Bosna: san o Velikoj Srbiji i dalje zivi
Osam godina posle rata u Bosni, mnogi gradjani Republike Srpske jos uvek veruju da je njihova buducnost vezana za Beograd.
Bosna: san o Velikoj Srbiji i dalje zivi
Osam godina posle rata u Bosni, mnogi gradjani Republike Srpske jos uvek veruju da je njihova buducnost vezana za Beograd.
Uoci razgovora na kojima bi se mogla doneti odluka o buducem statusu Kosova, vise od polovine bosanskih Srba smatra da bi trebalo da se pridruze Srbiji i Crnoj Gori ukoliko medjunarodni protektorat pretezno naseljen Albancima stekne nezavisnost.
Nedavna istrazivanja javnog mnjenja u Republici Srpskoj, RS, pokazuju da Srbi, osam godina nakon zavrsetka brutalnog rata koji je podelio zemlju u dva entiteta, ne zele da zive u zajednici sa Federacijom Bosnjaka i Hrvata.
Mada su promene postojecih granica Bosne i Hercegovine malo verovatne, jasno je da je medjunarodna zajednica jos uvek daleko od ostvarenja svog cilja - jedinstvene drzave Bosne i Hercegovine.
Od zavrsetka rata, dva bosanska entiteta funkcionisala su u okviru svojih paralelnih politickih, ekonomskih i drustvenih struktura. Jedini koraci ka integraciji, poput jedinstvenih pasosa i registarskih tablica za vozila, nacinjeni su na insistiranje medjunarodne zajednice.
"Ne bih volela da zivim u Bosni bez entiteta", rekla je novinarima IWPR-a Slavenka Ducanovic, 28-godisnja prodavacica iz Banja Luke. "Mislim da bi Republika Srpska trebalo da se pridruzi Srbiji jer bi tada ziveli znatno bolje."
Rezultati istrazivanja javnog mnjenja koje je sprovela banjalucka agencija "Partner" u julu ove godine ukazuju da vise od 50 odsto stanovnistva u Republici Srpskoj deli njeno misljenje.
Odbijanje bosanskih Srba da se ujedine sa Federacijom BiH naslo se u zizi paznje javnosti dok se politicari iz Srbije i sa Kosova pripremaju za pocetak razgovora o buducnosti medjunarodnog protektorata, po prvi put od okoncanja sukoba na Kosovu.
Medjunarodna zajednica zeli da resi konacni status Kosova, a razgovori izmedju Beograda i Pristine - ciji se pocetak ocekuje u septembru - smatraju se prvim korakom na dugom putu ka konacnoj odluci o buducnosti medjunarodnog protektorata.
Ukoliko bi Kosovo, na kraju, steklo punu nezavisnost od Srbije, Srbi u Republici Srpskoj ce verovatno na tome zasnivati svoj zahtev za odvajanjem od Bosne.
Dejtonskim sporazumom, kojim je okoncan rat u Bosni 1995. godine, zemlja je podeljena u dva entiteta - Federaciju BiH, koju pretezno naseljavaju Muslimani i Hrvati, i Republiku Srpsku, koja se na istoku granici sa Srbijiom i Crnom Gorom.
Mada je medjunarodna zajednica pokusavala da pokrene proces integracije dva entiteta, do sada je postignuto malo - gradjani oba entiteta retko se usudjuju da predju unutrasnje entitetske granice u Bosni.
Republika Srpska je uzivala podrsku Beogada za vreme Slobodana Milosevica. Nakon sloma njegovog rezima, bosanski Srbi su se nadali znacajnom poboljsanju odnosa kada je nacionalista Vojislav Kostunica postao predsednik Jugoslavije. Ipak, pod medjunarodnim pritiskom da se ogranice veze sa Banja Lukom, Kostunica se nasao na margini, a Zoran Djindjic, tragicno nastradali premijer Srbije, distancirao se od rukovodstva Republike Srpske uskracujuci direktnu podrsku.
Medjutim, dve vlade su ocuvale bliske veze i mnogi u Republici Srpskoj bi jos uvek zeleli da vide ujedinjenje srpskog entiteta sa Srbijom i Crnom Gorom.
"Ukoliko se Kosovo oduzme od Srbije, mislim da bi trebalo da dobiju nesto zauzvrat", kaze Sanja Vujisic, 33-godisnja frizerka iz Banja Luke. "Srbi su vecinsko stanovnistvo u Republici Srpskoj, pa bi bilo logicno da se ujedinimo sa Srbijom."
"Mislim da dva bosanska entiteta ne bi trebalo ni u kom slucaju integrisati jer to definitivno ne bi funkcionisalo."
Darko Kurtovic, star 32 godine, profesionalni vozac, veruje da bi Republika Srpska trebalo da postane nezavisna u slucaju da se Kosovu omoguci otcepljenje od Srbije: "Mislm da bi Republika Srpska trebalo da ima isti tretman ako Kosovo stekne nezavisnost u odnosu na Srbiju. Svakako ne mislim da bi integracija sa Federacijom imala uspeha. Samo bi se ponovilo ono sto se vec desavalo izmedju 1992. i 1995. godine."
Sasa Borjanovic, 23-godisnji elektricar, izjavio je za IWPR da je ujedinjenje sa drugim bosanskim entitetom nezamislivo: "Bio bih uzasnut ako bi se to desilo. Ako bilo ko u ovom gradu govori istinu, oni ce reci istu stvar. Ulje i voda se ne mesaju."
"Svima bi trebalo da bude jasno da je Bosna i Hercegovina iluzija koju je stvorila medjunarodna zajednica."
Senad Slatina, analiticar Medjunarodne krizne grupe, ICG, iz Sarajeva, smatra da su separatisticki stavovi jos uvek siroko rasprostranjeni jer su nacionalisticke stranke, odgovorne za cetvorogodisnji rat koji je opustosio zemlju, ponovo na vlasti.
Slatina tvrdi da je period od potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru 1995. godine, do prvih izbora u oktobru 1996. bio isuvise kratak za bosanske liberalne i gradjanske politicke partije, koje su bile spremne da uloze napore u obnavljanje mirnog suzivota u zemlji, da bi stekle legitimitet u javnosti.
"Vecina ispitanika u ovom istrazivanju bili su gradjani srpske nacionalnosti. Njihovi stavovi su posledica velike greske nacinjene neposredno posle zavrsetka rata u Bosni kada su politicke stranke, koje su zapocele i vodile taj rat, dobile demokratski legitimitet na prvim posleratnim izborima", kaze Slatina.
"Ako imate iste ljude na vlasti u Republici Srpskoj posle toliko godina - i to zestoke protivnike Bosne i Hercegovine kao multietnicke drzave - ne iznenadjuje cinjenica da preko pedeset odsto gradjana Republike Srpske veruje kako je savrseno normalno otcepiti se od te drzave."
Tanja Topic, politicki analiticar iz Banja Luke, kaze da su stavovi Srba u Republici Srpskoj proizvod negativne kampanje koju je vodila nacionalisticka Srpska demokratska stranka, SDS. "Ona je godinama govorila ljudima da im je drzava Bosna i Hercegovina nametnuta sto je ometalo implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Upravo zbog toga se u rezultatima istrazivanja javnog mnjenja iskazuju takvi separatisticki stavovi", smatra ona.
Portparol SDS-a Dusan Stojicic odbacio je bilo kakvu vezu izmedju politike njegove stranke i stavova gradjana Republike Srpske insistirajuci da su glasaci prevashodno zabrinuti zbog podrivanja njihovog entiteta, te da su rezultati istrazivanja "upozorenje za one koji traze ukidanja bosanskih entiteta zbog cega bi trebalo ponovo da razmisle o svojim buducim potezima."
Mada bosanski Srbi racunaju da ce eventualna nezavisnost Kosova ici u prilog njihovom zalaganju za odvajanjem od Bosne, malo je verovatno da ce Zapad pristati na to.
"Niko u medjunarodnoj zajednici uopste ne razmatra takvu mogucnost. Isuvise je novca i vremena ulozeno u Bosni i Hercegovini, a medjunarodne organizacije, pocev od NATO-a preko Evropske unije do OEBS-a, ulozile su isuvise napora ovde da bi dopustile bilo kakve promene postojecih drzavnih granica", kaze Slatina.
Medjutim, stavovi gradjana i politicara Republike Srpske predstavljaju ozbiljnu opomenu medjunarodnoj zajednici da tek predstoji dug i tezak put ako se zeli jedinstvena Bosna.
Nerma Jelacic je program menadzer IWPR-a u Sarajevu, a Gordana Katana je dopisnik "Glasa Amerike" i redovni saradnik IWPR-a iz Banja Luke.
