Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOSNA: NOVA OTKRICA U BANKARSKOJ AFERI

Istraga o malverzacijama Hercegovacke banke ukazuje na umesanost kljucnih bosanskih hrvatskih lidera.
By IWPR Balkans

Grupa visokih zvanicnika bosanskih Hrvata umesana je u jednu od najvecih korupcionaskih afera u posleratnoj Bosni i Hercegovini, tvrdi se u izvestaju o slucaju Hercegovacke banke.


Bilo je potrebno vise od osamnaest meseci da bi se kompletirao dokument od devedeset strana, koji pokriva samo prvu fazu istrage o prevari i proneveri ogromnih razmera koja je izvrsena preko ove banke.


Izvestaj, koji je narucio Ured visokog predstavnika, OHR, medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, zasniva se na dokumentaciji koju su zaplenile snage SFOR-a u glavnoj zgradi banke u Mostaru i filijalama sirom Bosne 5. aprila 2001. godine.


U Uredu visokog predstavnika posumnjali su da Hercegovacka banka predstavlja glavni oslonac tvrdokornih politicara i kriminalaca medju bosanskim Hrvatima. Stoga su imenovali Tobi Robinson za privremenog administratora banke i nalozili joj da sprovede istragu. Robinsonova je nalaze svoje istrage saopstila 16. decembra na konferenciji za stampu u Mostaru.


Kopije izvestaja predate su OHR-u i federalnom javnom tuziocu.


Visoki predstavnik Pedi Esdaun izjavio je za IWPR da ce njegovom uredu biti potrebno najmanje pet ili sest dana da prouci nalaze pre bilo kakvog saopstenja o eventualnim koracima koji ce se preduzeti. U medjuvremenu, IWPR je imao uvid u zivestaj, u kome se opisuje kako su visoki zvanicnici bosanskih Hrvata obezbedjivali novac od vlade susedne Hrvatske, a potom ga koristili za prevare i pronevere ogromnih razmera.


Moc i uticaj Hercegovacke banke postali su sasvim ocigledni na dan racije koju su izvrsile trupe SFOR-a. Tada su grupe ljudi, koje su se "spontano okupile", napale vojnike medjunarodnih snaga i zvanicnike medjunarodne zajednice.


U Mostaru su zapaljena SFOR-ova vozila, a cetrdeset kilometara dalje ka jugozapadu, u Grudama, demonstranti su upali u lokalnu filijalu Hercegovacke banke i uzeli medjunarodne istrazitelje za taoce. Na kraju SFOR i inspektori morali su da se povuku sto su demonstranti iskoristili da uklone dokumentaciju i novac.


Veci deo dokumentacije ukraden je tri nedelje kasnije kada je druga grupa demonstranata upala u glavnu zgradu Hecegovacke banke.


Uprkos gubitku nekih dokumenata, istrazitelji su zaplenili dovoljno materijala na osnovu koga su mogli da rekonstruisu detaljnu sliku o funkcionisanju ove banke. U ovom izvestaju se prati razvoj Hercegovacke banke do 1997. godine.


Ova banka, koju su osnovali tvrdokorni lideri bosanskih Hrvata, zamisljena je kao deo takozvanog Hercegovackog holding konglomerata koji su sacinjavale kompanije iz oblasti finansija, telekomunikacija, izdavastva i trgovine. One su se obratile pokojnom hrvatskom predsedniku Franji Tudjmanu pocetkom 1998. godine u pokusaju da dodju do kapitala. Tako su, na primer, trazili sredstva za odbranu visokih zvanicnika bosanskih Hrvata koji su se nalazili pod istragom Haskog tribunala. Ubrzo je Zagreb poceo da prosledjuje novac ovoj banci.


"Od marta 1998. do pocetka 2001. godine, hrvatska vlada je uplatila 647 miliona nemackih maraka Hercegovackoj banci. Najmanje 216 miliona maraka namenjenih za plate vojnicima, penzije i pomoc udovicama ratnih veterana potrosene su u druge svrhe", rekla je Robinsonova novinarima. "Neki od deonicara koristili su banku za pruzanje finansijske potpore u pokusaju da se promeni Ustav Bosne i Hercegovine", dodala je ona imajuci u vidu pokusaj tvrdokornih bosanskih Hrvata od pre dve godine da uspostave zaseban hrvatski entitet u Bosni.


U izvestaju se navodi da su ti visoki zvanicnici bosanskih Hrvata u martu 2001. godine podigli 1,3 miliona nemackih maraka iz banke da bi isplatili zarade onim bosanskim Hrvatima koji sluze u armiji Federacije BiH. Ovim isplatama nameravali su da kupe lojalnost dela armije.


Kada nisu pokusavali da podriju federalnu drzavu, ti isti politicari su navodno punili svoje dzepove ogromnim sumama novca. Ante Jelavic, bivsi lider HDZ-a i bivsi clan bosanskog predsednistva, pomenut je kao jedan od glavnih igraca.


Jelavic i njegove pristalice imenovali su sami sebe ili svoje sledbenike na kljucne polozaje u ministarstvima, vladinim agencijama, privatnim kompanijama i bankama, sto im je omogucilo da imaju kontrolu nad sredstvima Hercegovacke banke. Bez takve mreze medjusobno povezanih ljudi na visokim polozajima, prevara takvih razmera ne bi bila moguca. Jelaviceva grupa je takodje pozajmljivala novac od banke da bi kupovala njene deonice cime su postali jedni od vlasnika.


Kao suvlasnici banke koristili su svoj polozaj da bi zaobisli bosanske zakone i propise i podizali su nove kredite, a da nisu prethodno vratili stare. U izvestaju se navodi vise od deset slucajeva u kojima banka nije nista preduzela da bi povratila svoj novac. Umesto toga nastavila je da daje novac koji je dobijala iz Hrvatske.


Ova grupa osnovala je, takodje, vise od 120 fiktivnih kompanija za uvoz goriva i drugih unosnih roba bez placanja poreza ili carina. Pranje najveceg dela ovako stecenog novca vrseno je preko Hercegovacke banke. Procenjuje se da je najmanje 13 miliona eura pronevereno na ovaj nacin. Mesec dana pre nego sto su pripadnici medjunarodnih trupa izvrsili raciju u banci, prethodni Visoki predstavnik Volfgang Petric uklonio je Jelavica sa polozaja i zabranio mu bavljenje bilo kakvom politickom aktivnoscu, s obzirom na to da je uporno opstruirao mirovni proces.


Druga istaknuta imena umesana u ovu aferu su general Ljubo Cesic Rojs, poslanik HDZ-a u hrvatskom parlamentu, penzionisani general HVO Stanko Sopta, bivsi ministar odbrane Federacije Miroslav Prce i visoki zvanicnik federalnog ministarstva odbrane general Ivan Medic. Veruje se da su svi oni koristili sredstva Hercegovacke banke da bi ostvarili licnu korist.


Robinsonova je rekla izvestacima da je banka bila nesolventna cak i pre upada snaga SFOR-a. Isplate od strane hrvatske vlade su se znacajno smanjile tokom protekle tri godine. Dragan Covic, visoki zvanicnik HDZ-a i aktuelni hrvatski clan bosanskog predsednistva, morace da objasni zasto je u svojstvu federalnog ministra finansija ovlastio Hercegovacku banku da prima hrvatska sredstva uprkos ociglednim signalima da se banka nalazi u teskoj finansijskoj situaciji.


Federalni tuzilac Marinko Jurcevic zaduzen je da na sudu dokaze nalaze iz izvestaja sto je tezak zadatak koji bi mogao potrajati godinama.


U medjuvremenu, od Esdauna se ocekuje da donese odluku o buducnosti banke do kraja ove godine. Federalni zakoni o bankarskom poslovanju pruzaju tri mogucnosti. Hercegovacka banka bi se mogla ugasiti, prodati ili dokapitalizovati i restruktuirati. Izvori tvrde da se vec pojavio potencijalni kupac koji je pokazao interesovanje za banku koja jos uvek poseduje trideset filijala, kancelarijski prostor u Cirihu i zaposljava 650 ljudi u Bosni. S druge strane, restruktuiranje bi poslalo umirujucu poruku bosanskih Hrvatima i predstavljalo bi vazan gest dobre volje prema katolickoj crkvi, koja poseduje deonice ove banke.


Sead Numanovic je novinar sarajevskog lista "Dnevni Avaz".