Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Abdic ponovo u centru paznje

Kandidatura Fikreta Abdica za bosansko predsednistvo skrenula je paznju javnosti na njegov podeljeni i ekonomski unisten zavicaj u severozapadnoj Bosni.
By IWPR Balkans

Kontroverzni bosnjacki biznismen, kojem se trenutno sudi u Hrvatskoj, uznemirio je politicki vrh svojom najavom o ucescu na izborima za bosansko predsednistvo.


Jos uvek se ne zna da li ce nova sarajevska izborna komisija dopustiti Fikretu Abdicu, predsedniku Demokratske narodne zajednice, DNZ, da ucestvuje na izborima iz inostranog zatvora. Ipak, njegovo saopstenje ce neizbezno skrenuti paznju na ekonomski haos koji vlada u delu Bosne kojom je nekada neprikosnoveno vladao.


Nakon pokretanja pobune protiv sarajevskih vlasti iz svog uporista u Velikoj Kladusi, u severozapadnoj Bosni, Abdic je izbegao u Hrvatsku u avgustu 1995. Posle smrti predsednika Franje Tudjmana i izbornog poraza Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, 2000.godine, izgubio je podrsku hrvatske vlade


Od proleca prosle godine, Abdic je u privoru u Karlovcu gde mu se sudi za ratne zlocine, koji su posledica njegovog neuspesnog pokusaja da sklopi mirovni sporazum sa bosanskim Srbima tokom rata od 1992. do 1995.


Abdic je kontrolisao takozvani bihacki dzep koji sada predstavlja veci deo teritorije Unsko-sanskog kantona Federacije BiH. Njegov slucaj je bio neobican jer se nije uklapao u uobicajeni obrazac medjuetnickog sukoba u Bosni.


Abdiceva pobuna je prouzrokovala zestoke sukobe izmedju njegovih sledbenika i Bosnjaka lojalnih vlastima u Sarajevu. U ovom sukobu poginulo je vise Muslimana nego u odbrani bihackog dzepa od bosanskih Srba.


Fikret Abdic bio je dobro poznat u citavoj Jugoslaviji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, jer je ni od cega stvorio jednu od najvecih kompanija u zemlji, prehrambeni gigant Agrokomerc, sa sedistem u Velikoj Kladusi, u severnom delu bihackog dzepa. U ovom ekonomski nerazvijenom kraju, Agrokomerc je pruzio izuzetnu priliku za zaposljavanje lokalnom stanovnistvu.


Upravo je zahvaljujuci svom poslovnom uspehu, Fikret Abdic, poznatiji medju svojim pristalicama kao "Babo", uspeo da stekne tako verne sledbenike.


Abdic je bio najuticajniji clan bosanskog predsednistva posle prvih jugoslovenskih visestranackih izbora nakon Drugog svetskog rata, odrzanih 1990. Na tim izborima je osvojio najvise glasova za jedno od mesta u predsednistvu BiH.


Nakon sporazuma postignutog iza zatvorenih vrata on je mesto predsedavajuceg u bosanskom predsednistvu ustupio svom rivalu, Aliji Izetbegovicu, iz Stranke demokratske akcije, SDA, u zamenu za uticaj pri imenovanju ministara bosanske vlade.


Abdic je istovremeno bio clan predsednistva i direktor Agrokomerca dok se Bosna i Hercegovina kretala ka nezavisnosti 1992.godine. Do raskida sa Izetbegovicem doslo je u trenutku kada je izbio rat sa bosanskim Srbima. Srbi su tada vec zauzeli skoro dve trecine teritorije zemlje, odsecajuci bihacki dzep od Sarajeva.


Prkoseci Izetbegovicu, Abdic je odmah zatrazio sklapanje mirovnog sporazuma sa Srbima i 1993. je proglasio Autonomnu oblast zapadna Bosna, sa Velikom Kladusom u svom sredistu. Ovaj potez doveo je do sukoba sa snagama na jugu, lojalnim vlastima u Sarajevu, sto je ovu oblast podelilo na dva dela.


Unsko-sanski kanton je i dalje politicki paralizovan podelama koje su nastale za vreme rata u Bosni. U kantonalnoj skupstini, Abdicev DNZ predstavlja odlucujuci faktor u odnosu snaga izmedju SDA i vladajuceg "Saveza za promene" koji odbijaju da medjusobno saradjuju.


DNZ je ispostavio visoku cenu za saradnju sa te dve stranke. U jednom trenutku ova partija zatrazila je mesto predsednika kantonalne vlade u zamenu za podrsku u skupstini "Savezu za promene". To je bio nerazuman zahtev s obzirom na nepopularnost ove stranke u vecem delu kantona.


Napori da se rese politicki problemi uspostavljanjem tehnokratske vlade nisu urodili plodom. Od prosle godine tri predsednika kantonalne vlade i vise ministara razreseno je duznosti.


Kancelarija visokog predstavnika, OHR, i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, vise puta su direktno intervenisali u kantonu. Do najdramaticnije intervencije doslo je u novembru 1999. kada su smenili tadasnjeg predsednika Mirsada Veladzica, koji je predvodio esktremno krilo SDA.


Lokalni politicari nisu uspeli da iskoriste sansu za neku vrstu pomirenja koje se ukazalo nakon Veladzicevog smenjivanja. To je bila prilika da se otkloni atmosfera straha u kojoj i SDA i DNZ ubiraju politicke poene.


U proslosti je nekoliko predstavnika medjunarodne zajednice podrzalo ideju o komisiji za pomirenje nalik na Juznu Afriku. Medjutim, malo je bilo podrske na terenu jer su lokalni lideri politiku podele smatrali najboljim nacinom za opstanak na vlasti.


U medjuvremenu, korupcija cveta, i to nekaznjeno. Zaposleni u javnim sluzbama, ukljucujuci ucitelje i doktore, redovno strajkuju zbog visemesecnog kasnjenja njihovih plata.


Nista, medjutim, nije ucinjeno da se reformise kantonalna administracija ciji se zvanicnici voze u sluzbenim skodama. Sve se to placa iz drzavne kase.


Nazire se tek nekoliko resenja za ovu situaciju. Zahvaljujuci slabasnoj i razjedinjenoj opoziciji, sveprisutnoj korupciji i unistenoj privredi, demagogija Fikreta Abdica iz zatvorske celije pada na plodno tle. Time se samo doprinosi jacanju klime straha koju sa svoje strane pospesuju SDA i DNZ.


Cini se da je tek manji broj mladjih politicara spreman da izmeni status kvo i sprovede istinske reforme, dok se ustajala generacija sadasnjih politicara zadovoljava sadasnjim stanjem sve dok im interesi nisu ugrozeni.


Pa ipak, sve dok Sarajevo ne oseti direktne posledice nestabilnosti u Bihacu, cini se da ce vlasti nastaviti sa svojom politikom ignorisanja ovog problematicnog kantona. Sve u nadi da ce problem sam od sebe netragom nestati.


Luka Zahner je bio portparol OEBS-ove misije u Bosni i Hercegovini od 2000. do 2001. Bio je, takodje, predstavnik OEBS-a za razvoj stampe i medija u Bihacu od 1996. do 1997. i specijalni savetnik predstavnika OEBS-a za Unsko-sanski kanton u 2000.