Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Ignorisane nevolje romske zajednice

Drustveno izopstenje Roma prakticno je tabu tema u Bosni.
By Srdjan Papic

Po kisi i suncu, osmogodisnji Edin i njegov jedanaestogodisnji brat Bukurib obavljaju svoj posao na raskrscu glavnih ulica u centru Sarajeva.


U skolu nikad nisu isli, a novac zaradjuju pranjem sofersajbni vozila koja se zaustave na raskrsnici pred semaforima. Kada im ovaj posao ne ide dobro, onda prose.


Njihovi roditelji nisu stalno zaposleni. Majka je kod kuce, a njihov otac tek povremeno zaradi nesto novca preprodajuci stare, koriscene stvari.


"Neki daju pola (konvertibilne) marke, drugi daju jednu ili dve", kaze Bukurib. "Ali neki put nas ljudi oteraju. Kazu da im prljamo kola!"


Bukurib vec tri godine radi na ulici. Na hiljade Roma se probija kroz zivot na ovakav nacin sirom Balkana. Neki ljudi im daju nesto novca, ali niko im ne poklanja paznju.


Tesko je proceniti koliko je pripadnika ove manjine u Bosni i Hercegovini. Tokom popisa 1991. godine, 8.864 osoba se zvanicno izjasnilo kao Romi. Ali ovo je samo delic prave brojke, jer su se mnogi izjasnili kao Muslimani, Srbi ili Hrvati da bi izbegli diskriminaciju.


Realnije procene se krecu izmedju 30.000 i 80.000. Veruje se da ih najvise ima u tuzlanskom kantonu, u kome zivi oko 15.000 Roma.


Mada predstavljaju najvecu etnicku manjinu u Bosni, u postdejtonskom ustavu se ne navode posebno, vec se nalaze u sirokoj kategoriji - "ostale nacionalnosti".


Bosanski Romi suoceni su sa brojnim socijalnim problemima, ukljucujuci stopu nezaposlenosti visu od prosecne u zemlji, lose stambeno stanje i iskljucenost iz skolskog sistema. Malo koji Rom ima zdravstveno osiguranje.


Na dvodnevnom okruglom stolu odrzanom u januaru mesecu u Sarajevu raspravljalo se o njihovim problemima u kontekstu sire debate o izbeglicama i raseljenim licima u jugoistocnoj Evropi.


Ovaj forum je privukao predstavnike iz svih zemalja regiona, romska udruzenja i medjunarodne organizacije.


Ukazujuci na sumorno stanje u kome se nalazi ova manjina, sef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u Bosni, Robert Birkroft, opisao je situaciju u kojoj se Romi nalaze kao "jednu od najgorih na Balkanu".


Birkroft je izjavio da su siroko rasprostranjene predrasude i netolerancija ogranicile romsku populaciju na ono sto je nazvao "paklenom izolacijom od drustva, kao i nezaposlenost, slabo obrazovanje i siromastvo".


Aleksandra Rajkova, romski aktivist iz Bugarske koja je u poseti Tuzli pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, OEBS-a i ODIHR-a (Ureda za demokratske institucije i ljudska prava), izvestila je da je oko 60 odsto bosanskih Roma nepismeno, dok 80 odsto nema profesionalne kvalifikacije, a cak 90 odsto - zdravstveno osiguranje.


Vecina romske dece ne pohadjaju skolu jer roditelji drugih djaka u skolama ne zele da im deca budu u istom odeljenju sa njima.


U sarajevskom kantonu ima oko 7.000 do 8.000 Roma, ali je mnogo onih koji su raseljeni. Stanovnici pet predratnih romskih naselja premesteni su u kolektivne centre i napustene srpske kuce.


Samo je jedno romsko naselje u sarajevskom kantonu na odgovarajuci nacin zbrinuto. Vlasti su izgradile petnaest kuca za trideset porodica u predgradju Gorica.


Medjutim, drugde u regionu, ova zajednica opstaje u uzasnim uslovima.


U sarajevskom naselju Vrace, sedam romskih porodica koje su izbegle iz bosanskog srpskog entiteta, Republike Srpske, sada zive u napustenim srpskim kucama.


Sabahudin Arapovic, iz Doboja, boravi u jednoj sobi malog stana u Vracama, koji deli sa svojom zenom i dvoje dece. Druga soba u stanu je dom njegovom bratu i porodici. Sabahudin ima tuberkulozu vec devet godina, a njegov stariji sin pati od iste bolesti.


"Potreban nam je novac za njegovu operaciju", mrmlja Sabahudin, zestoko kasljuci. "Ja nemam ni prebijene pare i ne mogu da nista da zaradim."


Kolektivni centar u Ilijasu, u blizini prestonice, je jos jedan primer brojnih romskih porodica koje zive u bednim uslovima u malim sobama, bez tekuce vode ili kupatila. Stare kanalizacione cevi u podrumu su pukle sto je dovelo da zagadjenja pijace vode.


Fadila Imeri tamo zivi u jednoj sobi sa svojom porodicom vec pet godina, nakon sto su preseljeni iz Sarajeva. "Molim samo za jednu sobu sa kupatilom, jer ne mogu vise da trpim ovu prljavstinu", kaze ona. "Dodje ti da zaplaces."


Bosanski Helsinski komitet za ljudska prava osudio je odnos vlasti prema romskoj zajednici. Komitet kaze da lokalne vlasti cesto bez pitanja prisilno preseljavaju brojna romska domacinstva iz njihovih starih prebivalista u Sarajevu, Zavidovicima, Kaknju i drugim mestima.


Romima ne ide u prilog ni njihova politicka slabost. Politicki su neaktivni i nema organizovanog prisustva Roma u bilo kojoj od politickih stranaka, uprkos cinjenici da je u Bosni zvanicno prijavljeno 22 romske nevladine organizacije.


Pomocnik ministra za ljudska prava i izbeglice, Slobodan Nagradic, izjavio je da je jedan od najvaznijih razloga zbog koga problemi Roma ostaju nereseni cinjenica da nijedan od dva bosanska entiteta ne vode knjige rodjenih zbog cega veliki broj Roma nema drzavljanstvo. "To izaziva brojne probleme kod zaposljavanja, socijalne i zdravstvene zastite, obrazovanja, prava izbeglica na povratak kuci i imovine", kaze on.


Drustveno izopstavanje Roma je u vezi sa siroko rasprostranjenim rasnim predrasudama. Obicni ljudi ih nazivaju "Ciganima" i uvek ih povezuju sa prosenjem, dzeparenjem i, uopste uzev, nomadskim i nehigijenskim nacinom zivota. Malo ko obraca paznju na pozitivne aspekte romske kulture, kao sto su njihova muzicka i plesna tradicija.


Zakon o nacionalnim manjinama priprema se jos od 2001. godine. Ovim zakonom bi trebalo da se regulisu prava nacionalnih manjina i obezbedi postovanje njihovih etnickih, jezickih i verskih prava.


Zakon predvidja nove skolske programe prilagodjene potrebama pojedinih nacionalnih zajednica. Medjutim, bosanski parlament je u proslosti uvek zazirao od usvajanja takvih zakonskih propisa tako da se zakon mozda nece usvojiti ni ovaj put . Cini se da su bosanski Romi osudjeni da jos zadugo ostanu na marginama drustva.


Srdjan Papic je novinar iz Sarajeva.