Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosanski Srbi Odbacuju Pomirenje

Ponovno narastanje etnickih napetosti u Banja Luci ugrozava proces pomirenja u Republici Srpskoj.
By Gordana Katana

Sest godina nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, cini se da je vodjstvo bosanskih Srba najzad ubedjeno, ili prisiljeno, da usvoji osnovne postulate demokratije, miroljubivu koegzistenciju i toleranciju.


Problem je u tome sto neki od onih koji su ih sledili tokom ratnih godina imaju problema da usvoje te iste principe.


To je bilo ocigledno 18. juna kada je ponovo zakazana svecanost povodom pocetka radova na obnovi Ferhadije, nekada najstarije i najlepse dzamije u Bosni, jos jednom postala zrtva etnickog nasilja.


Televizijski snimci i slike okrvavljenih policajaca kao i demonstranata koje rasteruju organi reda vodenim topovima i suzavcem obisli su citav svet. Gledajuci te scene mnogi ljudi se pitaju da li ce pomirenje u Bosni ikada biti moguce.


Za vreme prvobitno zakazane proslave 7. maja demonstranti su nadvladali lose organizovanu lokalnu policiju kamenujuci i prebijajuci veliki broj muslimanskih vernika. Jedan od njih je preminuo od zadobijenih povreda nekoliko dana kasnije.


U vreme odrzavanja naknadno zakazane proslave 18. juna, policija, snajperisti NATO trupa smesteni po vrhovima okolnih zgrada i mnogobrojni novinari koji su ocekivali izbijanje nereda okruzili su dzamiju dok je kisa lila kao iz kabla. Prizor je delovao jezivo. "Od citave scene su me podilazili zmarci," izjavio je reporter jedne od lokalnih TV stanica.


Ovog puta, medjutim, lokalna policija je bila znatno bolje pripremljena. Preko dve hiljade policajaca u opremi za razbijanje demonstracije, uz vodene topove i suzavac, blokirali su citavo podrucje.


Cim je proslava otpocela, oko 2.000 demonstranata je krenulo na policiju. Doslo je do koskanja pri cemu je petnaest policajaca povredjeno. Oko stotinu demonstranata, od kojih su mnogi jednako lose prosli, su uhapseni. Uprkos ovim problemima, kamen temeljac je polozen.


Mehmed Hrnic, sedamdesetogodisnji Banjalucanin islamske veroispovesti, bio je medju osobama koje su napadnute pri prethodnom incidentu pocetkom maja meseca. Nekoliko dana kasnije, pretukao ga je usred belog dana jedan lokalni srpski "patriota".


"Ne plasim se smrti, ali sam suvise star da bih sve to iskusio dvaput," rekao je Hrnic, misleci na svoju odluku da ne prisustvuje ponovno zakazanoj proslavi pocetka obnove banjalucke dzamije.


Ponovno budjenje etnickog nasilja u Banja Luci, sest godina nakon okoncanja rata, jos jednom postavlja pitanje o mogucnosti pomirenja izmedju razlicitih etnickih grupa.


Optimisti tvrde da dve hiljade demonstranata nasuprot celokupnom stanovnistvu Banja Luke od cetvrt miliona ljudi ne predstavljaju pravi odraz javnog mnenja. Oni takodje ukazuju na cinjenicu da su u oba incidenta demonstranti uglavnom bili izbeglice, ratni veterani i tvrdokorni ekstremisti.


Ovi optimisti smatraju da banjalucki incidenti nisu nista gori od nereda koje su nedavno iskusile neke "normalne" zapadne zemlje. Oni kazu da je Bosna postigla mnogo za relativno kratko vreme navodeci kulturnu, ekonomsku, poslovnu, cak i politicku saradnju izmedju razlicitih regiona u zemlji.


Pesimisti, medjutim, naglasavaju da su mnogi predratni stanovnici Banja Luke, koji nisu direktno ucestvovali u neredima, kritikovali srpsku policiju zbog toga sto su branili Muslimane i uzvracali udarce uzrocnicima nemira.


Ipak, optimisti na to odgovaraju da ponasanje kljucnih clanova vodjstva bosanskih Srba budi nadu za buducnost.


Mirko Sarovic i Dragan Cavic, predsednik i potpredsednik Republike Srpske, i visoki zvanicnici ozloglasene Srpske demokratske stranke, SDS, prisustvovali su i jednoj i drugoj ceremoniji pocetka obnove banjalucke dzamije.


U jednom od svojih obracanja gradjanima Banja Luke, Cavic je naglasio da ce "Republika Srpska odlucno stititi vrednosti demokratskog drustva, ukljucujuci pravo na slobodno versko opredeljenje".


Nejasno je, medjutim, da li ovakva uveravanja odrazavaju istinsku promenu stava ili puku reakciju na pritisak medjunarodne zajednice.


Nakon nasilja do koga je doslo 7. maja, medjunarodne agencije i zapadne vlade su pretile da ce nametnuti ekonomske sankcije Republici Srpskoj ukoliko se krivci ne privedu pravdi i ne organizuje nova proslava pocetka obnove Ferhadije.


Nakon ovih upozorenja, Cavic je izjavio da vodjstvo Republike Srpske nece tolerisati ponavljanje incidenata od 7. maja posto bi takav sled dogadjaja mogao ugroziti buducnost entiteta. Privrzenost etnickoj toleranciji samog Cavica i ostalih zvanicnika bice na probi narednih meseci s obzirom da se planiraju svecanosti povodom pocetka obnove mnogih dzamija i katolickih crkava unistenih tokom rata.


U medjuvremenu, pedeset srpskih policajaca su angazovani na danonocnom obezbedjivanju lokacije na kojoj ce zapoceti obnova banjalucke Ferhadije.


Gordana Katana je banjalucki dopisnik sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".