Bosna: novo telo za ljudska prava pod lupom javnosti

Postoji bojazan da nova Komisija za ljudska prava, koja se bavi zloupotrebama pocinjenim posle zavrsetka rata u Bosni, nece biti u stanju da izadje na kraj sa ogromnim brojem slucajeva koje je nasledila.

Bosanska Komisija za ljudska prava, koja ce biti sastavni deo Ustavnog suda, trebalo bi da zameni Vece za ljudska prava, sud pod pokroviteljstvom medjunarodne zajednice koji je uspostavljen na osnovu Dejtonskog mirovnog ugovora.

Odluka o ukidanju ovoga veca doneta je u septembru ove godine u okviru sprovodjenja generalne politike redukovanja medjunarodne kontrole nad politickim i pravosudnim procesima u zemlji.

Ipak, izvori iz Veca za ljudska prava preneli su IWPR-u svoju duboku zabrinutost jer smatraju da je ukidanje postojeceg tela preuranjeno, te da njegova zamena, koja zapocinje sa radom sledece godine, nece imati odgovarajuca ovlascenja, sredstva i osoblje da vrsenje istog posla. Buducnost novog tela takodje nije sigurna, tvrde oni.

Vece za ljudska prava, osnovano 1995. godine nakon okoncanja rata u Bosni, nezavisno je pravosudno telo cije su procedure zasnovane na modelu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Vece ima ovlascenja da istrazuje krsenja ljudskih prava pocinjenih posle decembra 1995. godine kada je potpisan Dejtonski sporazum. U okviru svojih ovlascenja, ovo telo moze naloziti istragu, dodeliti obestecenje i zatraziti ponovno sudjenje u slucajevima za koje utvrdi da odluka lokalnog suda nije odgovarajuca. Trenutno se u spisima nalazi oko 10.000 slucajeva od kojih se mnogi odnose na sporove oko imovine proisteklih iz rata u Bosni. Verovatno ce vecina slucajeva preci u nadleznost tela koje ce naslediti Vece za ljudska prava.

Medjunarodna zajednica izvrsila je pritisak da bi se ukinulo Vece za ljudska prava jer zeli da se prenese vise ovlascenja na lokalne institucije u Bosni. Kancelarija Visokog predstavnika, OHR, je preporucila da Vece za ljudska prava prestane sa radom u junu ove godine uz preporuku da se ovlascenja prenesu na Ustavni sud koji takodje ima mandat da resava slucajeva krsenja ljudskih prava.

Prvobitno je bilo zamisljeno da Vece za ljudska prava radi pet godina, ali je taj rok 2000. godine produzen za dodatne tri godine. Postojala je mogucnost za novo produzenje mandata Veca za ljudska prava, ali se od toga odustalo zbog takozvane "izlazne strategije" medjunarodne zajednice. Ukidanju Veca za ljudska prava je takodje doprinela cinjenica da se priliv donatorskih sredstava neophodnih za funkcionisanje ovakvih tela ubrzano smanjuje.

U junu je vece izdalo formalno saopstenje u kome se protivi planovima Kancelarije Visokog predstavnika o zatvaranju. "Odluka medjunarodne zajednice o ukidanju Veca za ljudska prava se zasniva na pretpostavci da Ustavni sud Bosne i Hercegovine moze preuzeti veci deo tekucih i buducih slucajeva."

"Ova odluka je pravno neispravna i nema realno pokrice u stvarnosti .... [Ustavni sud] jednostavno nije u poziciji da preuzme slucajeve Veca za ljudska prava - bilo aktuelne ili buduce slucajeve."

Vece je saopstilo da se time krsi Dejtonski sporazum kao i Ustav Bosne i Hercegovine.

Uprkos ovim primedbama, bosanske vlasti su 25. septembra potpisale sporazum sa dva entiteta, Federacijom Bosne i Hercegovine i Republikom Srpskom, kojom se okoncava mandat Veca za ljudska prava i uspostavlja nova komisija.

Postojece telo ce nastaviti da radi na zaostalim slucajevima do kraja ove godine. Medjutim, Vece za ljudska prava ne preuzima nove slucajeve posle 1. oktobra koji ce morati da sacekaju januar sledece godine kada ce nova institucija poceti sa radom. Procenjuje se da ce se usled toga oko 500 novih slucajeva naci na dugackom spisku neresenih slucajeva.

Komisija ce biti sastavni deo Ustavnog suda i nece funkcionisati kao odvojena institucija. Za razliku od svog prethodnika, komisija ce biti pod nadzorom lokalnih, a ne medjunarodnih vlasti.

Izvori iz Veca za ljudska prava su izjavili za IWPR kako veruju da nova institucija nece biti u poziciji da nastavi tamo gde je prethodna stala sa radom.

Komisija za ljudska prava dobila je drugacija i, kako neki tvrde, u vecoj meri ogranicena ovlascenja u odnosu na svog prethodnika. "Ovlascenja Veca za ljudska prava nisu preneta na novu Komisiju za ljudska prava", izjavio je izvor blizak vecu za IWPR.

Ovo telo funkcionise na osnovu aneksa 6 Dejtonskog sporazuma, koji se bavi ljudskim pravima i zasniva se na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Za razliku od toga, mandat novoformirane komisije ce proisteci iz aneksa 4 koji pokriva ustavna pitanja. To u praksi znaci da ce komisija, kao i sud ciji je ona sastavni deo, biti ogranicena na slucajeve koji se odnose ili na odluke drugih sudova ili na sam Ustav Bosne i Hercegovine, te da nece imati ovlascenja da se bavi drugim slucajevima krsenja ljudskih prava koje trenutno pokriva Vece za ljudska prava.

Osim ogranicene nadleznosti i ovlascenja, komisija ce morati da se zadovolji redukovanim budzetom i znatno manjim brojem angazovanog osoblja.

Prema izvoru iz Veca za ljudska prava, finansiranje nove institucije je jos uvek "neizvesno".

"Do sada je prikupljeno malo sredstava", izjavio je izvor za IWPR. "Komisija ima na raspolaganju oko milion evra od Evropske unije... i jos uvek ceka da vidi da li ce je jos neko finansirati. Ovo je oskudan budzet iz koga se moze platiti osoblje, racuni i dve sednice mesecno, ali ne i nesto vise."

Nakon svog razgovora sa ovim izvorima, IWPR je kontaktirao Ustavni sud, ali nije mogao da utvrdi da li ce jos sredstava biti na raspolaganju novoformirane komisije.

Novo telo ce morati da funkcionise sa znatno manjim brojem stalno zaposlenih od kojih su mnogi preuzeti od veca. Vece za ljudska prava se sastoji od 14 sudija - sest iz Bosne i osam medjunarodnih sudija - dok ce komisija imati samo pet sudija od kojih ce dvojica biti medjunarodne sudije. Imajuci u vidu da je angazovano osoblje prepolovljeno, upuceni posmatraci se pitaju kako uopste komisija moze da izadje na kraj sa ogromnim brojem slucajeva zaostalih od prethodnog tela.

Cak i u slucaju da komisija prevazidje ove probleme, IWPR-ovi izvori su izjavili da je buducnost novoformirane institucije - kao i arbitraze u oblasti ljudskih prava u Bosni - neizvesna. Novo telo je dobilo mandat od samo godinu dana, a nejasno je sta ce se desiti posle isteka jednogodisnjeg mandata.

To ce za posledicu imati ozbiljno prelivanje slucajeva koje komisija nece moci da resava zbog ogranicenih ovlascenja ili prezauzetosti postojecim slucajevima. To, takodje, znaci da ce se sve veci broj slucajeva resavati pred Evropskim sudom za ljudska prava. Kao sto je to vec saopstilo Vece za ljudska prava u junu: "To nije u interesu zastite ljudskih prava u Bosni i Hercegovini ili drzava-clanica Saveta Evrope". Pored toga, niko ne zna sta ce se desiti sa slucajevima koji datiraju iz perioda pre jula meseca 2002. godine kada je Bosna ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Bosni i Hercegovini.