Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Gnev zbog hapsenja hrvatskih politicara

Kolege pritvorenih politicara tvrde kako su hapsenja pokusaj podrivanja polozaja Hrvata u Bosni.
By Nerma Jelacic

Hrvatski politicari iz Bosne energicno su osudili hapsenje trojice njihovih kolega kao napad na prava etnickih Hrvata u Federaciji Bosne i Hercegovine.


Snage Ministarstva unutrasnjih poslova su 23. januara, uz pomoc SFOR-a, privele Antu Jelavica, Miroslava Rupcica i Miroslava Prcu. Dva dana kasnije zatvoreni su u zatvoru Kula u Republici Srpskoj, RS, gde ce ostati do konacne odluke tuzilastva.


Protiv njih su podnete krivicne prijave zbog pronevere finansijskih sredstava iz "Hercegovacke banke", koja je nekada bila tesno povezana sa tvrdokornim hrvatskim nacionalistima. Osumnjiceni su, takodje, za "delovanje protiv Dejtonskog mirovnog ugovora iz 1995. godine", kojim su okoncana neprijateljstva u Bosni.


U saopstenju za stampu, sva trojica kategoricki negiraju bilo kakvu umesanost u proneveru novca preko pomenute banke. Zvanicnici Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, tvrde da su hapsenja predstavljala nameran pokusaj provokacije lokalnih Hrvata ne bi li oni "iracionalno odreagovali".


Jelavic je bio bivsi predsednik HDZ-a, ali i predsednik Bosne i Hercegovine. Miroslav Prce je bivsi general u vojsci bosanskih Hrvata, a Rupcic je bio direktor preduzeca "Hercegovina osiguranje".


Sva trojica su osnivaci "Hercegovacke banke" za koju istrazitelji Kancelarije visokog predstavnika u Bosni, OHR, tvrde da je prelivala novac u kase hrvatskih nacionalista koji su se zalagali za izdvajanje njihove etnicke zajednice iz Federacije BiH.


Mada nije bilo naznaka da bi hapsenja mogla dovesti do javnih nemira, zvanicnici HDZ-a su nastavili sa svojim barazom prituzbi tvrdeci da je procedura pritvaranja ovih osoba bila prepuna neregularnosti.


Rekli su da lokalna policija u hercegovacko-neretvanskom kantonu, gde su optuzeni ziveli, nije cak bila ni obavestena o akciji hapsenja mada je takva obaveza propisana zakonom.


Dragan Covic, hrvatski clan predsednistva Federacije BiH, i Niko Lozancic, predsednik Federacije i Barisa Colak, predsednik HDZ-a, rekli su da hapsenja pokazuju kako Hrvati "ne treba da imaju poverenja u nezavisnost pravosudja i profesionalizam policije."


Ova hapsenja predstavljaju "jasno upozorenje hrvatskoj populaciji u Mostaru i citavoj Bosni i Hercegovini" da tri konstitutivna naroda u ovoj zemlji nemaju isti tretman.


Zvanicnici HDZ-a u Mostaru rekli su za IWPR: "Neke frakcije zele da pretvore Bosnu u zemlju mrznje i straha. Mi zelimo da iskoristimo ovu mogucnost da kazemo hrvatskom narodu kako smo svesni ovih scenarija, te da nismo zastraseni njihovim kukavickim metodama."


Hrvatsko kulturno drustvo "Napredak" iz Mostara hapsenja je opisalo kao "brutalna" navodeci da je visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni Pedi Esdaun "direktno umesan".


Cini se, medjutim, da su se politicari uzalud nadali da bi njihov orkestrirani niz protesta mogao da navede obican svet na ulicne proteste.


Hrvati koje smo pitali za misljenje na mostarskim ulicama pokazali su ravnodusnost prema policijskoj akciji hapsenja. "Lopov je lopov, kakva god da mu je nacionalnost", rekla je jedna zena komentarisuci optuzbe.


"Kada se povuku paralele izmedju osumnjicenih kriminalaca i citave nacije, to samo moze stetiti Hrvatima u Bosni."


Jedan drugi mostarski Hrvat rekao je novinaru IWPR-a: "Reklo bi se da se nasi politicki predstavnici plase Jelavica i ostalih. Upravo ih zbog toga lokalna policija nije hapsila, vec je taj posao ostavila policiji Federacije i SFOR-u."


Prigusena reakcija javnosti na hapsenja ukazuje da mnogi Hrvati povlace jasnu liniju razgranicenja izmedju hapsenja po osnovu optuzbi za korupciju i hapsenja povezanih sa ratnim zlocinima tokom sukoba od 1992. do 1995. godine, koje su znatno kontroverznije, te mogu dovesti do zestokih reakcija.


Tvrdokorni hrvatski politicari iz Bosne dugo su pokusavali da za svoje politicke ciljeve iskoriste frustracije njihove etnicke zajednice zbog Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, kojim je Bosna podeljena u srpski entitet - Republiku Srpsku, i Federaciju Bosne i Hercegovine.


Smatrajuci da su uskraceni za treci, prevashodno hrvatski, entitet, hrvatski nacionalisti su izazvali nemire u Mostaru 2001. godine u pokusaju da putem snaznih pritisaka izdejstvuju uspostavljanje hrvatskog entiteta u Bosni.


Optuzujuci ga da je bio glavni kolovodja, tadasnji visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni Volfgang Petric uklonio je Jelavica iz predsednistva, ali i iz politickog vrha HDZ-a, zabranivsi mu aktivno bavljenje politikom.


Mesec dana kasnije, trupe SFOR-a preuzele su kontrolu nad "Hercegovackom bankom" kako bi se presekla finansijska podrska koju je ova banka pruzala hrvatskim nacionalistima. Potom je postavljen medjunarodni supervizor.


Potonja istraga je ukazala na cinjenicu da je donacija hrvatske vlade u visini od 175 miliona americkih dolara namenjena demobilizaciji bosanskih Hrvata i pruzanju pomoci ratnim vojnim invalidima zloupotrebljena, te da je veci deo novca preko "Hercegovacke banke" prosledjen bosanskom ogranku HDZ-a.


Bosanski antikorupcionaski istrazitelji su 2003. godine pokrenuli istragu o umesanosti Jelavica, Prcea i Rupcica i njihovim vezama sa "Hercegovackom bankom". Na osnovu rezultata te istrage, tuzilastvo je odlucilo da privede Jelavica, Prcea i Rupcica, sto je kulminiralo nedavnim hapsenjima.


Kancelarija visokog predstavnika, OHR, odbacila je postojanje bilo kakve veze izmedju hapsenja i saopstavanja vec dugo odlagane odluke o statusu Mostara, koji je podeljen jos od ratnih godina na zapadni deo pod hrvatskom upravom i istocni bosnjacki deo.


OHR je 28. januara konacno nalozio spajanje nekoliko odvojenih opstina u jedinstvenu gradsku celinu. Pri tome se Kancelarija visokog predstavnika obavezuje da nece dopustiti da to ide na stetu bilo koje etnicke zajednice u gradu.


Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Sarajevu, a Maria Vlaho je na stazu u Londonu.