Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosanske partije pod pritiskom da ubrzaju reforme

Visoki predstavnik upozorava politicare da posustajanje u reformama moze dovesti u pitanje procese evropske integracije.
By IWPR Balkans

Medjunarodna administracija u Bosni-Hercegovini upozorila je vlasti da prestanu sa trvenjima oko detalja i nastave reforme, inace ce izgubiti sanse za ulazak u Evropu.


Tri vodece partije u Federaciji, jednom od dva sastavna dela Bosne, prete da ce glasati protiv nacrta zakona o oporezivanju o kojem ce se odlucivati tokom septembra, jer, kako tvrde, nema ustavnih garancija za to da ce prihodi od poreza ici u budzet centralne drzave, a ne u budzete zasebnih entiteta.


Mada to moze izgledati kao sporenje oko manje bitnih detalja, ovaj sukob odrazava teznju Federacije da drugi entitet, Republiku Srpsku, zakonski veze za bosansku drzavu koliko god je to moguce.


Zbog nastale pat pozicije Ured Visokog predstavnika, OHR, pokazuje znake sve veceg nestrpljena. U intervjuu datom IWPR-u 29. avgusta, portparol Dzulijan Brejtvajt izjavio je da OHR ocekuje da vlasti u Bosni dodju do kompromisa u pogledu kljucnih reformi i odobre potrebne zakone do kraja ove godine.


"Ocekujemo usvajanje zakona u oblasti fiskalne politike, odbrane i obavestajnih sluzbi, kao i zakona o radiodifuziji, do kraja ove godine", izjavio je on.


Upozorio je da ce nacin na koji vlasti budu sprovodile reforme biti od "presudnog znacaja" za priblizavanje evropskoj integraciji - Bosna se nada da ce se prikljuciti Evropskoj uniji i NATO programu Partnerstvo za mir.


Mada ce medjunarodna zajednica - i narocito OHR - verovatno nastaviti da pojacavaju pritisak na vlasti da sprovedu reforme, Brejtvajt smatra da je dosao trenutak da lokalni politicari preuzmu deo odgovornosti.


"Ovdasnji politicari moraju shvatiti da je dosao poslednji trenutak da se ozbiljno prihvate posla. Ne mogu ocekivati od medjunarodne zajednice da donosi sve odluke i da umesto njih radi njihov posao", kaze Brejtvajt. "Doslo je vreme da [politicari] postave sebi pitanje 'sta mi mozemo uciniti?' a ne 'sta medjunaordna zajednica moze uciniti?'"


Lideri dva bosanska entiteta trenutno su podeljeni oko niza pitanja koja se ticu politickih i ekonomskih reformi, ali aktuelni spor se tice poreza, carina i akciza. Federacija i RS trenutno imaju odvojene poreske sisteme, sa razlicitim strukturama i poreskim stopama. Njihovo objedinjavanje, uz uvodjenje poreza na dodatu vrednost do 2006.godine, predstavlja kljucni uslov za ulazak Bosne u EU.


Predmet rasprave nisu toliko same poreske reforme, koliko pitanje kuda ce poreski prihodi ici, i da li ce zahvaljujuci tome ojacati bosanska drzava ili njeni entiteti. Politicke partije u RS zadovoljne su poreskim zakonom koji je predlozila nezavisna komisija cije je osnivanje inicirano iz OHR. Ali, vecina partija u Federaciji zahteva cvrste garancije da ce centralne vlasti zadrzati kontrolu nad svim prihodima od poreza, bez mogucnosti da konstitutivni entiteti izbegnu takvu vrstu kontrole.


U aprilu ove godine, tri najvece partije u Federaciji izjavile su da zele da se izvrse izmene u Ustavu drzave pre nego sto prihvate reforme carinskog i poreskog sistema. Stranka demokratske akcije, SDA, Stranka za Bosnu i Hercegovinu, SBiH, i Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, zahtevaju novi clan u Ustavu kojim ce se odrediti da poreski prihodi treba da budu u nadleznosti centralne banke Bosne, a ne ministarstava finansija u entitetima.


Politicki predstavnici bosanskih Srba su to protumacili kao taktiku da se oslabi RS, i odbili su ovaj predlog.


Da bi razresio pat poziciju, Visoki predstavnik Pedi Esdaun je osnovao nezavisnu Komisiju za indirektnu politiku oporezivcanja, ITPC, u cijem su sastavu medjunarodni eksperti i lokalni politicari, sa zadatkom da pokrene reforme. Komisija je pripremila nacrt zakona koji se odnosi na indirektne oblike oporezivanja koji ce se naci pred skupstinom Bosne tokom septembra.


Jedna od koristi od ovog poteza vec je vidljiva. Radeci na osnovu predloga komisije, vlada Bosne je objedinila sistem naplate carine od 1. avgusta. Efekti su bili dramaticni - do kraja meseca carinske sluzbe su ostvarile prihod od najmanje 100 miliona konvertibilnih maraka (55 miliona americkih dolara) vise nego u julu.


U intervjuu za IWPR, premijer Bosne Adnan Terzic izjavio je da je zadovoljan reformama koje su do sada ostvarene. Ali, SDA, SBiH i HDZ ne dele njegov optimizam i ostaju pri zahtevu da se planovi za poresku reformu zasnuju na ustavnim amandmanima.


Lider SDA, Sulejman Tihic, koji je muslimanski predstavnik u trojnom predsednistvu, izjavio je za IWPR da za sada nije bilo "pravih reformi, vec samo kozmetickih promena". Upozorio je da ce ove tri partije u skupstini glasati protiv zakona o poreskoj reformi.


S druge strane, politicari u RS su zadovoljni zakonom u obliku u kojem ga je predlozila komisija ITPC. Ministar finansija ovog entiteta, Branko Krsmanovic, izjavio je da nisu potrebni nikakvi amandmani.


Brejtvajt je na Tihiceve zahteve odgovorio da su oni nebitni za reformske procese, "Zelim da upozorim bosanske politicare da bi mogli napraviti slona od misa". On je, takodje, istakao da stavljanje primedbi na detalje u ovom slucaju znaci promasiti sustinu reformi, koje treba da "postave temelje za pridruzivanje Bosne evropskoj porodici."


OHR je pokusao - za sada bez uspeha - da primora Federaciju da prihvati kompromis koji bi omogucio usvajanje zakona i nastavak reformi.


"Niko nece biti stoprocentno zadovoljan ovim reformama", rekao je Brejtvajt. "Politicari u Bosni moraju nauciti da prave kompromise, kao sto se to cini i u ostatku sveta."


"Bosna je na putu da postane noramalna evropska zemlja. Ali, ne moze stici u Evropu odlukama koje ce nametati Visoki predstavnik i idealnim resenjima, vec bolnim kompromisima i sporazumima njenih politicara. Ako medjunarodna zajednica nastavi da donosi odluke za Bosnu i Hercegovinu, ona nikada ne moze postati deo EU."


Sead Numanovic je novinar dnevnika "Avaz" i stalni saradnik IWPR-a.