BOSNA: TUZIOCI ZADUZENI ZA MAFIJU NA METI KRITIKE

Medjunarodni tuzioci nalaze se pod sve snaznijim pritiskom, novca polako ponestaje, a umnozavaju se i kritike da prave previse nagodbi sa osumnjicenicima iz mafije. Precesto ulazenje u pregovore i nagodbe izaziva bes Bosanaca koji optuzuju tuzioce – trenutno zaokupljene trazenjem dodatnih sredstava od zapadnih ambasada – za sumnjive istrazne postupke koje omogucuju akterima organizovanog kriminala da se lako izvuku.

Jedan od visokih sluzbenika Drzavnog suda koji je imao prilike da vidi dokumentaciju tuzilaca takodje je veoma kritican prema njihovom ucinku.

"Iza lose obavljenih istraznih postupaka slede lose presude", kaze ovaj izvor. "Posledica takvih neuspeha je rasireno pribegavanje nagodbama." Jedan medjunarodni pravni strucnjak slaze se sa ocenom da tuzilastvo za organizovani kriminal nije ispunilo prvobitna ocekivanja.

"Medjunarodni tuzioci su ostavili veoma los utisak slucajevima koje su do sada vodili", izjavio je strucnjak koji je trazio da ostane anoniman. "Ako procitate njihove optuznice, videcete da se u velikom delu zasnivaju na glasinama."

Tuzioci su angazovani u Bosni u okviru strategije medjunarodne zajednice za borbu protiv endemskog problema organizovanog kriminala u zemlji.

Ured Visokog predstavnika, OHR, organa medjunarodnog nadzora u Bosni, vec dugo identifikuje pravosudje kao narocito slabu kariku u sistemu krivicnog prava, pa su velike nade polagane u tuzioce iz inostranstva koji bi bili imuni na pretnje i mito sa kojima se lokalne sudije redovno susrecu.

Kanadjani Dzonatan Ratel i Dzon Mekner i Amerikanac Dzonatan Smit stigli su ovamo 2003. godine da bi se pridruzili novoj jedinici pri Drzavnom sudu koja je dobila zadatak da se bori protiv privrednog kriminala.

Ovo odeljenje cini nekoliko medjunarodnih sudija i sest tuzilaca, ukljucujuci i trojicu iz inostranstva - Ratela, Meknera i Smita.

Ubrzo je usledilo nekoliko zapazenih optuznica i hapsenja, ukljucujuci i tri visoka pripadnika Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, nacionalisticke bosanske stranke, i to Ante Jelavica, bivseg clana bosanskog predsednistva, Miroslava Prcea, bivseg ministra odbrane, i Miroslava Rupcica, direktora osiguravajuce kompanije Hercegovina osiguranje.

Ova trojica su optuzeni za proneveru miliona evra, sto su bile dobrodosle vesti za Bosance koji su se ponadali da je konacno dosao kraj organizovanom kriminalu koji je pustosio zemlju.

Ali, Mekner je imao problema sa dokazivanjem svih slozenih otuzbi za korupciju i proneveru, pa su u oktobru 2004, dvojica kljucnih optuzenika – Prce i Rupcic – napravili nagodbu za tuziocem. Prce je osudjen na pet i po godina, a njegova prvobitna optuznica je sa 18 tacaka svedena na dve. Drugi optuzeni, Rupcic, dobio je slicnu zatvorsku kaznu. Presedan koji je uspostavljen postupcima protiv Prce i Rupcica nece se dobro odraziti na postupak protiv Jelavica, optuzenika koji je bio na najvisem polozaju medju ovom trojicom.

"Sudeci po onome sto smo videli u postupcima protiv njegovih saradnika, cini se da proces protiv Jelavica nema velike sanse", izjavio je za IWPR Senad Avdic, urednik casopisa Slobodna Bosna.

U medjuvremenu, sudjenje Asimu Fazlicu, bivsem zameniku direktora Interpola u Bosni, koji je priveden zbog optuzbi za zloupotrebu polozaja, nalazi se na tankom ledu. Jedan izvor iz Drzavnog suda Bosne izjavio je za IWPR da je tuzilac Smit u vise navrata pokusavao da se nagodi sa Fazlicevim advokatima, ali je bio odbijen.

I optuznica protiv Abduladima Maktufa, bosanskog drzavljanina rodjenog u Iraku, koja je podignuta u julu 2004. godine, nailazi na ozbiljne probleme. Maktuf je optuzen za poreske pronevere, nezakoniti izvoz, sverc droge i pranje novca, ali tuzioci su naknadno revidirali optuznicu i sada terete Maktufa samo za "ratne zlocine protiv civila 1993. godine". "Maktuf nije bio zapazen kao ratni zlocinac", kaze izvor iz Drzavnog suda.

"Bilo bi bolje da su se drzali prvobitnih optuzbi. Promena optuznice odrazava nedostatak cvrstih dokaza protiv njega za organizovani kriminal."

U jos jednom slucaju koji je zavrsen pre roka, Aleksandar Mandic – sin Momcila Mandica, bosanskog biznismena koji se nalazi na crnim listama Evropske unije i SAD – osudjen je na 14 meseci nakon sto je prihvatio nagodbu. Druga dvojica optuzenika, Drazenko Mandic i Dragoslav Popovic, dobili su 15 i 20 meseci.

Izvor iz suda izjavio je da nije bilo cvrstih dokaza protiv Mandica, sto je dovelo do nagodbe. Medjutim, tuzilac Ratel, govoreci za IWPR, pokusao je da opravda relativno blagu kaznu tvrdeci da su Aleksandar Mandic i ostali bili samo "posredne mete" i da sada pomazu u slucaju protiv Momcila Mandica.

"Aleksandrov otac, Momcilo, predstavlja najvazniju figuru organizovanog kriminala. Njegov sin i svi ostali saradjuju sa tuzilastvom", izjavio je Ratel.

Nastavio je da brani dosadasnje ucinke tuzilastva u borbi protiv kriminala, priznajuci da prikupljanje dokaza predstavlja teskocu, jer "malo ljudi u Bosni je spremno da istupi i svedoci."

"Mogu vam reci, i pored toga sto je tim kabinetskim pozadincima lako da nas kritikuju, ja sam zadovoljan sto se nalazimo na dobrom putu i sto smo od nule dovde stigli za dve godine."

Mekner, glavni medjunarodni tuzilac, tvrdi da njegov tim pravi nagodbe sa kriminalcima srednjeg ranga da bi osigurao njihovu saradnju u postupcima protiv glavnih kriminalaca. On je zadovoljan dosadasnjim rezultatima i naglasava da su se vec sesnaestorica optuzenika izjasnili kao krivi tokom perioda od 13 meseci u 2004. i 2005. godini.

"Zadovoljan sam presudama koje je sud doneo", izjavio je Mekner.

Privatno, medjutim, OHR zvanicnici priznaju da tuzioci imaju problema u gradjenju cvrstih optuznica protiv mocnih figura koje su navodno cinile ozbiljne privredne prestupe.

"Nismo bili dovoljno sistematicni u prikupljanju dokaza protiv ovih ljudi", rekao je jedan dugogodisnji pripadnik osoblja OHR.

Jedan drugi izvor u OHR izjavio je za IWPR: "Tuzioci su bili kljucni element strategije (Visokog predstavnika) Pedija Esdauna u borbi protiv organizovanog kriminala u Bosni, ali njihova efikasnost se dovodi u pitanje zbog izostajanja ozbiljnih kazni."

Nezavisni analiticari takodje dovode u pitanje efikasnost tuzilaca. Srdjan Blagovcanin iz organizacije Transparency International izjavio je da veliki broj nagodbi "baca senku" na njihov rad.

"Zakon je bio promenjen da bi se omogucilo pravljenje nagodbi, ali sada vec postaje praksa da se slucajevi tako zavrsavaju, sto nije dobro", kaze on. Dzejms Lajon iz Medjunarodne krizne grupe pokazuje vise razumevanja i naglasava da je finansijsko izvestavanje u Bosni veoma problematicno.

On je naglasio da firme cesto imaju po dva ili tri kompleta poslovnih knjiga, zbog cega je tesko uci u trag sumnjivim transakcijama. "Kada SAD ili EU stave nekoga iz Bosne na crnu listu zbog pruzanja podrske ratnim zlocinicima, ili OHR smeni nekog zvanicnika, oni nemaju dokaza sa kojima bi izasli pred sud. Mogu se samo pozvati na 'obavestajne izvore' i to je sve. Optuzeni nema pravo zalbe kojim bi se rasvetlili dokazi protiv njega.

"A tuzioci moraju podrzati svoje optuzbe dokazima koji su upotrebljivi na sudu, i to njihov posao cini tezim od vecine drugih poslova."

Sve ovo dogadja se u trenutku kada se izrazava ozbiljna zabrinutost za dugorocnu buducnost misije tuzilastva usled nedostatka sredstava, zbog cega se upucuju apeli medjunarodnoj zajednici da svojim donacijama omoguci nastavak projekta.

OHR se nadao da ce troskove ovog tima u nekom trenutku preuzeti Drzavni sud.

Ali ove nade su nestale u decembru 2004, kada je skupstina Bosne usvojila zakon kojim se tuzilastvo Drzavnog suda reorganizuje i deli na tri zasebna odeljenja – za ratne zlocine, za organizovani kriminal i za obicni kriminal. Zakonom nije predvidjeno finansiranje medjunarodnih tuzilaca u oblasti organizovanog kriminala.

Uprkos problemima, ocekuje se da ce strani donatori odgovoriti na pozive da se obezbede dodatna sredstva, jer mnogi smatraju da je prisustvo stranaca u bosanskom pravosudnom sistemu od velikog znacaja, bar za jos neko vreme. "Medjunarodni tuzioci su i dalje potrebni u jedinici za organizovani kriminal jer su nezavisniji i teze je izvrsiti pritisak na njih nego na lokalne tuzioce", kaze Blagovcanin iz Transparency International.

Nerma Jelacic je direktor IWPR projekta u Bosni i Hercegovini. Hju Grifits je koordinator istrazivanja za IWPR.