BOSANSKI SRBI GNEVNI ZBOG PRODUŽAVANJA MANDATA STRANOM SUDSKOM OSOBLJU
Odluku o produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima premijer Republike Srpske Milorad Dodik karakteriše kao „pravno nasilje“.
BOSANSKI SRBI GNEVNI ZBOG PRODUŽAVANJA MANDATA STRANOM SUDSKOM OSOBLJU
Odluku o produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima premijer Republike Srpske Milorad Dodik karakteriše kao „pravno nasilje“.
Uprkos snažnom protivljenju srpske strane, glavni međunarodni izaslanik za Bosnu produžio je ove sedmice za još tri godine mandat stranim sudijama i tužiocima koji se pred bosanskim državnim sudom bave ratnim zločinima.
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, Valentin Incko (Valentin Inzko), saopštio je 14. decembra da je mandat devetoro stranih sudija i šestoro tužilaca – koji je trebalo da istekne krajem ove godine – produžen do 31. decembra 2012.
Obrazlažući svoju odluku, Incko je za sarajevske medije rekao: „Moja logika je jednostavno ta da bi neprodužavanje [mandata] stranom osoblju u odeljenju za ratne zločine moglo da ima ozbiljne posledice po procese koji su u toku; da bi ugrozilo sudjenja; da bi bilo opasno po izlaznu strategiju Tribunala; i da bi značilo da bi svedoci još jednom morali pred optuženicima ponoviti svoja bolna svedočenja.
„Ovo je, naravno, bila jedna od najtežih odluka u mom životu, i svestan sam da nikome neće biti po volji. Zaista se nadam da ću time pružiti bar neku utehu žrtvama ratnih zločina i obezbediti jačanje tog sektora, koji je ključan za pomirenje.“
Međutim, premijer Republike Srpske (RS), Milorad Dodik, gnevno je reagovao na ovu odluku.
„Građani RS-a bi trebalo da se izjasne o tome da li žele da prihvate pravno nasilje koje im nameće Visoki predstavnik“, rekao je Dodik novinarima na konferenciji za novinare 14. decembra.
„Vlada RS-a smatra da mora da spreči dolazak stranaca poput Visokog predstavnika i pozove političke predstavnike Bošnjaka, Hrvata, Srba i ostalih u Bosni da okončaju ovu dugotrajnu tiraniju i pravno nasilje koje vrše Visoki predstavnik i ostali međunarodni zvaničnici.“
Visoki predstavnik za Bosnu ima ovlašćenja – koja mu je međunarodna zajednica dodelila po isteku rata u Bosni (1992-95.) – da nameće zakone koji su od ključne važnosti za zemlju.
Pre nekoliko meseci, bosansko je veće ministara izglasalo predlog izmene zakona kako bi za tri godine bio produžen mandat međunarodnim sudijama i tužiocima koji rade u odseku za ratne zločine.
(IWPR je o tome izvestio u avgustu. Vidi http://www.iwpr.net/?p=tri&s=f&o=355447&apc_state=henitri200908.)
Međutim, kada je taj predlog prosleđen na razmatranje državnom parlamentu, srpski su predstavnici glasali protiv njega i on nije ratifikovan.
Mnogi političari iz RS-a su se dugo protivili produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima, tvrdeći da bi zemlji trebalo da bude dopušteno da sama vodi svoje sudove.
U izjavi za državnu televiziju, Dodik je rekao: „Potpuno je neprihvatljivo da stranci ostanu. To se neće desiti uz našu podršku. Mislim da su državni sud i kancelarija tužioca političke, a ne pravne institucije.
„Stranci kontrolišu pravosudne institucije u Bosni i te institucije se koriste protiv Srba i izvesnih političara koji im se ne pokoravaju. Međunarodni predstavnici bi trebalo da znaju da nakon 1. januara 2010. (prvobitni rok za okončanje mandata) neće ostati u Bosni.“
Nakon ovosedmične odluke, Dodik je sazvao hitnu sednicu vlade RS-a i zapretio da će u svom entitetu sprovesti referendum.
Međutim, Visoki predstavnik je rekao kako ne veruje da bi se takvo izjašnjavanje moglo dogoditi.
Visoka predstavnica Evropske Unije za inostrane poslove i politiku bezbednosti, Katerina Ešton (Catherine Ashton), i komesar EU-a za proširenje, Oli Ren (Olli Rehn) pozdravili su Inckovu odluku o produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima.
U svojoj zajedničkoj izjavi, oni su rekli da je to bila „prava odluka u pravom trenutku“.
Predsednik Haškog tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), takođe je pozdravio ovaj potez.
„Poslednjih meseci, predsednik je u više navrata pozivao lokalne vlasti da podrže te institucije produžujući mandat međunarodnom osoblju i obezbeđujući odgovarajuća sredstva“, rekla je ove sedmice novinarima portparolka Tribunala Nerma Jelačić. Predsednk smatra da i Bosna i Hercegovina, poput bilo koje druge zemlje, ima pravo na isključivo domaće sudstvo – ali svi izveštaji pokazuju da još nije vreme za to.“
Lejla Sarić izveštava za Radio Slobodna Evropa i saradnica je IWPR-a iz Sarajeva.
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, Valentin Incko (Valentin Inzko), saopštio je 14. decembra da je mandat devetoro stranih sudija i šestoro tužilaca – koji je trebalo da istekne krajem ove godine – produžen do 31. decembra 2012.
Obrazlažući svoju odluku, Incko je za sarajevske medije rekao: „Moja logika je jednostavno ta da bi neprodužavanje [mandata] stranom osoblju u odeljenju za ratne zločine moglo da ima ozbiljne posledice po procese koji su u toku; da bi ugrozilo sudjenja; da bi bilo opasno po izlaznu strategiju Tribunala; i da bi značilo da bi svedoci još jednom morali pred optuženicima ponoviti svoja bolna svedočenja.
„Ovo je, naravno, bila jedna od najtežih odluka u mom životu, i svestan sam da nikome neće biti po volji. Zaista se nadam da ću time pružiti bar neku utehu žrtvama ratnih zločina i obezbediti jačanje tog sektora, koji je ključan za pomirenje.“
Međutim, premijer Republike Srpske (RS), Milorad Dodik, gnevno je reagovao na ovu odluku.
„Građani RS-a bi trebalo da se izjasne o tome da li žele da prihvate pravno nasilje koje im nameće Visoki predstavnik“, rekao je Dodik novinarima na konferenciji za novinare 14. decembra.
„Vlada RS-a smatra da mora da spreči dolazak stranaca poput Visokog predstavnika i pozove političke predstavnike Bošnjaka, Hrvata, Srba i ostalih u Bosni da okončaju ovu dugotrajnu tiraniju i pravno nasilje koje vrše Visoki predstavnik i ostali međunarodni zvaničnici.“
Visoki predstavnik za Bosnu ima ovlašćenja – koja mu je međunarodna zajednica dodelila po isteku rata u Bosni (1992-95.) – da nameće zakone koji su od ključne važnosti za zemlju.
Pre nekoliko meseci, bosansko je veće ministara izglasalo predlog izmene zakona kako bi za tri godine bio produžen mandat međunarodnim sudijama i tužiocima koji rade u odseku za ratne zločine.
(IWPR je o tome izvestio u avgustu. Vidi http://www.iwpr.net/?p=tri&s=f&o=355447&apc_state=henitri200908.)
Međutim, kada je taj predlog prosleđen na razmatranje državnom parlamentu, srpski su predstavnici glasali protiv njega i on nije ratifikovan.
Mnogi političari iz RS-a su se dugo protivili produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima, tvrdeći da bi zemlji trebalo da bude dopušteno da sama vodi svoje sudove.
U izjavi za državnu televiziju, Dodik je rekao: „Potpuno je neprihvatljivo da stranci ostanu. To se neće desiti uz našu podršku. Mislim da su državni sud i kancelarija tužioca političke, a ne pravne institucije.
„Stranci kontrolišu pravosudne institucije u Bosni i te institucije se koriste protiv Srba i izvesnih političara koji im se ne pokoravaju. Međunarodni predstavnici bi trebalo da znaju da nakon 1. januara 2010. (prvobitni rok za okončanje mandata) neće ostati u Bosni.“
Nakon ovosedmične odluke, Dodik je sazvao hitnu sednicu vlade RS-a i zapretio da će u svom entitetu sprovesti referendum.
Međutim, Visoki predstavnik je rekao kako ne veruje da bi se takvo izjašnjavanje moglo dogoditi.
Visoka predstavnica Evropske Unije za inostrane poslove i politiku bezbednosti, Katerina Ešton (Catherine Ashton), i komesar EU-a za proširenje, Oli Ren (Olli Rehn) pozdravili su Inckovu odluku o produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima.
U svojoj zajedničkoj izjavi, oni su rekli da je to bila „prava odluka u pravom trenutku“.
Predsednik Haškog tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), takođe je pozdravio ovaj potez.
„Poslednjih meseci, predsednik je u više navrata pozivao lokalne vlasti da podrže te institucije produžujući mandat međunarodnom osoblju i obezbeđujući odgovarajuća sredstva“, rekla je ove sedmice novinarima portparolka Tribunala Nerma Jelačić. Predsednk smatra da i Bosna i Hercegovina, poput bilo koje druge zemlje, ima pravo na isključivo domaće sudstvo – ali svi izveštaji pokazuju da još nije vreme za to.“
Lejla Sarić izveštava za Radio Slobodna Evropa i saradnica je IWPR-a iz Sarajeva.
