Bosansko-hercegovačka premijera "ključnog" dokumentarca IWPR-a
Film prati jednog hip-hop umetnika i jednog mirovnog aktivistu, koji izražavaju zabrinutost zbog nacionalizma.
Bosansko-hercegovačka premijera "ključnog" dokumentarca IWPR-a
Film prati jednog hip-hop umetnika i jednog mirovnog aktivistu, koji izražavaju zabrinutost zbog nacionalizma.
Učesnici diskusije na okruglom stolu, koji je održan nakon projekcije IWPR-ovog dokumentarca u Tuzli, kažu da dotični film sadrži ključnu poruku pomirenja.
Projekciju dokumentarca Granica IWPR je organizovao u bioskopu Kaleidoskop u Tuzli, 23. aprila, pet dana pre no što je taj film trebalo da bude emitovan na nacionalnom televizijskom kanalu BHRT.
Tuzlanskoj projekciji je prisustvovalo preko 200 ljudi, uglavnom mlađih osoba iz oba bosansko-hercegovačka administrativna entiteta – Federacije i Republike Srpske (RS). U publici su bili i tuzlanski gradonačelnik Jasmin Imamović, kao i ostali zvaničnici iz ovog severnobosanskog grada.
Tridesetominutni dokumentarac prikazuje Adnana "Frenkija" Hamidovića iz bosansko-hercegovačkog grada Bijeljine – kao hip-hop umetnika koji se u svojim pesmama hvata u koštac sa teškim pitanjima pomirenja – i Milana Colića, mirovnog aktivistu iz Srbije.
Njih dvojica izražavaju zabrinutost zbog nacionalizma koji još uvek, iako su od rata protekle dve decenije, postoji među mladim ljudima iz regije.
Kraća verzija ovog filma postavljena je prošle godine na YouTube, gde je do sada bila pogledana preko 47,000 puta.
Film je inspirisan desetominutnim dokumentarcem Pismo, kojeg je IWPR načinio prošle godine, i u kojem se takođe pojavljuju spomenute dve osobe.
Okruglom stolu su prisustvovali Hamidović i Colić, kao i rediteljka filma Ada Sokolović, bosansko-hercegovački filmski reditelj i novinar Jasmin Duraković, kao i univerzitetski profesor Srđan Vukadinović.
Hamidović je publici ispričao kako, osim što gradi karijeru muzičara, nekoliko godina unazad aktivno sarađuje sa više nevladinih organizacija, a u cilju jačanja mira i pomirenja u regionu.
Govoreći o hiljadama komentara, koje su na njegovoj fejsbuk-stranici ostavili mladi iz Bosne i Hercegovine nakon što su videli Pismo, Hamidović je rekao: "Video sam mnogo komentara mladih iz Trebinja [u RS-u], koji pišu: ’Dođi u Trebinje, niko ti neće nauditi, vodim te na kafu.’ Mislim da su takvi komentari zaista super i veoma sam srećan zbog toga. Shvatio sam da postoje mladi ljudi koji žele da govore o onome što se desilo u prošlosti."
Hamidović je dodao i da "veliki uspeh predstavlja to što je jedan umetnik izazvao pozitivne reakcije i naterao ljude da se zamisle. Moramo da se borimo protiv negativnih trendova i podela u našoj zemlji."
Sokolovićeva je publici objasnila šta je želela da postigne ovim filmom.
"Kada je 1992. izbio rat Bosni i Hercegovini, ja sam imala svega dve godine, i čitav sam rat provela ovde", kaže ona. "Sada imam 24 i sigurna sam da želim da ostanem u ovoj zemlji i učinim nešto dobro. Ovim dokumentarcem ja želim da inspirišem mlade iz Bosne i Hercegovine da se odupru svim podelama."
Tuzlanski profesor Vukadinović kazao je da bi svako trebalo da pogleda ovaj film.
"Zaista bi trebalo da čestitamo Frenkiju i Milanu, koji su imali snage da otvoreno progovore o problemima sa kojima se svi susrećemo – kao što su etničke podele i pitanje kako ih prevazići", kaže on. "Oni su u ovom filmu pokazali šta je zaista značajno u životu i šta pojedinac može da učini kako bi doveo do pozitivne promene."
"Ovaj film sadrži poruku pomirenja, koja je ključna za Bosnu", dodao je on.
Colić kaže kako je ubeđen u to da su mladi iz Bosne i Hecegovine veoma svesni onoga što se u njihovoj zemlji i širem regionu desilo tokom ratova vođenih početkom devedesetih godina, te da do vlastitih stavova o tome žele da dođu kroz dijalog sa pripadnicima svih etničkih grupa.
"Moramo omogućiti mladim ljudima da izraze svoje mišljenje o tim važnim stvarima. Ne smemo pokušavati da promenimo njihove stavove; treba da slušamo ono što oni imaju da nam kažu", rekao je Colić.
Dodao je kako postoji veoma rasprostranjeno verovanje u to da ljudi iz Srbije nisu bili previše pogođeni balkanskim sukobom, naprosto zbog toga što u njihovoj zemlji nije ni bilo rata.
"Ali, mi imamo 800,000 ratnih veterana", kazao je Colić. "Jedna četvrtina svih srpskih porodica ima i ratnog veterana. Takođe, mladi iz Srbije su odrasli uz priče o poslednjim ratovima, pa su ti narativi postali deo njihovog identiteta. Zbog toga treba da slušamo ono što imaju da nam kažu."
Duraković je naglasio da je dijalog između pripadnika različitih etničkih grupa ključan za budućnost Bosne.
"IWPR-ov film pokazuje da odsustvo komunikacije unutar naše zajednice predstavlja ozbiljan problem", kazao je on. "Za poslednjih 20 godina nismo proizveli nijedan film – bilo dokumentarni ili igrani – koji je pokušao da pređe granicu između [bosansko-hercegovačkih] entiteta i ohrabri dijalog."
U nastavku je primetio: "Dobro je videti da se u ovom filmu iznose stavovi mladih ljudi koji se nisu ni rodili u vreme trajanja rata u ovoj zemlji." Jer: "Bosansko-hercegovačka javnost ne zna ništa o stavovima svoje [omladine] o ratu i načinu na koji se doživljava ono što se desilo pre 20 godina. Ovaj film će to možda promeniti."
Maja Nikolić izveštava za RSE i IWPR iz Tuzle.
Dokumentarac Granica je deo serije Obični ljudi, nastale u produkciji IWPR-a i Mebius filma, te uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Sarajevu. Film je 28. aprila bio emitovan na nacionalnom bosansko-hercegovačkom televizijskom kanalu BHRT, a može se pogledati ovde.
