Bosna: Srpsko sudstvo u stanju raspada
Posle deset godina propadanja pravosudnog sistema, lideri bosanskih Srba konacno postaju svesni da treba da odvoje politiku od sudstva.
Bosna: Srpsko sudstvo u stanju raspada
Posle deset godina propadanja pravosudnog sistema, lideri bosanskih Srba konacno postaju svesni da treba da odvoje politiku od sudstva.
Vladavinu prava ugrozavaju u srpskom delu Bosne uglavnom korumpirani politicari koji namecu svoju volju sudijama, kako bi sprecili kaznjavanje svojih politickih istomisljenika.
Medjunarodna zajednica i nezavisni domaci eksperti sastavili su dugacak spisak incidenata koji pokazuju da je pravosudje pod kontrolom politickih lidera u zemlji.
"Jos uvek ne postoji vladavina prava u Bosni i Hercegovini", tvrdi se u proslogodisnjem izvestaju Medjunarodne krizne grupe, ICG, naslovljenom "Na rubu sloma: Nepostojanje vladavine prava u Bosni i Hercegovini".
"Umesto toga, prevlast imaju nacionalno definisane politike, nedoslednost u primeni prava, korumpirani i nekompetentni sudovi, rascepkani pravosudni sistem, nedovoljno osmisljene i delimicno sprovedene reforme i cisti nemar."
Mada je stanje u sudstvu jadno u citavoj Bosni, mnogi domaci i medjunarodni strucnjaci tvrde da je situacija znatno gora u Republici Srpskoj, RS, nego u Federaciji BiH.
Primer koji ide tome u prilog je popustljiv odnos sudskih organa prema deset osoba koje su unistili restoran "Stara kuglana" u Prijedoru, u severozapadnoj Bosni, 12. januara ove godine. Pri tome su ova lica prebila vlasnika restorana i njegove goste.
Sudija Milorad Papovic oslobodio je vinovnike ovog incidenta posle samo tri dana u pritvoru, ignorisuci pri tom ozbiljne optuzbe koje je podnela policija, bez ikakvog objasnjenja. Lokalni izvori tvrde da je ovo nasilje povezano sa mafijom, i posledicno sa politicarima i pravosudjem.
Proslog maja, javno tuzilastvo RS je bez ikakvog objasnjenja smanjilo optuznice protiv 16 lica okrivljenih za prebijanje jednog bosanskog Muslimana na smrt i povredjivanje mnogih drugih u Banja Luci. Ovaj incident dogodio se na vaznoj proslavi povodom pocetka obnove cuvene Ferhadija dzamije. Tuzilac se, medjutim, odlucio za podizanje optuznice za manje prestupe koji povlace za sobom maksimalno trogodisnje zatvorske kazne.
Propadanje pravosudnog sistema u regionu zapocelo je pre 10 godina. Ovaj trend se nastavio i posle Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je okoncao rat u Bosni 1995. godine. Medjunarodni i domaci analiticari smatraju da je sudstvo sada postalo instrument u rukama politicara koji su trenutno na vlasti.
U julu mesecu 1997. godine, bivsa predsednica RS, Biljana Plavsic raspustila je parlament u pokusaju da obori korumpiranu vladu koju su predvodili ekstremisti iz redova njene partije, Srpske demokratske stranke, SDS. Kao najveca stranka u skupstini RS, SDS je imao pravo da zahteva od Ustavnog suda da razmotri zakonitost odluke predsednice RS.
Uoci sednice Ustavnog suda RS, Jova Rosica, sudiju ovog suda, koji nije podlegao pritisku SDS-a da glasa protiv Plavsiceve, napala je i brutalno pretukla grupa maskiranih ljudi. Napadaci su upali u njegovu hotelsku sobu na Jahorini, u blizini Sarajeva. Posle ovog incidenta, sud je zasedao bez Rosica i doneo odluku u korist SDS-a. Plavsiceva je uz podrsku medjunarodne zajednice i pozivajuci se na incident sa Rosicem odbacila ovu odluku Ustavnog suda.
Bivsi premijer RS, Gojko Klickovic je 1997.godine pobegao iz zemlje nakon sto je pusten iz zatvora uz kauciju. Klickovic je trebalo da se pojavi na sudu zbog pronevere vise miliona nemackih maraka iz budzeta RS.
Tog leta Plavsiceva je napustila SDS optuzujuci stranacke lidere za privredne prestupe. Ona je javnom tuzilastvu RS dostavila dokaze o nezakonitom aktivnostima nekoliko kompanija koje kontrolisu tvrdokorni clanovi samog vrha SDS-a. Ni u jednom od ovih slucajeva nije ni razmotrena mogucnost pokretanja zvanicne istrage.
U leto 1998. godine, direktor jedne od ovih kompanija uhapsen je zbog prevare i utaje poreza. Pustili su ga na slobodu posle jedne noci provedene u pritvoru. Iz zatvora je izasao u pratnji lidera SDS-a, Momcila Krajisnika, koji se sada nalazi u Hagu optuzen za genocid. Tuzioci, sudije i ministar unutrasnjih poslova, Milovan Stankovic, nisu nista preduzeli da ga sprece.
Rasprava o uzroku korupcije u pravosudju postaje sve zucnija. Vojislav Dimitrijevic, javni tuzilac RS, okrivljuje policiju i druge istrazne organe jer ne pruzaju sudovima dovoljno dokaznog materijala. "Tuzioci rade svoj posao na odgovarajuci nacin, ali oni ne mogu uciniti nista bez cvrstih dokaza", kaze on. "Jedino resenje je promena Ustava kako bi se oduzelo ovlascenje parlamentu da imenuje sudije i javne tuzioce".
Medjunarodna zajednica vec pokazuje ocite znake nestrpljenja zbog haosa u pravosudnom sistemu. Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Volfgang Petric pozalio se da sudstvo u srpskom entitetu predstavlja ozbiljnu prepreku uspostavljanju vladavine prava kao i postovanju ljudskih prava.
Istrazne radnje koje je preduzela Petriceva pravosudna komisija pokazale su da u Banja Luci, Prnjavoru i Prijedoru jos uvek ima oko 12.000 neresenih slucajeva. Neki gradjani cekaju na sudska rocista u svojim parnicama vec citavih deset godina. Mnogi od njih pripadnici su drugih nacionalnosti koji su izbegli iz RS tokom rata, i sada pokrecu sudske procese da bi se vratili u svoje domove.
Na Petricevu inicijativu, parlament RS je osnovao 2000. godine Visoki pravosudni savet kao i Visoki savet za tuzilastvo koji bi istrazivali rad sudija i tuzilaca u RS. Oba tela pozvala su gradjane da podnesu pismene zalbe na rad sudstva. Vecina ostecenih gradjana, medjutim, suvise je zaplasena da javno svedoci.
Pored toga, ne postoji jasan pravni mehanizam koji bi obavezivao parlament RS da prihvati preporuke ova dva saveta. Jedino skupstina moze razresiti sudije, a sa tim se obicno oteze. Do sada, parlament je razresio samo dvojicu sudija zbog nemarnog odnosa u sluzbi.
"Radi se o ogromnom poslu koji zahteva puno vremena", kaze Rosic, trenutno predsedavajuci Visokog pravosudnog saveta. Rosic podseca da je skupstina RS jednom prilikom odbacila preporuku za razresenje jednog sudije kao "neosnovanu", uprkos tome sto je Savet argumentovano dokazao da je taj sudija krsio zakonske rokove i falsifikovao licna dokumenta.
Manjak kompetentnog kadra takodje predstavlja problem posto su mnoge odlicne sudije i tuzioci napustili sluzbu po sopstvenom nahodjenju ili usled politickog pritiska.
Nedavno je premijer RS, Mladen Ivanic, zestoko kritikovao na racun sudstva u RS, zahtevajuci radikalne promene. On je izrazio sumnju da se reforme mogu ostvariti putem sudova i specijalnih pravosudnih saveta. Ivanic je zatrazio vece angazovanje javnosti u procesu odabira sudija i tuzilaca u RS.
Gordana Katana je dopisnik sarajevskog dnevnog lista "Avaz".
