Bosna: zahtevi za izmenu dejtonskog ustava

Izgledi Bosne i Hercegovine za prijem u NATO i Evropsku uniju nacice se u sredistu paznje kada bosanski lideri budu zvanicno predstavili javnosti predloge za ustavne promene koje su nuzni preduslov za clanstvo u ovim institucijama.

Planom, koji je pripremio bosnjacki (muslimanski) clan trojnog predsednistva Bosne i Hercegovine, Sulejman Tihic, a podrzao ga njegov kolega koji zastupa interese bosanskih Hrvata u predsednistvu, Dragan Covic, predvidjaju se temeljne izmene ustavnog okvira, koji predstavlja glavnu prepreku prijemu u Evropsku uniju i NATO.

Tri komisije, koje je osnovao Ured visokog predstavnika u Bosni, OHR, trebalo bi da iznesu sopstveni predlog reformi do kraja godine kojima bi se integrisali fiskalni, odbrambeni i obavestajni sistemi u zemlji. Ovim promenama nesumnjivo ce se ici u smeru centralizacije vlasti, ali mnogi veruju kako to nece biti dovoljno za sprovodjenje sveobuhvatnih nuznih promena u Bosni i Hercegovini kako bi se ispunili preduslovi za clanstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.

U ovom trenutku, Bosna i Hercegovina ne bi mogla da udje u NATO ili Evropsku uniju zbog postojeceg Ustava ustanovljenog Dejtonskim sporazumom 1995. godine, prvenstveno zbog toga sto je celokupna izvrsna vlast jos uvek u rukama OHR-a, koji trenutno vodi Pedi Esdaun.

Uoci formalnog prezentiranja svog predloga za ustavne promene krajem ovog meseca, Tihic je nedavno razgovarao sa novinarom IWPR-a o neminovnim reformama.

"Dokle god se nasa zemlja u tolikoj meri oslanja na medjunarodnog predstavnika, ona se ne moze sveobuhvatno ukljuciti u transatlantske i evropske integracione procese", rekao je Tihic, ukazujuci na kljucnu komponentu svog predloga - prenos ovlascenja i nadleznosti OHR-a na nize instance.

Drugi elementi Tihicevog plana, za koji se lider bosnjacke Stranke demokratske akcije, SDA, nada da ce se naci na dnevnom redu konferencije pod pokroviteljstvom medjunarodne zajednice u septembru - su promene odbrambenog i izbornih sistema u zemlja.

Tihic smatra da mora postojati jedinstvena vojno komandna struktura kako bi se armija mogla prikljuciti NATO-ovom programu "Partnerstvo za mir", sto predstavlja prvi korak ka punopravnom clanstvu u ovom vojnom savezu.

OHR je vec pokrenuo proces radikalnih promena u odbrambenim strukturama u Bosni nakon proslogodisnjeg skandala "Orao" kada je obelodanjeno da Republika Srpska, RS, prodaje delove za helikoptere Iraku uprkos embargu Ujedinjenih nacija. Esdaun je posle ovog otkrica 2. aprila ukinuo Vrhovni savet odbrane bosanskih Srba.

Tihic takodje zeli sustinske promene izbornog sistema koje bi omogucile Srbima koji zive u Federaciji BiH da ucestvuju u izborima za srpskog clana bosanskog predsednistva. Isto tako, Muslimani i Hrvati u RS mogli bi da glasaju za predstavnike svojih etnickih zajednica u predsednistvu.

Tihic nije zeleo da kaze da li ce se ovaj princip primenjivati na parlamentarne izbore.

On, takodje, zeli da spreci mogucnost da mali broj poslanika u skupstini blokira usvajanje zakona u drzavnom parlamentu. U ovom trenutku, oni to mogu uciniti ukoliko predlozeni zakoni ugrozavaju nacionalne interese. Tihicev predlog je da drzavno predsednistvo odlucuje o takvim pitanjima, a u slucaju dodatnih sporova, Ustavni sud bi bio nadlezan za donosenje konacne odluke.

Neki su kritikovali Tihicev plan jer je isuvise uopsten i nedovoljno detaljan.

Analiticari su sugerisali da je glavni cilj predloga pojacavanje pritiska na OHR kako bi sproveo radikalniji paket reformi, koje Muslimani i mnogi Hrvati vec dosta dugo traze.

Takodje se uocava teznja da se pojaca pritisak na Banja Luku koja uporno odbija bilo kakvu pomisao o centralizaciji.

Uistinu, Banja Luka je ostro reagovala na Tihiceve predloge. Zvanicnik iz kabineta srpskog clana bosanskog predsednistva, Borislav Paravac, opisao je predlozene ustavne promene kao "povratak u proslost", sto ocito ukazuje na strah Srba od mogucnosti da postanu manjina u jedinstvenoj drzavi.

Premijer RS Dragan Mikerevic rekao je proslog meseca da su predlozi neodgovarajuci, te da Dejton mora ostati osnova za ustavni okvir u Bosni dok sve tri etnicke grupe u zemlji ne postignu dogovor o obliku reformi koje treba sprovesti.

"Moramo dodatno izgraditi poverenje gradjana Bosne i Hercegovine na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma", dodaje on.

Medjunarodna zajednica takodje je hladno docekala Tihicev plan, kao i mogucnost organizovanja bilo kakve konferencije na kojoj bi se o njemu raspravljalo, insistirajuci da bi trebalo najpre postici konsenzus o ustavnim promenama pre nego sto Dejtonski sporazum ode u istoriju.

"Ukoliko se zaista zeli odrzavanje ovakve konferencije, onda inicijativa mora poteci iz same Bosne. Koliko je meni poznato, jos uvek nema konsenzusa o takvoj inicijativi", rekao je Majkl Hamfriz, posle svog susreta sa Tihicem u Briselu proslog meseca.

Dodao je da je pred Bosnom i Hercegovinom jos puno posla koji treba uraditi pre nego sto bi Evropska unija mogla da razmatra mere koje treba preduzeti radi prijema u evropsku porodicu nacija.

Bez obzira na buduci izgled bosanskog ustava, svi se slazu da u jednom - proci ce jos vremena pre nego sto Dejtonski sporazum postane deo istorije.

Sead Numanovic je novinar sarajevskog dnevnog lista "Dnevni avaz".