Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOSANSKI IZBORNI UDARAC

Komentar: Bosni predstoji sumorna buducnost nakon pobede nacionalista na opstim izborima.
By Ozren Kebo

Nade da ce Bosna krenuti putem prosperiteta i visepartijske demokratije, svirepo su prekinute trijumfom ekstremnih nacionalista na opstim izborima 11. novembra.


Oni koji su se zalagali za umerenu politiku, optuzuju nespretnu medjunarodnu diplomatiju da im je srusila snove i pomogla jacanje etnickih razlika u ovoj ratom pogodjenoj osiromasenoj zemlji. Izbori su radikalizovali Srbe i Hrvate, dok su Bosnjaci zbunjeni i utuceni.


Pre izbora bilo je znakova da nacionalisti koji su trijumfovali na prvim demokratskim izborima u Bosni, pocetkom devedeseth, postepeno gube podrsku naroda.


Razocarane pristalice umerenih partija okrivljuju medjunarodne diplomate da su svesno ili nesvesno doprineli ovakvom izbornom rezultatu. One kazu da bi lideri Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, u Bosni trebalo da podignu spomenik Robertu Barriju, sefu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OSCE u Bosni.


Ovi kriticari kazu da je njegova odluka da reformise nacin izbora poslanika za parlament Federacije, a ne i za parlament Republike Srpske, pomogla da HDZ prevlada sve vecu nepopularnost koju je imala u narodu.


U aprilu su bosanski Hrvati pokazali svoje nezadovoljstvo ekonomskom politikom HDZ, dramaticnim odbijanjem da ne ucestvuju u glasanju. Barrijeva akcija, kazu kriticari, to nezadovoljstvo pretvorila je u podrsku HDZ. Gotovo izvesni gubitnici preko noci su izrasli u apsolutne pobednike.


Na isti nacin, celnici nacionalisticke Srpske demokratske stranke, SDS, u Republici Srpskoj, mogli bi da u znak zahvalnosti podignu spomenik Richardu Holbrookeu, americkom izaslaniku, kazu kriticari. Nepunih deset dana pre izbora on je doputovao u Bosnu i izjavio da SDS treba zabraniti. Ovakav potez ujedinio je bosanske Srbe koji su stali iza ove stranke.


Bosnjaci su zbunjeni rezultatima izbora. Iako je njihova nacionalna stranka Stranka demokratske akcije, SDA, dobila najvise bosnjackih glasova, njena pobeda nije ni blizu tako ubedljiva kao pobeda nacionalnih stranaka kod druga dva naroda.


Socijaldemokratska partija Zlatka Lagumdzije prati je u stopu dok Stranka za BIH, Harisa Silajdzica nije vise marginalna nego snazna parlamentarna partija. Najcesce bosnjacko pitanje danas ima formu kajanja: "Zasto smo se mi demokratizovali u vreme kada se ostali radikalizuju?"


Mnogi analiticari skloni su 'zaverenickim' tumacenjima ponasanja medjunarodne zajednice. Naime, sudeci po jednoj teoriji, strane diplomate namerno radikalizuju Bosnu da bi se stekli uslovi za definitivnu podelu Bosne.


Ta procena vremenski se podudara sa pricama o odvajanju Kosova od Jugoslavije. Navodno, kompenzirala bi se Srbija teritorijalnim ustupcima na stetu BiH.


Pa ipak, ove teorije pre lice na konstrukciju nego na realnu procenu. Pre ce biti da su greske zaista greske napravljene zbog neznanja i losih procena, a ne zbog tendencije da se deli BiH.


Jedno je sigurno: pozitivne promene u Hrvatskoj i Srbiji nisu naisle na odjek u Bosni i Hercegovini. Uprkos katastrofalnim zivotnim uslovima do kojih su dovele vladajuce nacionalisticke stranke, narodi se nisu odlucili za promene.


Posledice rata i dugogodisnje indoktrinacije tako su teske da ce jos dugo biti moguce i lako manipulisati birackim telom. Izmedju hleba i patriotizma, narod se odlucuje za ovo drugo. Medjunarodna zajednica uzalud je obecavala i pretila da ce izbor novog rukovodstva automatski znaciti i bolji zivot za sve Bosance i Hercegovce.


"Izaberite promene", pozivale su strane diplomate. Nacionalisti su odgovarali "Glasajte za svoje, ne za promene". Ljudi su slusali ove druge.


U Bosni je u toku postizborno manervisanje. Prave se razne koalicije, partnerstva i udruzivanja sve sa ciljem da se pogubni uticaj nacionalnih stranaka bar ublazi, ako vec ne moze da se eliminise.


Nakon izbora i dramaticnih promena u Jugoslaviji nad Bosnom su se nadvili sivi oblaci. U opticaju je nekoliko scenarija.


Zemlja moze nastaviti da se razvija unutar okvira priblizavanja Evropskoj zajednici, a potom se i potpuno integrisati sa ovom asocijacijom. Obrnuto, moze doci do podele zemlje i otcepljenja Republike Srpske mirnim putem, dok ce HDZ BiH osnovati treci entitet. Jedna od mogucnosti je da ce doci do novog rata, usled namere jednih da podele zemlju i drugih da to sprece.


Ili ce Bosna i Hercegovina narednih deset ili cak trideset godina ostati krizno podrucje Evrope i sveta, kao vecno goruce i nereseno kiparsko ili palestinsko pitanje.


Tesko je reci koja ce od ovih opcija biti nasa stvarnost. Jedino je lako pogoditi koja nece.


Ozren Kebo je politicki komentator iz Sarajeva.