Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: poseta Pape Banja Luci

Papina poseta gradu koji je iskusio etnicko ciscenje smatra se prilikom da se Banja Luka pokaze u boljem svetlu.
By IWPR Balkans

Danima su udarci cekica, zujanje motornih testera i brundanje buldozera narusavali spokoj ranog popodneva u Petricevcu, predgradju Banja Luke.


Brojni radnici uredjivali su prilazne puteve, popravljali ulicnu rasvetu i dovrsavali montaznu binu gde je papa Jovan Pavle II odrzao misu 22. juna.


Ni teska omorina, ni vrucine koje vec nedeljama traju u Bosnu i Hercegovini nisu usporile radove, niti su pokvarile slavljenicku atmosferu uoci papinog dolaska.


"Rok je bio kratak, a vrucina uzasavajuca, ali to nije problem za nas jer malo je gradova u svetu koji se mogu pohvaliti papinom posetom", kaze elektricar Nevenko, koji se kupao u sopstvenom znoju dok je razvlacio kablove za napajanje preko bine.


Grupice znatizeljnika, mestana i neizbeznih novinara razgledali su gradiliste dok su se radovi privodili kraju. Za neke od njih, papska jednodnevna poseta nije samo verski i kulturni dogadjaj decenije.


"Za nas ova poseta simbolizuje kraj izolacije. Najzad cemo dobiti bolje puteve i bolju ulicnu rasvetu", kaze Andja, koja zivi u obliznjem petricevackom manastiru, jednog od kljucnih mesta tokom druge papine posete Bosni i Hercegovini.


Znacaj ovog dogadjaja ogleda se i u cinjenici da je akreditovano vise od pet stotina novinara uoci posete, pri cemu ova brojka neprestano raste.


Pripreme za posetu dogovorene su na nivou vlada, kako federalne tako i vlada dva entiteta - Federacije i Republike Srpske, RS, cija je prestonica upravo Banja Luka.


Hrvatski predstavnik u bosanskom troclanom predsednistvu, Dragan Covic, koji takodje predsedava Komitetom za docek pape, kaze da je "zadovoljan klimom koja vlada uoci posete Svetog oca".


"Svi smo svesni slozenosti u Bosni i razlicitih stavova o ovom dogadjaju, ali smo takodje ujedinjeni u zelji da docekamo Svetog oca na najbolji moguci nacin", kaze on.


Zvanicni razlog papske posete Bosni je kanonizacija Ivan Merza, koji je rodjen u Banja Luci 1896. godine gde je ziveo do zavrsetka srednje skole. Posle studija nemacke i knjizevnosti na romanskim jezicima u Becu i Parizu, Merz se preselio u Zagreb 1922. godine, gde je predavao na nadbiskupskoj klasicnoj skoli. Tamo je sve svoje slobodno vreme posvetio edukaciji hrvatske omladine do svoje smrti 1928. godine.


Svojim radom stekao je priznanje i reputaciju istaknutog svetovnog jevandjeliste. Procedura proglasavanja Ivana Merza blazenim, sto je prvi korak na dugom putu ka kanonizaciji, zapoceo je 1958. godine u Zagrebu i okoncan je u Rimu 20. decembra 2002. godine.


Danas je Banja Luka sasvim drugacija u odnosu na grad u kome je Merz odrastao. Izmedju 1992. i 1995. godine, skoro 80.000 bosanskih Hrvata i Muslimana su proterani, ili su bili prisiljeni da napuste grad. Grad, u kome dominiraju Srbi i pravoslavlje, smatra se crnom tackom na mapi Evrope zbog proterivanja nesrpskog stanovnistva i rigidnog protivljenja povratku izbeglica.


Ovako losem imidzu doprineli su i masovni etnicki nemiri u centru Banja Luke 7. maja 2001. godine. Hiljade pristalica cvrste linije medju etnickim Srbima napali su muslimanske vernike i zvanicnike, kako domace tako i medjunarodne, koji su pristigli na proslavu postavljanja kamena temeljca za Ferhad-Pasinu dzamiju, drevni kulturni i verski spomenik koji je razoren u ratu tokom devedesetih.


Jedan Musliman smrtno je nastradao u ovom napadu, a veci broj drugih zadobio je ozbiljne telesne povrede.


Mnogi sada papinu posetu vide kao priliku za Banja Luku da iskaze svoju spremnost za zajednicki zivot sa ljudima drugih veroisposvesti.


Banjalucki katolicki biskup Franjo Komarica insistira na cinjenici da ce ovaj dogadjaj poboljsati imidz Banja Luke. "Ova poseta ce takodje zbliziti ljude i predstaviti Banja Luku svetu u jednom novom, pozitivnijem svetlu."


Udruzenje izbeglica i raseljenih lica Bosne i Hercegovine izdalo je saopstenje u kome se predstojeci dogadjaj opisuje kao ohrabrenje za svakoga ko radi na zastiti ljudskih prava i omogucavanju povratka svih ljudi svojim domovima.


Samo je tri hiljade, uglavnom starijih osoba, ostalo od 29.000 katolika koji su ziveli u Banja Luci pre rata. Upravo se zbog toga biskup Franjo Komarica nada da ce papina poseta takodje biti "prekretnica za mnoge ljude u pogledu njihovih stavova o povratku izbeglica".


Medjutim, neki zvanicnici su zabrinuti da bi etnicki sukobi poput onih iz 2001. godine, do kojih bi moglo doci tokom posete, mogli imati katastrofalne i dalekosezne posledice za Republiku Srpsku i citavu Bosnu.


Sve lokalne institucije i sluzbe preduzimaju posebne mere bezbednosti ciji je cilj sprecavanje bilo kakvih incidenata.


"Veoma je vazno da ne dodje do bilo kakvih incidenata tokom posete pape Jovana Pavla II kao i da se ta poseta odvija u jednoj novoj tolerantnoj atmosferi", izjavio je predsednik RS Dragan Cavic 6. juna, posle susreta sa clanovima Komiteta za docek pape.


"Svako ko bude smatrao ovaj dogadjaj prilikom da izrazi svoje stavove, a sto bi moglo da ugrozi ovaj skup, nacinio bi veliku gresku i mogao bi naneti neprocenjivu stetu Republici Srpskoj i srpskom narodu."


Sef policije RS Radomir Njegus rekao je novinarima da se ovaj dogadjaj smatra veoma rizicnim zbog cega ce se preduzeti maksimalne bezbednosne mere. Najmanje cetiri hiljade policajaca bice angazovano za obezbedjenje skupa, rekao je on, a RS ce tesno saradjivati sa svim bezbednosnim sluzbama u zemlji i u regionu. SFOR i Policijska misija Evropske unije u Bosni takodje ce ucestvovati u obezbedjenju skupa.


Ovakav pristup je svakako sasvim drugaciji u odnosu na ponasanje lokalne policije za vreme i posle nemira 2001. godine, kada je nereagovanje policije omogucilo eskalaciju sukoba sto je dovelo do nasilja.


Mada neki lokalni Srbi ne smatraju ovu posetu znacajnom, svi se slazu da je veoma vazno da se izbegne bilo kakav incident.


"Nadam se da ce se svi urazumiti i pokazati da je Banja Luka jedan civilizovan grad", kaze taksi vozac Zoran. Jovanka, domacica, kaze da ovaj dogadjaj nema nekog posebnog znacenja za nju licno. "Ipak, ovaj dogadjaj mora proteci mirno, bez incidenata", dodaje ona.


Gordana Katana je dopisnik "Glasa Amerike" iz Banja Luke.