Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: strajkovi - posledica ekonomskih teskoca

Privreda ugrozena smanjenjem donacija, manjkom stranih investicija i nedovoljnom aktivnoscu privatnog sektora.
By IWPR Balkans

U Bosni i Hercegovini bi ovog meseca mogli izbiti socijalni nemiri. To iznova ukazuje na porazno stanje bosanske privrede.


Tokom proteklih nedelja, hiljade radnika sirom zemlje organizovalo je strajkove protestujuci zbog kasnjenja plata i uplata u fond za penziono i socijalno osiguranje. Savez sindikata u Federaciji BiH zapretio je protestima sirom zemlje koji bi, kako tvrdi, mogli prerasti u generalni strajk u oktobru, ukoliko se ne ispune zahtevi strajkaca.


Malo je, medjutim, toga sto vlada ili preduzeca u kojima se strajkuje mogu uciniti posto su njihove kase prazne. Situacija je sumorna u ekonomiji ove zemlje.


Medju glavne razloge za ovakvu situaciju ubrajaju se neprestano smanjivanje priliva medjunarodne pomoci, kao i odsustvo stranih investicija i aktivnosti privatnog sektora.


Mada je bosanska privreda neposredno posle rata delovala robusno, ipak su ekonomske aktivnosti neprestano slabile.


Prema izvestaju Evropske banke za obnovu i razvoj, EBRD, objavljenom u junu ove godine, tokom 2002. godine doslo je do pomaka u snazenju ekonomije, ali jos mnogo toga treba uraditi.


"Inflacija je niska, fiskalna disciplina se popravila, a ekonomski rast iznosi oko cetiri odsto godisnje sto, ipak, predstavlja pad u odnosu na poratne godine obnove koji odslikava nedostatak novih izvora investicija", utvrdila je Evropska banka za obnovu i razvoj u svom izvestaju.


Prema nalazima EBRD-a, Bosna se sada nalazi na raskrscu. S obzirom na to da je dobar deo obnove infrastrukture zavrsen, zemlja se sada okrece reformama ciji je cilj da se ubrza tranzicija od privrede koja se oslanja na inostranu pomoc ka ekonomiji sa odrzivim privrednim rastom, a upravo je to razlog sto se priliv pomoci postepeno smanjivao tokom proteklih godina.


Medjutim, Bosna ima teskoca u pokusajima da nadomesti priliv inostrane pomoci povecanjem stranih investicija i intenziviranjem aktivnosti privatnog sektora.


"Medjunarodna zajednica i lokalne vlasti su racunali da ce do sada Bosna vec biti dovoljna finansijski jaka da se komercijalno zaduzuje na medjunarodnim trzistima, ali je ta procena bila pogresna", izjavio je jedan zapadni zvanicnik.


Geri Larson, zamenik direktora sektora za ekonomiju pri Kancelariji Visokog predstavnika, kljucnog medjunarodnog tela u zemlji, kaze da nije doslo do povecanja investicija onim tempom koji bi medjunarodna zajednica zelela.


Razlog za to su sporije i nedovoljno delotvorne politicke i ekonomske reforme u odnosu na one koje su vlasti planirale u maju 1998. godine.


Jedan od glavnih problema ovde je podela zemlje na dva entiteta - Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku - sto prakticno znaci da postoje dva trzista.


Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Pedi Esdaun i njegovi prethodnici pokusavali su da ih ujedine uskladjivanjem poreza, carina, bankarskog i drugih kljucnih sektora.


Ipak, u novembarskom izvestaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, OECD, iz 2002. godine kaze se da je taj posao jos uvek daleko od zavrsetka.


"Nepostojanje jedinstvenog unutrasnjeg trzista je daleko najveca prepreka investicijama u nove i dodatne ekonomske aktivnosti", kaze se u studiji OECD-a. "Bosna i Hercegovina mora da ulozi ozbiljne napore u ovom trenutku da iskoristi sansu koja joj se ukazuje i pridruzi se zemljama u kojima se sprovode ozbiljne ekonomske reforme."


Ostale prepreke investicijama su problematicni privatizacioni proces, odsustvo transparentnog zakonskog okvira i nepostojanje doslednih i jasnih propisa za poslovanje i administraciju.


Prema dokumentima Kancelarije Visokog predstavnika, OHR, nije bilo znacajnijeg napretka u privatizacionom procesu ni u jednom od dva bosanska entiteta tokom prve polovine 2003. godine. "Usled toga, u oba entiteta postoje preduzeca koja rade sa veoma malim procentom iskoriscenosti svojih kapaciteta", stoji u izvestaju OHR-a objavljenom u julu ove godine.


Mada su manja preduzeca uspesno privatizovana, prodaju vecih drzavnih kompanija opterecuju ozbiljni problemi.


Jedan od najozbiljnijih problema u svim velikim drzavnim preduzecima je preveliki broj radnika. Neophodno je smanjiti broj zaposlenih u ovim kompanijama, ali se na osnovu zakona iz vremena komunizma radnici ne mogu otpustati. Vlada, medjutim, ne zeli da menja status quo jer bi se, u suprotnom, znacajno uvecala ionako velika stopa nezaposlenosti sto bi doprinelo padu njene popularnosti. Zvanicna statistika kaze da je u Bosni nezaposlenost 40 odsto, ali je u stvarnosti ova brojka verovatno duplo manja ako bi uzeli u obzir sektor sive ekonomije. "Moramo se pokrenuti sa mrtve tacke ako zelimo da privatizacija uzme maha", izjavio je jedan ekonomski analiticar za IWPR.


Lider Saveza sindikata Federacije Bosne i Hercegovine Edhem Biber kaze da je veoma zabrinut stanjem u bosanskim preduzecima, ali jos vise mogucnoscu masovnih otpustanja.


Ekonomska samoodrzivost i jacanje konkurentnosti Bosne na medjunarodnim trzistima zavise od sposobnosti da se privuku dugorocne investicije.


Tokom protekle tri godine, uz pomoc medjunarodne zajednice, lokalne vlasti su radile na stvaranju transparentnijeg, konkurentnijeg i poslovno orijentisanog okruzenja. Na inicijativu Svetske banke, Bosna je pocela da radi na programu za suzbijanje siromastva, kljucnom okviru za ekonomsku politiku tokom sledecih godina, kojim ce se definisati kako se utvrdjuju prioriteti za ekonomski i drustveni razvoj i medjunarodnu donatorsku pomoc.


Ocekuje se da ce izvestaj o programu za suzbijanje siromastva biti zavrsen do kraja ove godine. Na osnovu tih nalaza, Svetska banka planira da organizuje konferenciju za donatore i investitore zainteresovane za angazovanje u Bosni i Hercegovini. Medjunarodni analiticari sa kojima je razgovarao IWPR smatraju izvestaj o programu za suzbijanje siromastva svetlom na kraju dugackog mracnog tunela u kome se bosanska privreda trenutno nalazi.


Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta za Bosnu. Nidzara Ahmetasevic je novinar magazina "Slobodna Bosna".