Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosanska bezbednosna firma primer suživota

Bivši borci, koji su se u ratu borili na različitim stranama, sada su uzor etničke tolerancije.
By Marija Arnautovic

Piše: Marija Arnautović iz Sarajeva (TU br. 658, 26. avgust 2010.)

Banjalučko preduzeće Sector Security posluje veoma uspešno: ima 1,000 zaposlenih i više hiljada klijenata širom Bosne.

Ono što ovu firmu koja pruža usluge obezbeđenja čini različitom od ostalih u Bosni i Hercegovine jeste to što su 90 procenata njenih uposlenika bivši ratnici koji su se u ratu, koji je trajao od 1992. do 1995., borili na međusobno suprotstavljenim stranama.

Ova kompanija upošljava Bošnjake, Srbe i Hrvate koji jesu sudelovali u oružanim sukobima, ali jedni druge više ne doživljavaju kao neprijatelje. Mnogi od njih kažu kako služe za primer ostatku Bosne, a pogotovo političarima, koji tvrde da tri etničke grupe, posle svega što se dogodilo u ratu, ne mogu živeti zajedno.

Osnovano pre deset godina, preduzeće Sector Security ima 4,000 klijenata iz svih delova zemlje, i kancelarije u Banja Luci, Mostaru, Sarajevu, Zenici, Bijeljini i Brčkom.

Osnivač i vlasnik preduzeća, Slaviša Krunić – bosanski Srbin iz Banja Luke – tvrdi kako činjenica da osoblje dolazi sa raznih strana, pa i iz raznih vojski, nikada nije predstavljala problem.

„Danas ti ljudi rade zajedno bez ikakvih problema. Nikada nisam primetio nikakav animozitet među njima“, rekao je on. „Mi smo dokaz da je mirna koegzistencija u Bosni moguća, uprkos nedavnoj prošlosti. Uopšte se ne slažem sa našim političkim liderima koji nam preko medija uporno poručuju da je takav suživot nemoguć.“

Ramiz Bećirević, Bošnjak koji je tokom rata bio potpukovnik u vojsci bosanske vlade, kaže da u kompaniji nikada nije bilo nikakvih problema u vezi sa etničkim pitanjima.

„Ono što me čini veoma srećnim jeste to što smo mi – koji smo se, kao neposredni učesnici u ratu, borili jedni protiv drugih – u stanju da funkcionišemo zajedno“, rekao je on. „Čudno mi je što i naši političari to ne mogu. Naravno da postoje ljudi koji to ne razumeju, pogotovo oni koji žive na područjima gde su počinjeni ratni zločini, i koji su još uvek nepoverljivi prema pripadnicima drugih etničkih grupa.“

Bećirević smatra da u Bosni svako mora da nađe način da se izbori sa nasiljem počinjenim u prošlosti i krene napred, kao što su to učinili on i njegove kolege.

„Mi smo direktni učesnici u ratu, a ipak možemo da sarađujemo, radimo zajedno, i na neki način oprostimo jedni drugima“, rekao je on.

I njegov kolega Zoran Branković je bio potpukovnik, ali u vojsci bosanskih Srba. U ratu je odlikovan i dva puta ranjen, a danas je rukovodilac pravnog odeljenja preduzeća Sector Security.

Branković kaže da među zaposlenima rat nije tabu-tema, premda ne pričaju često o njemu.

„Zaista povremeno pričamo o nedavnom ratu, mada se sve obično svede na prepričavanje anegdota i šala, umesto da se upuštamo u ozbiljne rasprave na tu temu“, kaže on.

„Jedan od razloga zbog kojih ne razgovaraju često o ratu je i taj što nam je više stalo do budućnosti nego do prošlosti. Nažalost, svi smo mi bili žrtve u ratu. Niko od nas nije ništa dobio zahvaljujući njemu, pa je to možda ono što nas drži na okupu.“

Krunić kaže da agencija uvek proverava da li potencijalni kandidati imaju krivični dosije i da li su osumnjičeni za učešće u ratnim zločinima.

„Ratni zločinci nam se ne mogu ni približiti, a kamoli postati deo našeg tima“, rekao je on. „Pri upošljavanju novih ljudi uvek sprovedemo ozbiljnu istragu, pogotovo kada su u pitanju rukovodeće pozicije u našoj kompaniji.“

Drugi direktor firme Sector Security, Zlatko Grzibovski, bio je pripadnik treće zaraćene strane – vojske bosanskih Hrvata, odnosno Hrvatskog vijeća obrane (HVO).

U to vreme, on je živeo i radio u Mostaru, gde su tokom rata vođene žestoke borbe. Poput svojih kolega, i Grzibovski bi voleo da vidi kako je bosansko društvo u celini usvojilo ista ona načela koja važe u kompaniji za koju radi – toleranciju i uzajamno poštovanje.

„Smatram da je situaciju u Bosni i Hercegovini zbilja teško objasniti ljudima koji ne žive ovde“, kaže on. „Po mom mišljenju, sve probleme sa kojima se danas suočavamo prouzrokovali su političari, koji ne vide da ono što narod ove zemlje želi jeste to da živi u miru i od svog rada.“

Marija Arnautović je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.