Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Srbi bi mogli platiti za neuspeh

Neuspeh ulaska u program "Partnerstvo za mir" mogao bi imati za posledicu neka otpustanja, pa cak i izmene Ustava u Republici Srpskoj.
By Sead Numanovic

Dok se NATO priprema da Bosni i Hercegovini uskrati clanstvo u programu Partnerstvo za mir, PFP, na samitu zapadnog vojnog saveza ovog meseca, sve su ucestaliji glasovi koji govore o tome da bosanski Srbi treba da snose posledice u slucaju neuspeha.

Iako se diplomate zapadnih zemalja u ovoj fazi ne odlucuju da otvore svoje karte, sigurno je da ce Republika Srpska, RS, biti smatrana krivom za ovo, zbog njenog ponasanja u vezi sa ratnim zlocinima.

Neuspeh RS da uhapsi makar jednog osumnjicenog za ratne zlocine koga trazi Haski tribunal jeste glavni razlog za ovo, iako to nije i jedini razlog zbog cega ce NATO odbiti da odobri zahtev Bosne da se pridruzi clanstvu programa "Partnerstvo za mir", kazu diplomate iz zapadnih zemalja.

Prema onome sto se cuje iz nekoliko izvora u medjunarodnim telima koja rade u Bosni, RS moze da ocekuje kazne koje ce ici od otpustanja nekih zvanicnika, do finansijskih sankcija, pa cak i izmena Ustava.

Kod kuce ce to "Ne" od strane NATO-a prouzrokovati jos vise problema za nestabilnu i krhku bosansku drzavu, jer se buduce clanstvo u programu "Partnerstvo za mir" smatralo za gotovu stvar jos od kraja 2003. godine.

Drzavni zvanicnici i politicari u ovom entitetu su verovali da ce nedavne vojne reforme kojima je ustanovljen jedinstveni komandni sistem vojske (mada ne i jedinstvena armija) garantovati Bosni clanstvo u programu zapadnog vojnog saveza u kome bi se ona nasla zajedno sa ostalim bivsim komunistickim drzavama.

Sada je medjutim jasno da ce Bosna, zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom, ostati i dalje jedna od samo dve drzave na Balkanu koje nisu uspele da se pridruze programu, jer NATO nije zadovoljan cinjenicom da one nisu uspele da uhapse osumnjicene za ratne zlocine.

Tokom nedavne posete Bosni, krajem maja meseca, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Šefer je sasvim otvoreno izrazio nezadovoljstvo koje se osecalo u Alijansi. Šanse da se Bosna ove godine pridruzi programu "Partnerstvo za mir" "blizu su nule", rekao je on.

"Prvo ratni zlocinci, pa tek onda clanstvo u programu 'Partnerstvo za mir', a nikako obrnuto", objasnio je on.

Diplomate iz zapadnih zemalja, i van same Bosne, pokusavale su da ublaze sok koji su ove reci izazvale, izrazavajuci svoje uverenje da RS moze da izruci svog bivseg lidera koji je optuzen za ratne zlocine, Radovana Karadzica, koji je na vrhu liste trazenih lica, pre odrzavanja samog samita.

Ali, dok se datum odrzavanja samita priblizava, a to je 26 – 28. juni, oni koji su i gajili ovakve nade pocinju da ih napustaju.

Zvanicne izjave iz RS sugerisu da su sanse da se Karadzic nadje iza resetaka do trenutka kada delegacije budu napustale Tursku sasvim male.

Zoran Djeric, ministar unutrasnjih poslova Republike Srpske, priznao je prosle nedelje da ce biti nemoguce resiti problem saradnje sa Haskim tribunalom do vremena kada je zakazano odrzavanje samita, sugerisuci pri tom da je "kraj godine" realisticniji krajnji rok.

"To opste pitanje saradnje sa Hagom ne moze da bude reseno do 28. juna", izjavio je on.

Medjutim, medjunarodna zajednica je eksplicitno stavila do znanja da ce se rukovodstvo RS smatrati odgovornim za neuspeh Bosne da se pridruzi programu "Partnerstvo za mir".

Pedi Esdaun, Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, nedavno je izjavio da je odbijanje RS da preda optuzene za ratne zlocine cak dovelo u pitanje i sam njen status.

"Republika Srpska slabi sopstveni legitimitet time sto ne uspeva za zadovolji obaveze koje ima prema medjunarodnoj zajednici, zbog toga sto je i samo postojanje RS zasnovano na ovome", izjavio je Esdaun.

I dok je Esdaunovo upozorenje dovelo do opsteg negodovanja u RS, u kojoj su politicari kritikovali ovakvu izjavu kao "kontraproduktivnu", IWPR saznaje da Esdaunova kancelarija, OHR, razmatra citav niz razlicitih opcija, od otpustanja nekih pojedinacnih zvanicnika, do uvodjenja finansijskih sankcija.

Glavne mete za smene sa funkcija su ministar unutrasnjih poslova i sef policije, prema recima direktora OHR-a za komunikacije, Dzulijana Brejtvejta.

"Ukoliko Bosna i Hercegovina ne budu primljene u Partnerstvo za mir, OHR ce smatrati da je za to najvise odgovoran ministar unutrasnjih poslova RS, Zoran Djeric, i sef policije, Radomir Njegus", izjavio je Brejtvejt za IWPR.

Djeric i Njegus su na celu onih kojima prete smene sa funkcija, jer njih smatraju zvanicnicima koji su direktno odgovorni za to sto se optuzeni za ratne zlocine, kako izgleda, slobodno setaju po RS.

IWPR saznaje da ova dvojica zvanicnika nisu jedini koji bi mogli da budu smenjeni sa funkcija ili kojima bi moglo da bude zabranjeno ucesce u svakom vidu politicke aktivnosti.

Veruje se da OHR proucava spisak od sest ili sedam clanova vladajuce nacionalisticke partije u RS, Srpske Demokratske Partije, SDS, koji bi takodje mogli da budu smenjeni sa funkcija posle samita NATO zemalja u junu.

Nijedno od imena sa ovog spiska ne pripada najvaznijim liderima SDS-a. Ovi ljudi su svi regionalni lideri u ovoj partiji, uglavnom iz istocnog dela RS, u kome se sumnja da se Karadzic i mnogi drugi optuzeni za ratne zlocine kriju.

U slucaju da OHR uvede finansijske sankcije, one ce verovatno biti usmerene protiv pojedinaca a ne protiv vladajuce partije, jer su sankcije protiv same SDS vec uvedene pre dva meseca.

U aprilu je Esdaun zamrznuo sve drzavne uplate i uplate iz entiteta i opstina koje idu na racun SDS-a, na osnovu toga sto je ova partija nastavila da odrzava nelegalne veze sa svojim osnivacem koji se nalazi u bekstvu, sa Radovanom Karadzicem.

Esdaun je pokazao spremnost da se okomi na pojedince za koje on sumnja da obezbedjuju novac ili koji na neki drugi nacin potpomazu osumnjicene za ratne zlocine. Za preko dve godine koliko je na ovoj funkciji, on je zamrznuo bankovne racune i uveo zabrane putovanja za vise od dvadeset osoba.

Jedan medjunarodni izvor je pomenuo i trecu mogucu vrstu sankcija protiv RS, a ona bi bila u vidu izmena Ustava, koje bi posluzile da se ojacaju drzavne institucije na racun entiteta.

I dok mnogi bosanski Muslimani, ili Bosnjaci, zude za tim da se RS ukine kao entitet, ovo ce, medjutim, verovatno ostati u domenu politickih fantazija.

Kada je Sulejman Tihic, bosnjacki clan troclanog predsednistva ove zemlje, nedavno pozvao na ukidanje entiteta, Dragan Kalinic, predsednik Skupstine RS, upozorio je na to da ovaj entitet nece nestati bez borbe.

Ovakvi pozivi bi mogli da "ponovo rasplamsaju vatru, za koju se verovalo da je konacno bila ugasena", izjavio je Kalinic na drzavnoj televiziji RS.

"Sulejman Tihic i njemu slicni nece biti u stanju da ukinu Republiku Srpsku zbog toga sto je nju stvorilo srpski narod, i zbog toga sto ce je srpski narod braniti", upozorio je on.

I dok javnost u oba entiteta ceka na ishod samita, neki glasovi u medjunarodnoj zajednici dovode u pitanje samu svrhu uvodjenja kazni za RS sada, za ona neizvrsavanja medjunarodnih obaveza koja su zapravo zabelezena pre mnogo vremena.

Kako je pripadnik jednog od medjunarodnih tela u Bosni izjavio za IWPR, uvodjenje kazni posle, umesto pre, samita zemalja clanica NATO-a "ne predstavlja dobar primer efikasnog upravljanja".

Diplomata iz jedne od zapadnih zemalja u Bosni izrazio je slicnu zabrinutost. "Ako mi vec znamo koje institucije i pojedinci predstavljaju prepreku napretku u ovoj zemlji, i ukoliko smo vec od pre znali da ce oni nastaviti da pletu mrezu prevara i da ce nuditi prazne rece umesto akcije da bi odveli ovu zemlju dalje na putu za Evropu, zbog cega smo onda cekali da cilj ne bude ispunjen da bi smo poceli da cinimo nesto", pita se on.

U jednoj studiji koja je objavljena prosle nedelje, Medjunarodni institut za Bliski Istok i balkanske studije, IFIMES, istrazivacki centar sa sedistem u Sloveniji, ne samo da je okrivio RS za neuspeh Bosne da postane clan programa "Partnerstvo za mir", vec je za to okrivio i bosanske drzavne institucije i samu medjunarodnu zajednicu.

Analizirajuci verovatni neuspeh Bosne da se pridruzi Partnerstvu za mir, u IFIMES-u su rekli da je stepen odgovornosti za fijasko u vezi sa programom "Partnerstvo za mir" bio "neosporno visi na nivou institucija RS, iako odgovornost institucija Bosne i Hercegovine ovde ne moze da bude zanemarena".

U ovoj instituciji su takodje rekli da dok su SDS i njena politika predstavljale glavnu prepreku da Bosna bude primljena u program "Partnerstvo za mir", u isto vreme je "ovlascivanje" SDS-a u RS bilo "u sustini podrzano od strane Visokog Predstavnika, koji je predstavljao nacionalne partije kao reformske partije."

I dok se politicki establisment u RS pita sta ce se dalje dogadjati, citava Bosna ce na svojoj kozi osecati posledice cinjenice da je Karadzic i dalje na slobodi, jer ce negativan odgovor NATO-a verovatno znaciti i nesto vise od samog odlaganja clanstva u programu NATO-a.

Negativan odgovor Alijanse ce usporiti citav proces reformi i imace domino efekat i na odgovor Evropske Komisije na zahtev Bosne za zapocinjanjem direktnih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju sa Evropskom Unijom. I ovaj ce odgovor verovatno takodje biti negativan.

Kako je Majkl Hamfriz, sef delegacije Evropske komisije u Bosni, izjavio za IWPR, "Evropska Unija i NATO nisu isto, ali kada se radi o saradnji sa Tribunalom nas stav je manje-vise istovetan".

"Posto ce NATO razmatrati prijavu za clanstvo Bosne i Hercegovine pre nas – ukoliko je njihov odgovor negativan, mi jednostavno necemo biti u poziciji da to mozemo da ignorisemo", dodao je on.

Sead Numanovic je izvestac lista "Dnevni Avaz" u Sarajevu, a Nerma Jelacic je menadzer projekta IWPR-a u Bosni.