Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Strahovanja zbog moguceg povlacenja misije UN

Americka inicijativa za okoncanje misije UN u Bosni mogla bi ugroziti obnovu zemlje.
By Zdravko Latal

Americka odluka da se blokira produzenje mandata misije Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini zabrinula je zvanicnike ostalih zapadnih zemalja, ali i lokalne lidere koji strahuju da bi to moglo ugroziti mukotrpan proces normalizacije posle ratnih razaranja.


Vasington je odbio da produzi mandat misije UN jer se protivi osnivanju stalnog Medjunarodnog krivicnog suda 1. jula u Hagu. Ubuduce bi ovaj medjunarodni tribunal mogao suditi i americkim gradjanima cemu se americka administracija ostro suprotstavlja.


Prevremeni odlazak misije UN, ili povlacenje americkih trupa u sastavu stabilizacionih snaga pod vodjstvom NATO-a, SFOR, svakako ne bi dovelo do obnavljanja neprijateljstava u Bosni. Ipak, to bi moglo imati ozbiljne posledice za zemlju u kojoj normalizacija stanja i demokratija tek hvataju korena posle krvavog ratnog sukoba od 1992. do 1995. godine.


Americko neprihvatanje nadleznosti Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu i mogucnosti da se pripadnicima americkih mirovnih snaga sudi za ratne zlocine razlog je za blokiranje odluka Saveta bezbednosti UN o mirovnim misijama sirom sveta.


Mandat misije UN u Bosni istice krajem juna. Pocetkom ove nedelje, americki predstavnici u Savetu bezbednosti dopustili su u dva navrata da se mandat na kratko produzi. Posolednja americka odluka glasi da ce mandat biti produzen do 15. jula.


Prvobitno se ucinilo da ce ucesce 2.500 pripadnika americke armije u mirovnim snagama u Bosni koje broje 18.000 vojnika biti dovedeno u pitanje. Poslednjih nekoliko dana, medjutim, zvanicnici Severnoatlantskog saveza i americki ambasador u Bosni Kliford Bond izjavili su da Vasington ostaje snazno posvecen misiji SFOR-a.


Povlacenje Amerikanaca iz SFOR-a nanelo bi znatnu stetu, ali ne zbog smanjivanja ljudstva jer bi to zemlje Evropske unije lako nadomestile, vec zbog sustinski vazne americke obavestajne, komandne i logisticke podrske. Americko povlacenje imalo bi, takodje, znacajne politicke posledice jer je bitan uticaj Vasingtona na Balkanu direktan rezultat vojnog prisustva u regionu.


Mada se u ovom trenutku cini da je produzeno americko vojno prisustvo u Bosni zagarantovano, prevremeni odlazak misije UN mogao bi takodje imati ozbiljne posledice na terenu. To bi se najvise osetilo u radu lokalne policije jer je mandat misije UN prevashodno nadgledanje postovanja vladavine prava i svakodnevnog rada lokalnih policijskih snaga.


Posle okoncanja krvavog rata, Bosna je imala slabo obucenu i lose opremljenu policiju, prepunu bivsih vojnika koji nisu puno marili za profesionalizam i postovanje ljudskih prava. Pored toga, granice Bosne i Hercegovine ostale su veoma porozne zbog nepostojanja centralnih imigracionih i carinskih drzavnih organa.


Neki pripadnici lokalne policije bili su direktno umesani u genocid tokom rata i etnicko ciscenje koje je usledilo posle toga. U isto vreme, mnogi carinski sluzbenici direktno su ucestvovali u svercu roba.


Sada, sest godina kasnije, lokalne policijske snage su dobro obucene, adekvatno opremljene i deluju u skladu sa profesionalnim policijskim standardima. Pogranicna sluzba uspesno kontrolise veci deo zvanicnih i nezvanicnih granicnih prelaza.


Tokom proteklog perioda, misija UN razresila je duznosti 170 policajaca zbog krsenja razlicitih profesionalnih standarda u radu policije. Posmatraci misije UN proveli su bezbroj sati nagledajuci aktivnosti lokalnih policajaca.


Uz sva ova poboljsanja, mandat misije UN trebalo bi da se okonca krajem ove godine. Evropska unija, EU, prihvatila je da preuzme ulogu supervizora. Stoga su UN polako privodile kraju svoje operacije u Bosni, ali ukoliko bi do toga doslo preuranjeno bilo bi potrebno izvesno vreme da se zaokruze svi tekuci projekti.


Sef misije UN u Bosni, Zak Pol Klajn, koji je i sam Amerikanac, izjavio je u jednom intervjuu da UN trenutno poseduju imovinu vrednu 60 miliona americkih dolara sto obuhvata zgrade, vozila i drugu opremu. To znaci da je neophodno izvesno vreme da se izmesti oprema, a nekretnine prodaju na lokalnom trzistu.


Prema tome, prevremeni odlazak UN stvorio bi jaz koji je tesko premostiti do preuzimanja nadleznosti od strane Evropske unije. Lokalni i medjunarodni zvanicnici su vec upozorili da bi to moglo ugroziti postovanje vladavine zakona i ljudskih prava u citavoj zemlji.


Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, Pedi Esdaun, naglasio je da bi preuranjen odlazak takodje podrio lokalne i medjunarodne napore u suprotstavljanju organizovanom kriminalu, te da bi mogao ozbiljno ugroziti privredu BiH.


Misija UN zaposljava na hiljade stranaca i bosanskih gradjana koji svakog meseca upumpavaju milione dolara u bosansku privredu. Prevremeni odlazak misije UN ne bi samo ostavio na stotine gradjana Bosne bez posla, vec bi takodje doveo do zatvaranja brojnih preduzeca koja opsluzuju osoblje medjunarodnih organizacija.


Osim toga, time bi se dodatno obeshrabrile zemlje-donatori i privatni investitori koji jos uvek nisu spremni da znacajnije investiraju u Bosnu i Hercegovinu zbog glomazne birokratije, nesredjenog poreskog i carinskog sistema i siroko rasprostranjene korupcije.


Posmatraci veruju da su UN jos uvek neophodne u ovoj zemlji. Americko ponasanje u Savetu bezbednosti povodom osnivanja Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu izazvalo je prve ozbiljne kritike americke vlade u Bosni koja je jos uvek proamericki orijentisana. Sada se, medjutim, veruje da je Bosna postala talac u medjusobnom odmeravanju snaga velikih sila.


Zdravko Latal je dopisnik slovenackog dnevnog lista "Delo" i hrvatskog poslovnog magazina iz Sarajeva.