Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna na ivici krize

Planovi bosanskih Hrvata da se odvoje od ostatka Bosne mogli bi ovu zemlju da gurnu u najvecu politicku krizu od potpisivanja Daytonskog sporazuma.
By Drazen Pehar

Ukoliko Hrvatski narodni sabor u Bosni, telo kojim prakticno upravlja Hrvatska demokratska Zajednica, HDZ na celu sa Antom Jelavicem odluci da ovog vikenda ostvari svoje pretnje i otcepi veci deo hrvatskih oblasti od ostatka Bosne, kakvu reakciju u tom slucaju treba ocekivati od medjunarodne zajednice?


Pre svega treba uzeti u obzir da HDZ i Jelavic imaju veliki uticaj u jugozapadnom i centralnom delu zemlje, uglavnom naseljenom hrvatskim stanovnistvom.


Zatim, treba naglasiti da ce HDZ i Jelavic, koji je takodje clan troclanog predsednistva BiH, traziti ponistenje opstih izbora nedavno odrzanih pod nadzorom OSCE i drugih medjunarodnih organizacija, na kojima je pobedu izvojevala Alijansa za promene, koalicija koju cine nenacionalisticke partije.


Pored toga, u slucaju da se Jelavic i njegova partija odluce za osnivanje "paralelnih" hrvatskih institucija, Alijansi za promene bice tesko da upravlja delovima federacije u kojima vecinom zive pristase HDZ.


Svemu ovome treba dodati da, iako je HDZ u Hrvatskoj u opoziciji, mnogi njeni clanovi su i dalje na vaznim polozajima u uticajnim drzavnim insitucijama.


Jelavic i HDZ vec izvesno vreme prete da ce osnovati poseban entitet u Bosni. Zasto su se sada odlucili na akciju?


Verovatno je rec o tome da Jelavic zna da je Daytonski sporazum dvosmislen, jer njegove kljucne odredbe dopustaju nekoliko razlicitih interpretacija.


Tako ce se, na primer, pokusajima medjunarodne zajednice da promovise jedinstvenije politicke strukture u Bosni suprotstaviti oni koji su skloni pronacionalistickom tumacenju sporazuma.


U korist HDZ-a ide i cinjenica da Washington jos uvek sastavlja plan politike prema Bosni. Buduci da ce taj plan ovog puta biti sveobuhvatniji, naime uzimace u obzir i druge zemlje na Balkanu, bice potrebno i vise vremena da se on zavrsi. Jelavic to jednostavno koristi.


Ali, sa ili bez nove SAD politike za Bosnu, medjunarodna zajednica mogla bi da se odluci za jedno od tri resenja.


Prvo resenje bilo bi da se otpusti Jelavic, da se HDZ proglasi ilegalnom i da se u jugozapadnoj Hercegovini nametne vlast Alijanse za promene ili cak medjunarodna uprava. Takvom koraku bi se svakako suprotstavilo lokalno stanovnistvo.


To resenje podrazumevalo bi ukidanje mnogih paralelnih institucija bosanskih Hrvata. Ono je skupo, nedemokraticno i ne obecava mnogo, jer bi Jelavica i njegovu patiju moglo da pretvori u zrtve.


Drugo resenje bilo bi pretvarati se kao da se prakticno nista nije dogodilo i ostaviti stvari onakvim kakve jesu. Time bi, medjutim, nova uprava Alijanse za promene izgubila veci deo svoje moci, legitimnosi i uticaja. Takav potez takodje bi doveo u pitanje svrhu posredovanja medjunarodne zajednice u Bosni.


Trece resenje podrazumevalo bi da medjunarodna zajednica otvori novu rundu pregovora sa HDZ-om o mogucem prestrukturiranju odredjenog broja kako saveznih, tako i drzavnih institucija, da bi se u njih ukljucili i predstavnici HDZ-a.


To bi, naravno, zavisilo od spremnosti Alijanse za promene da saradjuje sa HDZ-om, sto je gotovo nemoguce.


Ovo je u praksi najmanje izvodljivo resenje, jer su i medjunarodna zajednica i HDZ vec predaleko otisli. Medjunarodna zajednica u svojoj zelji da insistira na antinacionalistickoj koaliciji, kako na nivou entiteta, tako i na nivou drzave, a HDZ u svojoj odlucnosti da po svaku cenu ostane garant i zastitinik nacionalnih interesa Hrvata u Bosni.


Medjunarodna zajednica nije se do sada odlucila ni za jedno od tih resenja. Jedino je apelovala na Jelavica i HDZ da ponovo razmisle o svojoj odluci i upozorila na visoku cenu koju bi ova partija i njene pristase platile u slucaju preduzimanja bilo kakvih iracionalnih mera.


Tako se cini da su sve mogucnosti koje se Zapadu nude nesavrsene i komlikovane.


Mada ce nova americka vlada tek da odluci kakva ce biti njena politika prema Bosni, akcija kojom preti HDZ primorace je na brzo donosenje te odluke. Ali, izbor ce i dalje biti tezak. Novi americki predsednik morace da odluci ili da podrzi Bosnu stvorenu u Daytonu, mozda cak u to ime i da bude primoran na vojnu intervenciju, ili da jednostavno dozvoli da dodje do raspada te zemlje.


Dakle, slobodno se moze reci da se Bosna suocava sa velikom politickom krizom, mozda cak i najvecom od potpisivanja Daytonskog sporazuma pre pet godina.


Drazen Pehar je doposnik IWPR