Bosna i Hercegovina: Posle potopa
Obični ljudi su osetili želju da pomognu jedni drugima i ignorišu stare podele, što je kod nacionalističkih političara izazvalo zabrinutost zbog rizika od prevelike kohezije.
Bosna i Hercegovina: Posle potopa
Obični ljudi su osetili želju da pomognu jedni drugima i ignorišu stare podele, što je kod nacionalističkih političara izazvalo zabrinutost zbog rizika od prevelike kohezije.
Usred destrukcije i haosa izazvanog naletom poplava diljem Bosne i Hercegovine, pojavio se i jedan potpuno novi duh saradnje, pošto su ljudi pokazali spremnost da zaborave stare razlike i svojim susedima pruže pomoć koja im je neophodna.
Vladine službe i volonteri još uvek pokušavaju da raščiste ruševine i ponovo uspostave komunikacije i usluge, iako je od samih poplava u Bosni i Hercegovini – kojima je pogođeno oko 1.5 miliona ljudi – proteklo već dve sedmice. (O tome vidi tekst "Bosna i Hercegovina utvrđuje štetu od potopa".)
Bosanskom Šamcu, kao opštini koja se nalazi na severu Republike Srpske (RS) – jednoj od dva administrativna bosansko-hercegovačka entiteta – pomoć pristiže i od Srba, i od Hrvata, i od Bošnjaka, kao i iz obližnje Hrvatske.
"Želim da vam kažem da ste nas zadužili za života i da vam to nikada ne možemo vratiti", izjavio je Savo Minić, gradonačelnik pretežno srpskog grada Bosanskog Šamca, obraćajući se Bošnjacima koji su došli iz obližnjeg Gradačca kako bi pomagali tokom i nakon poplave. "Imam obavezu da vam kažem jedno veliko hvala, u svoje i u ime građana opštine Bosanski Šamac, za sve ono što ste uradili za nas."
A jedna grupa planinara iz glavnog grada RS-a, Banja Luke, uputila se u Tišinu – polu-srpsko polu-hrvatsko selo u opštini Bosanski Šamac – kako bi ponudila svoja specijalistička znanja.
Kao član tog tima, dvadesetjednogodišnji Ranko Đorđević izjavio je za IWPR da su se srpski alpinisti uspinjali na balkone kako bi spasavali zarobljene ljude i spuštali ih u čamce, kojima su upravljali Hrvati, odvozeći ih na suvo.
U Doboju je – kao pretežno srpskom gradu, koji se nalazi u RS-u – lokalno stanovništvo izrazilo zahvalnost za pomoć koja mu je pristigla iz drugog bosansko-hercegovačkog administrativnog entiteta, pretežno bošnjačke i hrvatske Federacije.
"Naše lokalne vlasti su potpuno zakazale", izjavio je za Radio Slobodna Evropa Dušanko Kitić, policajac iz Doboja. "Da nije bilo pomoći iz Federacije, umrli bismo od žeđi. Ljudi iz [bošnjačkog] grada Tešnja su nas spasili flaširanom vodom koju su nam poslali."
Uprkos tome što su nevolje zamaglile etničke podele na terenu, nacionalistički političari iz RS-a – koje predvodi njen predsednik, Milorad Dodik – izgleda ne žele da prihvate tu činjenicu.
Obilazeći delove Doboja iz kojih se voda povukla, Dodik je rekao da uprkos "svim naporima koje međunarodna zajednica čini kako bi iskoristila poplave za jačanje BiH kao države – to se neće dogoditi".
"Svima poručujem da to nije moguće i nemojte džabe gubiti vrijeme na to. Nama je žao stradanja i u drugom entitetu, Federaciji BiH, i ako možemo pomoći – tu smo da pomognemo, ali RS ostaje čvrsta, funkcionalna i jedinstvena", kazao je on novinarima u Doboju.
Nezavisni poslanik u parlamentu RS-a, Slobodan Popović, izjavio je da Dodik koristi svaku priliku kako bi naglasio da je njegova vlada sposobna da se sama izbori sa krizom.
"Dodik se ponaša kao da je RS njegova privatna država, i kao da će je jačanje BiH-institucija u ovakvoj krizi ugroziti", rekao je on.
Popović kaže kako ovakav pristup nije karakterističan samo za RS, već da je očigledno prisutan i u Federaciji.
"Entitetske vlade strahuju od međuetničke saradnje i solidarnosti koja je evidentno pokazana tokom poplava, jer je njihova sopstvena uloga marginalizovana", objasnio je on. "Odjednom su entitetske granice izbrisane i ljudi su počeli da rade zajedno. Upravo od toga nacionalistički lideri strahuju, jer se tako stvara situacija u kojoj ljudi različitog etničkog porekla više nisu neprijatelji, pa ti nacionalistički političari nemaju koga da ’brane’."
Na vrhuncu potopa, vlada RS-a i mediji pod njenom kontrolom bili su usredsređeni isključivo na situaciju u sopstvenom entitetu i obližnjoj Srbiji – koja je takođe teško pogođena poplavama – a ignorisali su situaciju u Federaciji.
Vlada Federacije zatražila je 17. maja da u čitavoj BiH bude proglašeno vanredno stanje. Vlada RS-a je to odbila, da bi potom sama proglasila vanredno stanje u nekim opštinama na vlastitoj teritoriji.
Da bi se proglasilo vanredno stanje na celoj teritoriji BiH, takav zahtev mora biti upućen Savetu ministara BiH, ali delegati iz RS-a to nisu učinili, tako da je svaki entitet zasebno proglašavao vanredno stanje.
Ova demonstracija nejedinstva uznemirila je posmatrače, koji su upozorili na to da Bosna i Hercegovina neće moći da prima pomoć iz inostranstva sve dok vanredno stanje ne bude proglašeno na državnom nivou.
Međutim, zvaničnici Ujedinjenih nacija su odbacili te strahove.
"Činjenica da vanredno stanje nije bilo proglašeno na nacionalnom nivou nije omela, niti blokirala pomoć UN-a Bosni i Hercegovini", izjavio je za IWPR Pavle Banjac, portparol UN agencija u BiH. "Dostupna pomoć UN-a nije uslovljena proglašavanjem vanrednog stanja na nacionalnom nivou, nego obimom krize. Neki mehanizmi za pružanje pomoći iziskuju formalni zahtev BiH, koji je podnelo ministarstvo inostranih poslova."
Uprkos tome, banjalučka ekonomistkinja Svetlana Cenić je upozorila da će izostanak jedinstva na državnom nivou, kada je u pitanju kriza ovakvog obima, verovatno imati ozbiljne posledice po buduću obnovu.
"Da je vanredno stanje bilo proglašeno na državnom nivou, vlade entiteta bi morale da budu usaglašene, što bi bilo daleko efikasnije i pojednostavilo bi stvari. One sada rade odvojeno", kaže ona. "U interesu je svih građana BiH da dobiju što više sredstava za obnovu, nezavisno od toga u kom entitetu žive."
Đorđević se setio olakšanja, koje je u Tišini nastupilo kada su srpski alpinisti i hrvatske čamdžije uspostavili saradnju za vreme trajanja vodene stihije.
"Troje ljudi je zatražilo da bude evakuisano. Uputili smo se prema njima i videli jednu staricu, po imenu Ana, koja je mahala srpskom zastavom kako bi privukla našu pažnju", kaže on. "Hrvati koji su bili sa nama u čamcu – nad kojim se vila hrvatska zastava – rekoše joj u šali: ’Baba, ako želiš da uđeš u ovaj čamac, mašeš pogrešnom zastavom.’ A baba je odgovorila: ’Dajte mi hrvatsku zastavu i mahaću i njome, ako moram.’"
Maja Bjelajac izveštava za IWPR iz Banja Luke.
