Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Politicari slepi za patnje nacije

Galopirajuca stopa nezaposlenosti i sve manje stranih investicija guraju Bosnu ka ivici ambisa, ali politicari ne pokazuju ni najmanji znak da su spremni da se uhvate u kostac sa krizom.
By IWPR

Dok se Bosna priprema da izadje na izbore u oktobru ove godine, politicari se medjusobno prepiru i kalkulisu opsednuti sticanjem efektnih, ali kratkotrajnih politickih poena pre samih izbora.


Njihov surovi politicki obracun odvija se u sve gorem ekonomskom okruzenju.


Samo jedna od osam porodica u Federaciji Bosne i Hercegovine sada zaradjuje dovoljno za pristojan zivotni standard. U Republici Srpskoj situacija je jos gora jer tamo samo jedna od 25 porodica zivi iznad granice siromastva.


Ove uzasavajuce cinjenice nalaze se u Planu borbe protiv siromastva, dokumentu koji je pripremilo Ministarstvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH u saradnji sa Svetskom bankom. Ocekuje se da ce parlament ovaj plan usvojiti u junu mesecu.


Cilj je da se, izmedju ostalih stvari, potpomogne razvoj lokalnog sudstva i ustanovi sistem socijalne pomoci koji bi Bosna mogla sebi priustiti.


Sve dublje siromastvo u koje Bosna tone povezano je sa smanjivanjem zapadne pomoci i hronicnim manjkom stranih investicija.


Nijedna politicka partija nije se pozabavila uzrocima ovog problema. Umesto toga, politicari razmenjuju optuzbe, daju nerealna obecanja i zloupotrebljavaju problem siromastva kako bi sebi obezbedili sto bolju poziciju pre izbora na jesen ove godine.


Statisticki podaci trebalo bi da ih ozbiljno zabrinu. Ukupni drustveni proizvod zemlje prosle godine je iznosio 4,6 milijarde americkih dolara. To je manje od 1.200 dolara po glavi stanovnika sto Bosnu ostavlja na zacelju liste evropskih zemalja.


Trenutna stopa nezaposlenosti predstavlja jos veci razlog za brigu. U Bosni je 40 odsto radno sposobnog stanovnistva bez posla, sto je najveca stopa nezaposlenosti u Evropi, pogotovo u poredjenju sa 22 odsto u Hrvatskoj, 12 odsto u Madjarskoj, 15 odsto u Bugarskoj i 10 do 12 odsto u Poljskoj.


Statisticki podaci pokazuju da svaki zaposleni u Bosni zapravo izdrzava jos cetiri osobe.


Nema naznaka znacajnijeg poboljsanja postojece situacije. U Federaciji je prijavljeno 395.000 zaposlenih krajem 1998., a 406.000 u januaru 2002. godine, sto predstavlja rast broja zaposlenih od samo 11.000 tokom ove tri godine. U istom trogodisnjem periodu, broj nezaposlenih prijavljenih na trzistu rada povecao se sa 240.000 na 270.000 lica. Realan broj nezaposlenih mogao bi dostici i citavih 300.000 lica.


Cak i oni koji imaju redovan posao nemaju dovoljan prihod da bi mogli da izdrzavaju sebe i svoje porodice. Osim toga, mnoge plate kasne ili se neredovno isplacuju. Manjak novca u vladinom budzetu onemogucava zadovoljavanje potreba najteze pogodjenih socijalnih grupa kao sto su ratni veterani, invalidi i penzioneri.


Finansijska nedisciplina je dodatni problem. Smatra se da utaja poreza u BiH dostize citavih 60 odsto. Malo je podsticaja da se plate poreske obaveze jer su doprinosi za socijalno i penziono osiguranje, kao i sami porezi suvise visoki - iznose skoro 70 odsto vecih plata u zemlji.


Sve zajedno, oko 60 odsto ljudi u Federaciji BiH i skoro 90 odsto u Republici Srpskoj jedva prezivljava.


Ovakvo porazno stanje pokazuje da su politicari veoma malo ostvarili od svojih predizbornih obecanja od poslednjih izbora 2000. godine, kada su obecavali vecu zaposlenost, finansijsku disciplinu, brzu privatizaciju i bolje uslove za poslovanje.


Cini se da ce pitanja iz oblasti socijalne politike dominirati tokom predizbornog perioda dok neminovni socijalni nemiri budu punili ulice demonstrantima.


Mada je situacija u Bosni sve eksplozivnija, nema naznaka da politicki establisment uopste razmislja o promenama. Oni bi se radije bavili drugorazrednim pitanjima. Umesto da ulazu napore u konkretne mere kojima bi se suzbilo siromastvo, oni daju obecanja o izgradnji "puta za Evropu".


Pri tom, izmice im paznji cinjenica da malo koji bosanski gradjanin moze sebi da priusti kartu u jednom smeru do najblize zemlje clanice Evropske unije. Avionske karte politicara u poslovnoj klasi placaju, naravno, poreski obveznici. Stoga bi se mogli neprijatno iznenaditi sledeceg oktobra.


Ibrahim Polimac je portparol Federalne bankarske agencije i ekonomski ekspert sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".