Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Rat za naftne pozicije na Balkanu

Hrvatska naftna blokada ozivljava bosanska secanja na ratnu opsadu.
By Zdravko Latal

Bosni preti nova vrsta obracuna. Ovog puta nece se ratovati puskama i bombama, vec naftom. Vec sada se vidi da je steta znatna i da ce znatno umanjiti napore Bosne da obnovi ratom opustosenu zemlju.


Susedna Hrvatska presekla je priliv jeftine nafte koju je Bosna dobijala od Slovenije, u nadi da ce je primorati na kupovinu skuplje - hrvatske nafte. Zagreb je 12. januara saopstio da ce celokupni tranzit nafte preko hrvatske teritorije ograniciti na manji punktova na granicnim prelazima.


Zvanicno obrazlozenje je da Hrvatska zeli da zastiti prirodnu okolinu i onemoguci sverc naftnim derivatima. Ali, vlasti takva ogranicenja nisu nametnule sopstvenoj drzavnoj naftnoj kompaniji INI, pa ce ona sada imati kljucnu prednost nad jeftinijom slovenackom naftom.


Slovenacke i bosanske vlasti ostro su reagovale. Njihove vlade tvrde da se ovim diskriminatorskim merama krse medjunarodne konvencije kojima se predvidja isti tretman, kako za strane, tako i za domace naftne kompanije.


Vlade Hrvatske, Bosne i Slovenije jos uvek pregovaraju, ali malo je nade da ce se postici kompromis. Privredni analiticari se slazu da ce ove mere radikalno izmeniti nacin poslovanja u naftnoj industriji u citavom regionu.


Trgovina naftom je jedan od najprofitabilnijih poslova na Balkanu tokom proteklih deset godina. Hrvatska i Slovenija su se medjusobno nadmetale za bosansko trziste. Bosanska rafinerija nafte u Bosanskom Brodu, koja je ostecena i opljackana tokom rata, delimicno je obnovila proizvodnju, ali podmiruje samo manji deo narastajucih potreba zemlje. Cak je i kolicina preradjene nafte predmet neprestanog sporenja izmedju srpske, hrvatske i bosnjacke zajednice u Bosni.


Uprkos glasnom negodovanju iz Bosne i Slovenije, kao i upozorenjima koji pristizu iz same Hrvatske, vlada premijera Ivice Racana nastavila je sa sprovodjenjem svog plana.


Zagreb je ogranicio dotok nafte u Bosnu na cetiri punkta na granicnim prelazima: dva uz severnu granicu kod Bosanske Gradiske i Orasja, i druga dva na jugozapadu zemlje, u blizini Kamenskog i Crvenog Grma. Vlasti u Zagrebu odbacile su zahtev bosanskih vlasti za otvaranje petog granicnog prelaza u Izacicima, u blizini Bihaca.


Da su Hrvati prihvatili ovaj zahtev, Bosna bi mozda pristala na ostala ogranicenja. Medjutim, Zagreb je tvrdio da bi taj naftni punkt mogao ugroziti obliznji nacionalni park Plitvice. Sarajevo je uzvratilo da odbijanje ovog zahteva pokazuje kako restriktivne mere nemaju nikakve veze sa svercom ili zastitom okoline, vec da se zapravo radi o favorizovanju domace petrohemijske industrije.


Geopoliticki polozaj cini Bosnu zavisnom od suseda po pitanju nafte i mnogih drugih oblika trgovine. Osim zajednicke granice sa Hrvatskom i Saveznom Republikom Jugoslavijom, Bosna ima samo jos jedan mali izlaz ka spoljasnjem svetu. To je primorski gradic Neum koji je pretezno turisticki centar.


Potez hrvatske vlade Sarajevo vidi kao pokusaj da se izoluje Bosna. Time se ozivljavaju bolne uspomene na rat kada su mnogi bosanski gradovi bili pod opsadom.


Hrvatske vlasti su pri izboru granicnih prelaza zaobisle podrucja sa muslimanskom vecinom, sto situaciju cini jos gorom. Tri granicna prelaza se nalaze u oblastima Bosne sa vecinskim hrvatskim stanovnistvom - Orasje, Kamensko i Crveni Grm, dok se cetvrti nalazi na teritoriji gde pretezno zive bosanski Srbi, kod Bosanske Gradiske.


Zapadni deo Bosne sa vecinskim muslimanskim stanovnistvom, u kome je ekonomska situacija ionako veoma losa, bice najvise pogodjen novim restrikcijama. Da se medju izabranim punktovima nasao Izacic kod Bihaca, ova oblast bi imala sopstveni granicni prelaz za uvoz nafte. Ovaj potez moze dovesti do pogorsanja privredne situacije u citavoj bihackoj regiji.


Bosna i Slovenija su odlucile da uzvrate udarac. Slovenija je odabrala meksi pristup podnoseci zalbu Svetskoj trgovackoj organizaciji, STO, ali Bosna se odlucila za energicnije mere.


Vlasti u Sarajevu odlucile su 17. januara da sve veci priliv naftnih derivata iz Hrvatske bude dopusten samo preko granicnog prelaza koji se ne nalazi na listi Zagreba. Pri tome ce bosanska carina na cetiri granicna prelaza koja je izabrao Zagreb prihvatati samo naftu iz trecih zemalja, cime se prakticno blokira izvoz hrvatske nafte.


Osim toga, tri bosanske zajednice ostavile su po strani medjusobne razlike i pokusale su da povecaju proizvodnju u rafineriji u Bosanskom Brodu. Ocekuje se da ce rafinerija obnoviti proizvodnju punim kapacitetom za nekoliko meseci. Bosanski lideri i industrijalci pokusavaju da prikupe pet miliona americkih dolara za obnovu i modernizovanje rafinerijskih postrojenja. Cilj je proizvodnja bezolovnog benzina i euro dizel goriva u skladu sa poslednjim evropskim standardima kvaliteta i zastite okoline.


Ukoliko se do novca dodje brzo, proizvodnja bi mogla zapoceti vec ovog leta, kaze Vojin Mujicic, direktor rafinerije u Bosanskom Brodu. U tom slucaju Bosna bi se oslobodila zavisnosti od uvoza i postala bi izvoznik naftnih proizvoda.


Uspe li ovaj projekat, hrvatska privreda i njena naftna kompanija INA bice najveci gubitnici u ovom "balkanskom ratu naftom". Tokom poslednjih godina, INA je izvozila u Bosnu naftnih derivata u vrednosti od 80 miliona dolara godisnje. To Bosnu cini glavnim uvoznikom hrvatske nafte sa 23 odsto udela u celokupnom hrvatskom izvozu naftnih proizvoda.


Da stvari budu jos gore po Hrvatsku i njenu naftnu industriju, bosanski lideri pripremaju propise koji bi predvidjali nove standarde kvaliteta za uvozne naftne derivate. Ovi propisi ce biti u skladu sa evropskim standardima koje INA, u ovom trenutku, ne zadovoljava.


Zdravko Latal je dopisnik slovenackog dnevnog lista "Delo" i hrvatskog poslovnog magazina "Privredni Vjesnik" iz Bosne i Hercegovine.