BOSNA: EU NADE UGROZENE SRPSKIM ODBIJANJEM REFORME POLICIJE

Proslonedeljna odluka parlamenta bosanskih Srba da odbaci planove za stvaranje jedinstvene policije na nivou citave Bosne ozbiljno su ugrozili nade zemlje za dalju evropsku integraciju, upozoravaju medjunarodni zvanicnici.

Na vanrednom zasedanju od 13. septembra, Skupstina Republike Srpske, RS, glasala je sa rezultatom 56 prema 10 protiv stvaranja jedinstvene policije.

Zbog toga Bosna nece moci da otpocne pregovore sa Evropskom unijom o ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji. Otpocinjanje ovih pregovora sa Briselom oznacilo bi prvi korak ka clanstvu. Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995, kojim je okoncan rat u republici, kontrola nad policijom u celosti je preneta na dva entiteta, RS i Federaciju.

Medjutim, Evropa je jasno stavila do znanja da institucije u Bosni moraju biti vise centralizovane, ako Bosna zeli da njene ambicije u pogledu clanstva budu ozbiljno shvacene. Jedinstvene policijske snage jedna su od kljucnih reformi koje zemlja mora obaviti.

Evropska komisija je predlozila skup reformi kojima se objedinjuje kontrola nad policijom na nivou drzave i tako policajcima omogucuje da rade u oba entiteta. Ali, gotovo citava godina priprema i pet meseci pregovora nisu doveli do realizacije plana.

Dok Federacija i Savet ministara bosanske drzave odobravaju model Evropske komisije, politicari u RS tvrde da se njihovom entitetu na taj nacin uskracuje jedna od kljucnih nadleznosti i priprema teren za ukidanje entiteta.

Tokom 2005. godine skupstina RS je tri puta raspravljala o reformi policije i svaki put odbacivala pozive da prenese kontrolu na centralne institucije.

Pritisak medjunarodne zajednice se pojacavao s priblizavanjem desete godisnjice Dejtonskog sporazuma, jer je Bosna u vise navrata prekoracivala EU rokove za implementaciju reformi za otpocinjanje pregovora o stabilizaciji i asocijaciji.

Mada je stav Komesara EU za prosirenja, Oli Ren, da “nece biti pogadjanja sa Evropskom komisijom o reformi policije”, Brisel je lokalnim politicarima dao jos jednu poslednju sansu.

Nekoliko dana pre isteka poslednjeg roka, 15. septembra, Brisel je ponudio Bosni da odmah dobije Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji ukoliko prihvati da restrukturise policiju u skladu sa zahtevima Evropske komisije.

Barisa Colak, ministar bezbednosti u Bosni, zahtevao je od lokalnih politicara da prihvate ovu ponudu. “Bosna nije u poziciji da postavlja uslove za integraciju sa Evropskom unijom”, izjavio je on. “Ovo je ponuda 'uzmi ili ostavi'.”

Ali, RS je odbila da popusti. Dana 12. septembra, premijer entiteta, Pero Bukejlovic, izjavio je bi njegova vlada prihvatila “centralizovanu instituciju za koordinaciju aktivnosti policijskih struktura… ali ne i gubitak kontrole”. Tako su se 13. septembra u skupstini RS u odbijanju predlozenih reformi udruzile vladajuca Srpska demokratska stranka, SDS, i glavna opoziciona stranka Savez nezavisnih socijaldemokrata, SNSD. Poslanici SDS-a su izjavili da bi sa ovim sporazumom od RS ostala samo ljustura, ili kako je to rekao jedan od poslanika, entitet bi bio “samo forma bez sadrzine”.

Krstan Simic, potpredsednik SNSD, izjavio je da se njegova stranka ne protivi reformi policije u nacelu, “ali samo u formi i prema principima koje sami usvojimo”. Druge stranke smatraju da planove za reformu treba izneti na referendum.

Koordinacioni komitet od 11 nevladinih organizacija koje zastupaju ratne veterane, bivse ratne zarobljenike i porodice vojnika poginulih u borbi, vrsi dodatni pritisak na politicare da ne popuste. Pred samo glasanje u Skupstini RS, sef udruzenja veterana, Savo Cvjetinovic, izjavio je da “reforma policije znaci ukidanje RS”. Dodao je: “Republika Srpska je u krvi rodjena, i nestace u krvi ako to bude potrebno.” Medjunarodna zajednica nije prikrivala koliko je nezadovoljna ishodom glasanja u parlamentu. Frane Marojevic, predstavnik Evropske komisije, izjavio je da je komisija “veoma razocarana”.

“Evropska komisija je uvek naglasavala znacaj reforme policije… koja se mora implementirati pre pregovora o stabilizaciji i asocijaciji,” dodao je on.

Marojevic je izjavio da je Bosna “propustila priliku da odmah zapocne pregovore o stabilizaciji i asocijaciji sa EU”, i tako dobije sredstva koja se odobravaju zemljama koje se pripremaju za pristupanje.

Mario Brkic, portparol ureda Visokog predstavnika, slozio se da je sansa propustena. ”Vreme nam istice, a ova taktika otezanja ce unistiti sve nade za ulazak u EU”, smatra on. “Ako vlada (Bosne) ne reaguje, nece biti druge sanse (za otpocinjanje pregovora) do 2007. godine.”

Visoki predstavnik Pedi Esdaun izdao je 22. septembra saopstenje sa ostrim upozorenjem rukovodstvu RS: “Razmislite jos jednom, pre nego sto bude prekasno.”

Dragan Jerinic, urednik Nezavisnih novina iz Banja Luke, izjavio je da ce odluka banjaluckog parlamenta imati ekonomske posledice, ali i da ne veruje u mogucnost uvodjenja sankcija. “Odbijanejm ovog reformskog procesa RS nije prekrsila odredbe Dejtonskog sporazuma”, izjavio je on.

Gordana Katana je redovni saradnik Izvestaja o balkanskoj krizi iz Banja Luke.