Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Divlje deponije ugrozavaju sela

Akcionim planom se predvidja uklanjanje divljih deponija koje ugrozavaju osetljivu ekolosku ravnotezu u unutrasnjosti zemlje.
By Srdjan Papic

Selo Kacuni u srednjoj Bosni polako se gusi u smecu jer u glavnoj ulici stoje samo dva kontejnera, a ne postoji obliznja mesna ili regionalna deponija za otpad.


Posto komunalno preduzece ne radi vec vise od tri godine, mestani odlazu smece ispred svojih kuca ili u reku Kozica koja protice kroz selo.


"Nekada sam tu pecao, ali u reci vise nema ribe - samo plasticne kese za djubre, delovi auta i plasticne boce", kaze Bescir Agib tuzno gledajuci kroz prozor u zagadjenu reku.


"Recna voda je nekada sluzila za pice i napajanje stoke, a sada moram preko leta da pazim da mi se dete slucajno ne okupa u reci."


Agib kaze za IWPR da se smece baca svuda i spaljuje na ulici. Opori miris dima uvlaci se u sve pore. Njegova zena se zali da ne sme vise prostirati ves na terasi. "Previse je cadji", kaze ona.


Problemi mestana Kacuna, sela koje se nalazi oko 30 kilometara zapadno od Sarajeva, verno odslikavaju teskoce sa kojima se suocavaju komunalna preduzeca u Bosni posle razaranja i haosa tokom rata.


Nekada prelepe livade, izvori i sumovita brda sirom Bosne i Hercegovine sada su prekriveni nelegalnim deponijama smeca. Vlasti se suocavaju sa ozbiljnim problemima u naporima da ih uklone i rasciste.


Funkcionisanje lokalnih komunalnih preduzeca zavisi od stepena naplate naknada za prikupljanje otpada. U Sarajevu, Banja Luci, Mostaru i jos nekim vecim gradovima procenat naplate omogucava osnovne usluge, ali u manjim mestima - kao sto su Kacuni - stepen naplate komunalnih racuna je nedovoljan da bi se pokrili troskovi uklanjanja smeca, vodosnabdevanja i ciscenja ulica, a kamoli za investicije u novu opremu.


Centar za promociju civilnog drustva BiH, CSPC, istice da su komunalne usluge u gradovima i opstinama zadovoljavajuce, ali navodi da seoska podrucja znatno zaostaju.


Analiticar CSPC-a za ekologiju i zastitu okoline Larisa Grujic tvrdi da divlje deponije vec uzrokuju zagadjenje podzemnih voda.


Mada ne postoje precizni podaci o kolicini proizvedenog otpada u Bosni i Hercegovini, CSPC procenjuje da su se ogromne kolicine otpadnog materijala akumulirale tokom rata, ukljucujuci farmaceutski otpad od posiljka humanitarne pomoci. Medjutim, u zemlji ne postoje postrojenja za bezbedno unistenje ili preradu tog opasnog otpada.


Ekoloski aktivista Mustafa Omanovic izjavio je za IWPR da je oko 35 tona lekova uslo u zemlju tokom rata, ali je samo osam odsto bili ispravno. "Ostalima je istekao rok trajanja, pa su odlagani na divlje deponije", kaze on.


Mada je u Republici Srpskoj prosle godine usvojen Zakon o zastiti zivotne sredine, vazduha i voda, te zakon o upravljanju deponijama, on se, ipak, ne primenjuje u celosti.


U Federaciji Bosne i Hercegovine slican zakon jos uvek nije ni usvojen sto je cini jedinom teritorijom u Evropi u kojoj nisu doneti zakoni o zastiti zivotne sredine. Vlada FBiH je 1998. godine izradila nacrte nekoliko ekoloskih zakona, ali je doslo do birokratskih zastoja u njihovoj implementaciji.


Ministri iz oba entiteta su se, u medjuvremenu, slozili da prihvate Nacionalni akcioni plan zastite okoline u Bosni i Hercegovini, NEAP, koji je usaglasio koordinacioni odbor sastavljen od ekoloskih strucnjaka iz RS i FBiH, a podrzali Evropska komisija i Svetska banka.


Kopredsedavajuci odbora Borislav Jaksic kaze da je projekat nacionalnog plana sustinski vazan ako se zeli odgovarajuca zastita okoline. "Bosna i Hercegovina je zatrpana otpadom. Cinjenica je da BiH ima samo jednu sanitarnu deponiju - i to u Sarajevu", kaze Jaksic.


Programom NEAP ce se pokriti deset razlicitih oblasti, medju kojima su upravljanje cvrstim otpadom, kontrolom vode i kvaliteta vazduha. U akcionom planu se predvidja pretvaranje regionalnih deponija u sanitarne lokacije za odlaganje smeca.


Za realizaciju projekta neophodno je skoro 120 miliona eura. S obzirom na ogranicene budzete vlada oba entiteta, doneta je odluka da se strategija primenjuje tokom tri sukcesivne faze.


Evropska komisija i Svetska banka obezbedile su deset miliona dolara za prvu fazu akcionog plana cija ce realizacija zapoceti do 2007. godine.


Medjutim, mada ce uspesna implementacija projekta zavisiti od podrske struktura vlasti u oba entiteta kao i na drzavnom nivou, sami gradjani Bosne mogli bi sami dati znacajan doprinos ukoliko bi prestali da odlazu otpad na livadama i u rekama.


Srdjan Papic je slobodni novinar iz Sarajeva.