BOSNA OD MSP-a TRAŽI PRESUDU ZA GENOCID
Srpski tim osporava tvrdnju Bosne da Beograd nije pokazao nikakve znake kajanja.
BOSNA OD MSP-a TRAŽI PRESUDU ZA GENOCID
Srpski tim osporava tvrdnju Bosne da Beograd nije pokazao nikakve znake kajanja.
Najduže suđenje u istoriji Međunarodnog suda pravde (MSP) primiče se kraju, nakon što je ove sedmice Bosna i Hercegovina iznela završne argumente u parnici koju je po optužbi za genocid pokrenula protiv Srbije i Crne Gore (SCG).
Advokati bosanske strane smatraju da Srbija nije pružila dokaze da genocid nije počinjen, niti da Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) – kao prethodnica sadašnje SCG – nije odgovorna za ono što se u Bosni dešavalo početkom devedesetih.
Bosna je parnicu protiv Beograda pokrenula još 1993., ali je suđenje započelo tek krajem februara ove godine. Od tada pred većem sudija u Hagu traje iznošenje argumenata obeju strana.
Bosna želi da sud proglasi Beograd odgovornim za učešće, pomaganje, zaveru da se počini i poticanje zločina genocida.
Šef bosanskog pravnog tima, Sakib Softić, rekao je da Srbija nije kaznila one koji su počinili genocid, te da nije ni izručila lica koja su okrivljena za taj zločin Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu.
Na samom kraju, Softić je SCG pozvao da plati „pun iznos nadoknade za štetu i gubitke koje je prouzrokovala“.
Srbija će svoj završni odgovor na optužbe Sarajeva izneti narednog meseca.
U intervjuu za IWPR, Softić je izjavio kako je Bosna „iznela relevantne dokaze i uspela da dokaže su Srbija i Crna Gora odgovorne za genocid počinjen nad ne-Srbima“ – pogotovo „u oblastima koje su . . . trebalo da budu u sastavu buduće srpske države, ili saveza srpskih država“.
Drugi član bosanskog tima, holandski advokat Fon van den Bisen (Phon van den Biesen), rekao je sudijama da je njegova strana pružila jasnu sliku o državnoj odgovornosti za „ubijanje, maltretiranje, izgladnjivanje i silovanje gotovo celokupnog nesrpskog stanovništva na oko 70 procenata bosanske teritorije“.
Vojna podrška koju je Beograd kontinuirano pružao bosanskim Srbima u periodu od 1992. do 1995. – kao i pomoć u vidu oficira jugoslovenske narodne armije koje je plaćala, unapređivala i kojima je upravljala Srbija – pruža pravu sliku o suštinskoj i dominantnoj ulozi Beograda.
Van den Bisen je takođe naglasio ulogu koju su u Bosni odigrale paravojne snage Beograda, masovno učešće jedinica jugoslovenske vojske i tenkova u opkoljavanju Sarajeva i Srebrenice, te postojanje jedinstvenog monetarnog sistema Narodne banke Jugoslavije u „tri srpska entiteta“ – što, po njegovim rečima, ukazuje na to da je Beograd imao dominirajuću ulogu.
Van den Bisen je izjavio da je najvažniji cilj Bosne da sud donese odluku koja će biti pravedna za sve žrtve genocida.
Dodao je i da srpski tim – koji poriče odgovornost za genocid – nije predočio dokaze da Jugoslavija nije sudelovala u pripremanju i izvršenju „etno-blickriga“ (ethno-blitzkrieg) u Bosni, koji je faktički započet 31. marta 1992. u Bijeljini, i koji je do kraja iste godine rezultirao okupacijom više od dve trećine bosanske teritorije.
Komentarišući više puta ponovljane tvrdnje Srbije da MSP nije nadležan za ovaj slučaj, član bosanskog tima iz Sjedinjenih Država, profesor Tomas Frenk (Thomas Franck), izjavio je da je sud od 1993. naovamo u četiri navrata donio odluku da ima potrebnu nadležnost.
„Umesto da vidimo kajanje i preuzimanje odgovornosti, 12 godina smo bili izloženi izvrdavanju, taktiziranju, prevarama, trikovima i ćorsokacima“, rekao je on u izlaganju pred MSP-om.
Međutim, srpski diplomata i član pravnog tima Beograda, Saša Obradović, i u izjavi za IWPR insistira na tome da MSP nije nadležan za ovaj slučaj.
On je bosanske tvrdnje u vezi sa jurisdikcijom nazvao „njihovim najslabijim argumentima“. A ponovio je i osnovnu srpsku tezu da – budući da je MSP prethodno odlučio da Srbija nema pravo da tuži države-članice NATO-a za bombardovanje Beograda – sud mora biti dosledan i presuditi da ista zemlja ne može biti ni tužena u sporu vezanom za genocid.
Sarajevski posmatrači tvrde da je Bosna dobro vodila slučaj.
„Na pravi način su osporavali sve argumente i iskaze svedoka i veštaka Srbije i Crne Gore“, rekao je Admir Malagić, kolumnista Dnevnog avaza.
Advokat i predsednik sarajevskog Komiteta za nestala lica, Amor Mašović, izjavio je za IWPR: „Ukoliko sud razmotri iznete dokaze, sigurno će uslediti jedina moguća presuda – da su Srbija i Crna Gora odgovorne.“
I dok se postupak bliži kraju, čini se da se jaz između dveju strana ne smanjuje.
Softić je na sudu rekao da prijateljska nagodba zapravo nikada nije bila ni ponuđena, pošto „srpski pravni tim nikada nije prihvatio odgovornost, niti priznao šta je učinjeno ne-Srbima u Bosni i Hercegovini“.
Obradović se ne slaže sa tom konstatacijom: „Potpuno je neistinita tvrdnja čelnika bosanskog tima da iz Srbije i Crne Gore nije učinjen nikakav napor da se preuzme odgovornost za dešavanja u Bosni i Hercegovini, kao i da nije pokazano nikakvo žaljenje.“
On je u razgovoru za IWPR ukazao na brojne posete zvaničnika, uključujući i predsednika Borisa Tadića, Bosni kako bi „pokazali saosećanje zbog onoga što se tamo dogodilo“.
Dodao je i sledeće: „Nažalost, i poslednja prilika za sporazum je propuštena, pa sada više ne postoji ni teoretska mogućnost za takvo rešenje.
„Moje je mišljenje da nikakva presuda neće doprineti poboljšanju odnosa između dveju zemalja, niti . . . unapređenju demokratskih standarda.“
Softić je, pak, pred sudom ustrajao na tome da je suđenje način da se „zaleče još uvek otvorene rane i da se omogući novi početka za Bosnu i Hercegovinu i čitav region“.
Završno obraćanje Srbije i Crne Gore počeće 2. maja.
Adin Sadić je izveštač IWPR-a iz Haga.
Advokati bosanske strane smatraju da Srbija nije pružila dokaze da genocid nije počinjen, niti da Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) – kao prethodnica sadašnje SCG – nije odgovorna za ono što se u Bosni dešavalo početkom devedesetih.
Bosna je parnicu protiv Beograda pokrenula još 1993., ali je suđenje započelo tek krajem februara ove godine. Od tada pred većem sudija u Hagu traje iznošenje argumenata obeju strana.
Bosna želi da sud proglasi Beograd odgovornim za učešće, pomaganje, zaveru da se počini i poticanje zločina genocida.
Šef bosanskog pravnog tima, Sakib Softić, rekao je da Srbija nije kaznila one koji su počinili genocid, te da nije ni izručila lica koja su okrivljena za taj zločin Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu.
Na samom kraju, Softić je SCG pozvao da plati „pun iznos nadoknade za štetu i gubitke koje je prouzrokovala“.
Srbija će svoj završni odgovor na optužbe Sarajeva izneti narednog meseca.
U intervjuu za IWPR, Softić je izjavio kako je Bosna „iznela relevantne dokaze i uspela da dokaže su Srbija i Crna Gora odgovorne za genocid počinjen nad ne-Srbima“ – pogotovo „u oblastima koje su . . . trebalo da budu u sastavu buduće srpske države, ili saveza srpskih država“.
Drugi član bosanskog tima, holandski advokat Fon van den Bisen (Phon van den Biesen), rekao je sudijama da je njegova strana pružila jasnu sliku o državnoj odgovornosti za „ubijanje, maltretiranje, izgladnjivanje i silovanje gotovo celokupnog nesrpskog stanovništva na oko 70 procenata bosanske teritorije“.
Vojna podrška koju je Beograd kontinuirano pružao bosanskim Srbima u periodu od 1992. do 1995. – kao i pomoć u vidu oficira jugoslovenske narodne armije koje je plaćala, unapređivala i kojima je upravljala Srbija – pruža pravu sliku o suštinskoj i dominantnoj ulozi Beograda.
Van den Bisen je takođe naglasio ulogu koju su u Bosni odigrale paravojne snage Beograda, masovno učešće jedinica jugoslovenske vojske i tenkova u opkoljavanju Sarajeva i Srebrenice, te postojanje jedinstvenog monetarnog sistema Narodne banke Jugoslavije u „tri srpska entiteta“ – što, po njegovim rečima, ukazuje na to da je Beograd imao dominirajuću ulogu.
Van den Bisen je izjavio da je najvažniji cilj Bosne da sud donese odluku koja će biti pravedna za sve žrtve genocida.
Dodao je i da srpski tim – koji poriče odgovornost za genocid – nije predočio dokaze da Jugoslavija nije sudelovala u pripremanju i izvršenju „etno-blickriga“ (ethno-blitzkrieg) u Bosni, koji je faktički započet 31. marta 1992. u Bijeljini, i koji je do kraja iste godine rezultirao okupacijom više od dve trećine bosanske teritorije.
Komentarišući više puta ponovljane tvrdnje Srbije da MSP nije nadležan za ovaj slučaj, član bosanskog tima iz Sjedinjenih Država, profesor Tomas Frenk (Thomas Franck), izjavio je da je sud od 1993. naovamo u četiri navrata donio odluku da ima potrebnu nadležnost.
„Umesto da vidimo kajanje i preuzimanje odgovornosti, 12 godina smo bili izloženi izvrdavanju, taktiziranju, prevarama, trikovima i ćorsokacima“, rekao je on u izlaganju pred MSP-om.
Međutim, srpski diplomata i član pravnog tima Beograda, Saša Obradović, i u izjavi za IWPR insistira na tome da MSP nije nadležan za ovaj slučaj.
On je bosanske tvrdnje u vezi sa jurisdikcijom nazvao „njihovim najslabijim argumentima“. A ponovio je i osnovnu srpsku tezu da – budući da je MSP prethodno odlučio da Srbija nema pravo da tuži države-članice NATO-a za bombardovanje Beograda – sud mora biti dosledan i presuditi da ista zemlja ne može biti ni tužena u sporu vezanom za genocid.
Sarajevski posmatrači tvrde da je Bosna dobro vodila slučaj.
„Na pravi način su osporavali sve argumente i iskaze svedoka i veštaka Srbije i Crne Gore“, rekao je Admir Malagić, kolumnista Dnevnog avaza.
Advokat i predsednik sarajevskog Komiteta za nestala lica, Amor Mašović, izjavio je za IWPR: „Ukoliko sud razmotri iznete dokaze, sigurno će uslediti jedina moguća presuda – da su Srbija i Crna Gora odgovorne.“
I dok se postupak bliži kraju, čini se da se jaz između dveju strana ne smanjuje.
Softić je na sudu rekao da prijateljska nagodba zapravo nikada nije bila ni ponuđena, pošto „srpski pravni tim nikada nije prihvatio odgovornost, niti priznao šta je učinjeno ne-Srbima u Bosni i Hercegovini“.
Obradović se ne slaže sa tom konstatacijom: „Potpuno je neistinita tvrdnja čelnika bosanskog tima da iz Srbije i Crne Gore nije učinjen nikakav napor da se preuzme odgovornost za dešavanja u Bosni i Hercegovini, kao i da nije pokazano nikakvo žaljenje.“
On je u razgovoru za IWPR ukazao na brojne posete zvaničnika, uključujući i predsednika Borisa Tadića, Bosni kako bi „pokazali saosećanje zbog onoga što se tamo dogodilo“.
Dodao je i sledeće: „Nažalost, i poslednja prilika za sporazum je propuštena, pa sada više ne postoji ni teoretska mogućnost za takvo rešenje.
„Moje je mišljenje da nikakva presuda neće doprineti poboljšanju odnosa između dveju zemalja, niti . . . unapređenju demokratskih standarda.“
Softić je, pak, pred sudom ustrajao na tome da je suđenje način da se „zaleče još uvek otvorene rane i da se omogući novi početka za Bosnu i Hercegovinu i čitav region“.
Završno obraćanje Srbije i Crne Gore počeće 2. maja.
Adin Sadić je izveštač IWPR-a iz Haga.
