Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosanske žrtve se nadaju da će osporiti presudu po kojoj „nije bilo genocida“

Odluka da se optužba za genocid ograniči na Srebrenicu bila je pogrešna, kažu advokati žrtava.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 755, 7. septembar 2012.)

Bosanske žrtve ratnih zlodela zatražile su dozvolu da predaju podnesak u kojem će izneti zbog čega bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, nije trebalo osloboditi jedne optužbe za genocid.

Sudije Haškog tribunala odbacile su 28. juna onu tačku optužnice koja se ticala genocida počinjenog na teritoriji sedam opština. Karadžić se još uvek tereti za genocid po jednoj tački, koja se odnosi na masakr počinjen 1995. u istočnobosanskom gradu Srebrenici, gde je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Tužilac je tvrdio da je – u periodu od marta do decembra 1992. godine – genocid navodno počinjen u još sedam opština.

Međutim, u svojoj su odluci sudije zaključile kako „ne postoje dokazi koji bi, čak i ukoliko se imaju u vidu oni najuverljiviji, mogli da potkrepe osudu za genocid u tim opštinama“. (O tome vidi tekst „Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid“.)

Tužilaštvo se žali na tu odluku o oslobađanju.

Osim tačke za genocid, u optužnici protiv Karadžića zadržane su i optužbe za progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju, nehumano postupanje, teror, nezakonite napade, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija kao talaca.

Dokazni postupak odbrane trebalo bi da počne u oktobru.

Zajedno sa Udruženjem svjedoka i žrtava genocida u Sarajevu, advokati dvojice imenovanih oštećenih – Satka Mujagića i Fikreta Alića – zatražili su 31. avgusta da im se dozvoli da podnesu jedan opsežan dokument žalbenom veću, uz napomenu da su sudije Tribunala pogrešile kada su odbacile tačku optužnice koja se odnosila na genocid počinjen u sedam opština.

Još uvek nije jasno hoće li žalbeno veće to odobriti. Pravila Tribunala kažu da državi, organizaciji ili pojedincu može biti odobreno pravo da preda podnesak ukoliko to smatra potrebnim.

Advokati žrtava tvrde da je sudsko veće „pogrešno utvrdilo“ kako izneti dokazi „nisu dosegnuli nekakav nepisani standard sistematskog i organizovanog pokolja, i da stoga ne zaslužuju da budu okarakterisani kao genocid“.

Takođe su konstatovali da su sudije zanemarile „brojne jezive pretnje i izjave koje je okrivljeni lično iznosio“ uoči bosanskog rata. Advokati, konkretno, spominju predratne izjave koje su uvedene u dokaze, gde se navodi kako je Karadžić rekao da će Muslimani iz Bosne – ukoliko budu insistirali na odvajanju od Jugoslavije – „nestati sa lica zemlje“ i biti „istrebljeni“.

Advokati tvrde da su te izjave date „sa ciljem da počne iskorenjivanje bosansko-muslimanskog i/ili bosansko-hrvatskog stanovništva sa teritorije na koju su pravo polagali Srbi“, te da stoga dokazuju postojanje genocidne namere.

Advokati su od sudija zatražili da razmotre stavove žrtava, koje imaju „posebno pravo i interes da vide kako istorija koju su one doživele, a koju sada piše Tribunal, verno odslikava istinu o onome što se njima dogodilo, zbog čega se dogodilo, i ko je odgovoran za to“.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.