaju preživele bile razočarane presudom MKS-a, prezadovoljne su rezultatima koji su postignuti pred drugim sudovima.



Posebno su se efikasnima, što možda i ne iznenađuje, pokazali nemački sudovi.



Nakon rata u Bosni, trojica su bosanskih Srba u Nemačkoj osuđena po optužbama za genocid. Među njima je i Nikola Jorgić – bosanski Srbin koji je za zločine počinjene juna 1992. u gradu Doboju osuđen na doživotnu robiju.



Jorgić je bio lider paravojne grupe koja je sudelovala u ubijanju i mučenju više desetina Bošnjaka na području Doboja, a nemački sud ga je po 11 tačaka proglasio krivim za genocid.



Jorgić se 1999. bezuspešno žalio nemačkom federalnom sudu, a potom i Evropskom sudu za ljudska prava (ESLjP).



U julu 2007., sudije u Strazburu su ne samo potvdile nemačku presudu, nego i pravo nemačkog suda da ga osudi.



Mnogi stručnjaci tvrde da ova presuda nije važna samo za uspostavljanje univerzalne nadležnosti za genocid, već i za otrežnjenje u pogledu zločina koji su počinjeni u Bosni.



Kao ekspertski svedok sa niza suđenja održanih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), profesor Robert Donja rekao je kako presuda Evropskog suda u Jorgićevom slučaju odražava stavove mnogih posmatrača i gotovo svih preživelih žrtava.



Oni pak misle da su srpski vojnici i pripadnici paravojnih formacija u Bosni i tokom 1992. – a ne samo zločinom koji je u Srebrenici izvršen 1995. – počinili genocid nad Bošnjacima u Bosni.



„Živimo u doba sudskog pluralizma, u kojem različita sudska tela pokušavaju da uspostave standarde i zločine definišu u skladu sa međunarodnim zakonodavstvom. Ni MKS ni MKSJ, pošto su se držali užih definicija genocida, nisu uspeli u tome da, bilo vlade Jugoslavije i Srbije, bilo pojedine počinitelje, proglase krivima za genocid koji je te godine [1992.] počinjen“, rekao je on.



Po Donji je ključni deo presude Evropskog suda onaj u kojem su sudije podržale nemačku odluku u slučaju Jorgić, po kojoj je genocid nešto mnogo više od pukog fizičkog uništenja neke grupe, pošto podrazumeva uništenje te grupe „kao socijalne jedinice“.



Jorgićeva kazna bi se mogla pokazati kao važna i za Vijeće za ratne zločine u Bosni, koje je izbegavalo da u optužnice koje se ne tiču Srebrenice uključi i optužbe za genocid.



Princip „sudskog pluralizma“, koji primenjuje Evropski sud za ljudska prava, mogao bi se, prilikom procesuiranja onih zločina koje su počinili Srbi preliti i u domaće sudove u Bosni.



Što je još važnije, taj princip bi mogao obavezati MKS da preispita svoj stav, pošto pravila tog suda – u slučaju da se pojave novi dokazi koji bi se značajno odrazili na raniju presudu – dozvoljavaju reviziju samog procesa.



Premda se trenutno malo verovatnim čini to da bi presuda za genocid mogla biti izmenjena, suprotne odluke ostalih sudova bi to mogle da promene.



To znači da bi se slučaj Jorgić – zajedno sa mogućnošću da se otvore arhive srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO), koje navodno sadrže neoborive dokaze o umešanosti Srbije u genocid – mogao ispostaviti i kao ključni argument za reviziju sudske odluke.



Međutim, čak i da presuda MKS-a ostane nepromenjena, presuda Evropskog suda za ljudska prava, po kojoj se i 1992. dogodio genocid, može da bude iskorišćena za krivično gonjenje poricanja genocida, koje je u izvesnom broju zemalja EU-a već zabranjeno.



Edina Bećirević je viša predavačica na Fakultetu kriminalističkih nauka u Sarajevu.