Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOSNA: NEFUNKCIONALNA DRZAVA

Trajna slabost Bosne kao drzave najveca je prepreka na putu ka Evropi.
By Nerma Jelacic

Retki turisti koji lutaju kroz Sarajevo - prestonicu Bosne i Hercegovine - mogli bi da pomisle da je ova balkanska zemlja na samom pragu clanstva u Evropskoj uniji.


Voznja tramvajem koji sponzorise Evropska unija vodila bi turistu pored bilborda na kojima se predstavljaju aktivnosti Evropske unije i njenih agencija u Bosni i Hercegovini i reklamiraju prosperitet koji proizilazi iz clanstva u tom klubu probranih.


Medjutim, iza bilborda su rusevine bombardovanih zgrada oko kojih se mogu videti penzioneri koji preturaju po kontejnerima u potrazi za jucerasnjim novinama, pa, cak i hranom, kao i beskucnici i ratni invalidi koji prose.


Takvi prizori uverili bi, cak i najdobronamernije turiste da je Evropska unija i dalje samo san za ovu ratom razrusenu zemlju. Iako je rat okoncan pre osam godina, Bosna tek krece trnovitim putem ka Evropi.


DRZAVE UNUTAR DRZAVE


Bosna je ostvarila znacajan napredak od pocetka devedesetih godina proslog veka kada su jezive slike zemlje utonule u rat preplavile televizijske ekrane na Zapadu.


Mirovni sporazum potpisan u Dejtonu u americkoj saveznoj drzavi Ohaju 1995. godine, okoncao je rat koji je besneo tri i po godine. Po tom resenju ova bivsa jugoslovenska republika podeljena je u dva entiteta - Federaciju i Republiku Srpsku - svaka sa sopstvenom vladom, institucijama i pravosudnim sistemom. Visoki predstavnik medjunarodne zajednice doveden je u zemlju da nadgleda mirovni proces.


Dejton je dobro posluzio svojoj svrsi - okoncanju rata - ali je postalo potpuno jasno da institucije zemlje koje su u stanju da zastupaju oba entiteta moraju da se ojacaju ukoliko Bosna zeli da ostvari svoju ambiciju - clanstvo u NATO programu Partnerstvo za mir i Evropskoj uniji.


Tokom 2000. godine, "putnom kartom" (road map) odredjeno je prvih osamnaest koraka koje Bosna mora da preduzme pre pocetka pregovora o prvim koracima ka Briselu, odnosno Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji.


Do septembra 2002. godine ti pocetni koraci iz "putne karte" uglavnom su obavljeni, ali su mnogi od njih postignuti direktnom intervencijom medjunarodne zajednice preko Visokog predstavnika.


Tokom 2003. godine Evropska unija i program Partnerstvo za mir izrazili su zelju da Bosna postane njihova clanica, ali ne pre nego sto sprovede znacajne reforme koje bi pokazale da je zemlja zaista ujedinjena i da je u stanju da govori jednglasno.


To je malo verovatno sve dotle dok oba entiteta nastavljaju da stite interese sopstvenih nacionalnih vecina. Lokalne institucije entiteta i dalje nadjacavaju i nadglasavaju slabe i uglavnom zapostavljene drzavne institucije.


Medjunarodna zajednica, a i neki lokalni politicari, plase se da je sadasnji administrativni sistem u Bosni isuvise komplikovan i trom da bi mogao da usmerava zemlju ka clanstvu u Evropskoj uniji.


Dve drzavice su odbacile pozive da izrade amandmane na dejtonski Ustav, pogotovo Republika Srpska koja zestoko brani svoje pravo na odbranu teritorije i ovlascenja koja je dobila mirovnim sporazumom iz 1995. godine.


"Dejtonski mirovni sporazum je jedna od prepreka funkcionalnoj drzavi u Bosni i Hercegovini", izjavila je za IWPR glavni predstavnik Evropskog parlamenta za jugoistocnu Evropu Doris Pak. "On je postao prepreka evropskoj integraciji."


"Drzava je i dalje veoma slaba", slozio se analiticar Evropske inicijative za stabilnost Markus Koks: "Institucije cak i ne daju nagovestaj da znaju sta je njihov problem".


"Stvarni nivo vladavine je problem koji mora prvi da se resi. Niko ne zna ko je za sta odgovoran."


Trajna slabost drzave je, izgleda, glavna prepreka na putu ka Evropi. Lokalni analiticari i medjunarodni zvanicnici smatraju da ce vrata Evropske unije ostati zauvek zatvorena za Bosnu ako izostane revizija Dejtonskog sporazuma.


STA ZELI EVROPA?


Teskoce u sprovodjenju refomri postale su jos ociglednije od kada je Evropska komisija prosle godine pristala da zapocne studiju izvodljivosti i da proceni spremnost Bosne da preduzme sledece korake ka evropskoj integraciji.


Poznato je da bi negativna procena mogla da nanese stetu manjini politicara na obe strane koji su spremni da zanemare nacionalne razlike radi zajednickog napretka ka Evropi.


Odgovor "Da, ali", koji je donela studija izvodljivosti nije nikoga iznenadila.


Evropska komisija je u svom izvestaju izrazila nadu da ce moci da preporuci otpocinjanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji iduce godine "pod uslovom da Bosna postigne znacajan napredak u onih nekoliko podrucja koja su oznacena kao prioriteti".


Bosanske vlasti su dobile i spisak od 16 tacaka za sprovodjenje reformi.


Zahtevi koje je Evropa uputila uglavnom se odnose na ispunjavanje postojecih medjunarodnih obaveza, efikasnije upravljanje, efikasniju javnu administraciju, efikasnije propise za ljudska prava, reformu pravosudja, akciju protiv organizovanog kriminala, efikasnije upravljanje azilom i migracijama, reformu carina i poreskog sistema, budzetske zakone, pouzdanu statistiku, konzistentniju politiku trgovine, stvaranje integrisanog trzista energetike, stvaranje jedinstvenog privrednog prostora i reformu javnih medija.


Vlada je euforicno prihvatila odgovor "Da, ali" koji je dobila od Evrope, a vecina medija su zajedno sa politicarima vrlo brzo poceli da obecavaju da ce "znacajni napredak" koji trazi Evropska komisija biti ostvaren sredinom 2004. godine.


Vladina Direkcija za evropsku integraciju sacinila je ambiciozni plan zakonodavstva koji predvidja usvajanje 45 novih zakona i uvodjenje 25 novih institucija koje bi osigurale ispunjavanje zelja Evropske komisije.


Pet meseci posto je zavrsena studija izvodljivosti, medjunarodna zajednica, analiticari i mediji su digli uzbunu.


Desetog marta ove godine, Visoki predstavnik Pedi Esdaun je ostro kritikovao nacionalisticke partije koje su na vlasti u entitetima zbog njihove opstrukcije reformi i stvaranja prepreka na putu ka Evropi.


Bosanske vlasti, rekao je on, "propustaju mnoge rokove koje su same odredile za pocetak rada na Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji."


"Nijedna od 16 reformi nije sprovedena", slozio se casopis "Slobodna Bosna".


Tarik Djodjic, savetnik za privredu predsedavajuceg Saveta ministara Bosne i Hercegovina Adnana Terzica, tvrdi da to nije tacno. Savet ministara je telo koje nadgleda proces reformi kroz Odeljenje za evropske integracije.


"Postigli smo napredak u pogledu svake od 16 reformi", insistira on. "Ono sto mi sada radimo ne moze da se ocenjuje kroz brojke."


Medjutim, u izvestaju Evropske komisije od 31. marta o napretku reformskog procesa se kaze da je ostvaren skroman napredak u Bosni i da nijedna od reformi nije do kraja sprovedena.


Majkl Hamfriz, sef Delegacije Evropske komisije u Bosni i Hercegovini, podsetio je za IWPR da studija izvodljivosti nije strogo odredila rok za ispunjavanje 16 tacaka vec da je samo zelela da vidi "znacajan napredak" u roku od godinu dana.


Hamfriz nije hteo da iznosi procene o napretku u Bosni, rekavsi samo da bi "reforme mogle da budu brze".


"Jos smo daleko od efikasne i funkcionalne drzave", rekao je on.


Medjutim, kancelarija Visokog predstavnika (OHR) jasnije je izrazila svoje nezadovoljstvo slabim napretkom.


"Stav OHR, i mi cemo to jasno reci Evropskoj komisiji, jeste da Bosna ne napreduje dovoljno", izjavio je direktor za komunikacije Kancelarije visokog predstavnika Dzulijan Brejtvejt za IWPR.


PROBLEMI


Medjunarodna zajednica i zvanicnici se slazu da je Bosna postigla izvestan napredak na nekoliko polja - oni navode reforme pravosudja, novi Zakon protiv pranja novca i uspostavljanje Drzavne agencije za informacije i zastitu (SIPA) - ali glavni problemi i dalje ostaju nereseni.


Jedan od tih problema je zakon o objedinjenom javnom medijskom servisu. Glavna televizijska stanica u Bosni je i dalje podeljena na dva dela na nivou entiteta, a medjunarodna zajednica zeli da se dve polovine spoje i da budu stvarno slobodne od politicke kontrole.


"Moramo da osiguramo da javni servis nikada vise ne moze da bude zloupotrebljen za stvaranje etnickih podela", izjavio je Hamfriz za IWPR.


Kancelarija visokog predstavnika saopstila je 14. marta da nacrt zakona o javnom servisu koji je podnet Savetu ministara nije dovoljno dobar. Zakon nije "stvarno objedinio javni servis, njegovu infrastrukturu i proizvode", saopstila je Kancelarija visokog predstavnika i pozvala Savet ministara da odbaci nacrt.


Sledeca ozbiljna prepreka, koja verovatno nece biti resena pre kraja godine, je uspostavljanje pune saradnje s Haskim tribunalom.


Taj sud navise zeli da se ostvari hapsenje i predaja dva najtrazenija osumnjicena za ratne zlocine - Radovana Karadzica i Ratka Mladica - kao i pristup svim dokumentima u vezi sa tom dvojicom i drugim osumnjicenima.


Medjutim, Republika Srpska - u kojoj su ta dvojica popularni narodni heroji - ne pokazuje da je voljna da se upusti u resavanje tog pitanja, osim sto izdaje nejasna saopstenja o svojim dobrim namerama. Veliki spoljni pritisak na taj entitet radi hapsenja Karadzica i Mladica - nekadasnjih politickih i vojnih lidera bosanskih Srba - i dozvoljavanja pristupa arhivama istraziteljima Tribunala do sada nije uspeo.


U najnovijem izvestaju od 16. marta o napretku Bosne na putu ka Evropi, koji je sacinilo Odeljenje za evropske integracije, kaze se da je poslednji rok za izrucenje optuzenih za ratne zlocine istekao 1. januara ove godine.


STA ZELI NAROD?


Vecina gradjana Bosne zelela bi da dobije ono relativno blagostanje koje donosi obecanje clanstva u Evropskoj uniji. Medjutim, nedavna anketa koju je sprovela Hrvatska agencija za istrazivanje javnog mnjenja "Prizma", za potrebe Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni, pokazuje da to clanstvo nije prioritet ni za jednu od tri nacionalne zajednice u zemlji.


Pogotovo u Republici Srpskoj, gde se mnogi ljudi veoma protive odricanju od nezavisnosti entiteta radi evropske integracije. "Stav srpskog naroda da Republika Srpska ne sme da bude ukinuta mora da se postuje", izjavio je predsednik Republike Srpske Dragan Cavic u februaru, "jer ako ne bi bilo buducnosti za Republiku Srpsku, ne bi bilo buducnosti za Bosnu i Hercegovinu".


U pomirljivijem tonu Cavic je dodao: "Ako zelimo da sacuvamo Republiku Srpsku, ne smemo da dozvolimo da budemo krivi za nefunkcionisanje Bosne i Hercegovine."


Bosanski Srbi nisu jedini krivci za nefunkcionisanje drzave. Bosnjaci i bosanski Hrvati cesto, naizgled, daju vecu podrsku integraciji i sprovodjenu svih ustavnih promena koje ce to ubrzati, ali njihove stranke ponekad postavljaju isto toliko opstrukcija kao i stranke bosanskih Srba.


Pocetkom marta Esdaun je optuzio glavnu bosnjacku partiju - Stranku demokratske akcije (SDA) - da opstruira proces prenosa sudskih ovlascenja na drzavni nivo. Visoki predstavnik je optuzio i glavnu partije bosanskih Hrvata - Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) - da blokira stvaranje objedinjenog sistema skolstva.


Istina je, medjutim, da se i narod i politicki lideri Federacije manje protive planovima da se oslabe, ili, cak, ukinu entiteti radi clanstva u Evropskoj uniji.


SVE JE U RUKAMA BOSNE I HERCEGOVINE


I dok se pojacavaju kritike Visokog predstavnika, a rokovi prolaze, cini se, da su male sanse da Bosna savlada izazove koje je Evropa postavila pred nju, barem ne do kraja godine.


Studija izvodljivosti Evropske komisije obavezuje Bosnu da pokaze dovoljno nezavisnosti i zrelosti kao drzava i da dozvoli Visokom predstavniku da postane "ne vise od posrednika i nekog ko olaksava stvari".


To se, medjutim, ne desava. Umesto da sama inicira promene, Bosna i dalje ceka da medjunarodna zajednica radi sve za nju.


"Medjunarodna zajednica i dalje preuzima odgovornost za glavne odluke", kaze Koks. "U demokratiji, vlade rade kada ih se na to natera. Bosni je potreban takav demokratski pritisak".


"Sami Bosanci ne ocekuju mnogo od svojih politicara vec se okrecu medjunarodnoj zajednici".


Koks smatra da Bosna ne radi na tome da sebe ucini privljacnijom u ocima EU. "Evropska unija nece doci u Bosnu, Bosna mora da ode kod nje i da kaze koji su razlozi zbog kojih treba da je prihvate".


Hamfriz smatra da bi cak i ovako pomucena drzavana struktura, kakva je ova u Bosni, morala biti u stanju da sprovede vise reformi nego sto je to slucaj. "One (reforme) nisu tako velike", rekao je on za IWPR.


On je izrazio i zabrinutost zbog vremena i energije koju medjunarodna zajednica trosi u Bosni. "U nekom trenutku medjunarodna zajednica mora da odstupi."


Prema Brejtvejtu "Bosna mora da shvati da sto duze nastavi da se oslanja na nasu pomoc to ce dalje biti od EU".


Medjutim, neki strani strucnjaci su skloni naglasavanju napretka koji je postignut. "Bosna radi ono sto moze da bi ostvarila reforme koje zahteva Evropska komisija", kaze Pak. "Postoji efikasno Odeljenje za evropsku integraciju ali ja ne znam da li su oni u stanju da to stalno rade. Problem je sadasnja drzavna struktura".


Aktivno prisustvo toliko medjunarodnih tela u Bosni ne pomaze uvek "komplikovanoj strukturi drzave", rekla je ona.


"Bosanci se izgube u sumi raznih politika i nekada ne znaju na koju stranu da se okrenu", dodala je Pak.


S tacke gledista bosanskih vlasti, zemlja je veoma napredovala od kraja rata 1995. godine, a drzava je sada jaca nego sto je bila.


"Medjunarodna zajednica mora da razume da nam treba vremena da sprovedemo sve odluke", rekao je Djodjic. "Ova je revolucionarna promena strukture u kojoj smo do sada ziveli".


"Evropa ima svoj plan za Bosnu i mi zelimo da budemo u Evropi. Mi cemo sebe uciniti privlacnim za EU."


CLANSTVO 2009. GODINE?


Cak i da se Evropska komisija ne slozi da je postignut "znacajan napredak" ove godine, ima nade da ce zemlja dugorocno gledano postati clanica jednog od najekskluzivnijih svetskih klubova.


Evropska unija je ulozila ogromne sume novca u zemlju a ove godine ce povecati nivo svog ulaganja kada preuzme mirovnu misiju od snaga SFOR-a.


Neki analiticari smatraju da prosti geopoliticki razlozi diktiraju da Bosna nece biti dugorocno napustena.


"Imati crnu rupu nije u strateskom interesu Evrope", kaze Koks. "U principu, Evropska unija nikada nije iskazala veliku zelju da primi u clanstvo zemlje sa Balkana. Medjutim, strateski ona je umesana. Region ju je kostao dosta novca".


Uprkos odlaganju koje je ometalo cak i najosnovnije reforme, neki zvanicnici insistiraju na predvidjanju da ce Bosna postati clanica Evropske unije do 2009. godine.


Prema Adnanu Terzicu, predsedavajucem Saveta ministara Bosne i Hercegovine, njegova zemlja ce se najzad pridruziti Uniji u prolece 2009. godine.


Vecina stranaca, ma koliko dobronamerni, odbacuju taj datum kao nerealan. "Vlada moze da zaboravi na ciljni datum 2009. godine", kaze Pak. "Umesto sto odredjuju datume trebalo bi da resavaju svoje unutrasnje probleme. Ima isuvise problema koje treba resiti za samo nekoliko godina. Prerano je za odredjivanje datuma za pristup".


Hamfriz se slaze sa tim: "2009. godina nije realno vreme. Mi necemo postavljati vremenske odrednice, jer kada bismo to radili one ne bi bile ohrabrujuce".


Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Sarajevu