Bosanki Srbi planirali etničko čišćenje, prikrivali dokaze

Prethodni članak ('Iz stenograma se vidi Miloševićeva uloga u ratu u Bosni,' od 12.9.2003.,) odnosio se na delove stenograma sa sednica Skupštine Republike Srpske koje su održane između 1992. i 1995. godine, a koji je analizirao i za suđenje Miloševiću obradio dr. Robert J. Donia, profesor Centra za ruske i istočno-evropske studije Univerziteta u Mičigenu.Ovaj članak se odnosi na zločine koje su priznati ili spomenuti na tim sednicama, pogotovo na one u Srebrenici i u Sarajevu. Analiza Miloševićevog unakrsnog ispitivanja sledi u sledećem izveštaju.

NAJAVA GENOCIDA Još u julu 1992, predsednik RS Radovan Karadžić je potsetio okupljenje delegate na cilj rata protiv bosanske vlade: 'Evropa ne želi i neće da prihvati stvaranje islamske države ovde.. to je naš najveći problem. Oni hoće da mi i Hrvati ostanemo u ujedinjenoj Bosni, pa da mi držimo pod kontrolom Muslimane. Mi ne možemo da budemo u toj državi! Mi svi znamo da tamo gde stigne fundamentalizam, tamo više ne može da se živi! Nema tolerancije… Ovaj sukob je započet da Muslimani ne bi više postojali.' Osim što je ironično da Karadžić optužuje bosanske Muslimane za nedostatak tolerancije u vreme kada je u punom jeku bila kampanja bosanskih Srba za stvaranje etnički čiste države, ovo priznanje je šokantno i po svojoj nedvosmislenosti. Razumljivo je u kontekstu I kom je bilo izrečeno -- ovo su bile za javnost zatvorene sednice skupštine, na kojima su lideri bosanskih Srba otvoreno govorili.

Jedan drugi član Skupštine, Dragan Kalinić, je najavio dokle je spreman da ide da bi ostvario taj cilj. 'Znajući ko su nam neprijatelji, kako su podli, kako im se ne može verovati sve dok nisu fizički, vojno uništeni i smrvljeni -- što naravno podrazumava eliminaciju i likvidaciju njihovih ključnih ljudi -- ja bez zadrške biram prvu opciju, ratnu opciju… I još da vam odmah kažem, ako Vojna bolnica padne u ruke neprijatelju, ja sam za to da bude uništena bolnica Koševo, tako da neprijatelj nema gde da ide za medicinsku pomoć.' Kalinić je bio ministar zdravlja, i lekar. Namerni napadi na zdravstvene objekte su ratni zločin.

Tih ranih ratnih dana, u maju 1992., Ratko Mladić je delovao kao profesionalan vojnik. Bio je protiv toga da se ratuje protiv Hrvata i Muslimana 'kao naroda', i govorio je da Srbi trebaju da pucaju samo ako su napadnuti. 'Zato ne možemo da čistimo, nemamo sito kroz koje ćemo da prosejemo narod, pa da samo Srbi ostanu, ili da Srbi prođu kroz sito, a da svi drugi odu. Eto, tako je .. to ne može, i ne znam kako bi gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić to obajsnili svetu. Ljudi, to bi bio genocid!' Mladić je 1995. godine optužen za genocid pred Međunarodnim sudom u Hagu. Dr. Donia smatra da je Mladić promenio stav u toku rata, ali nije objasnio razlog za tu transformaciju.

ETNIČKO ČIŠĆENJE Uprkos Mladićevim rečima, iz stenograma se vidi da su bosanski Srbi vodili politiku etničkog čišćenja. Smatrali su neprihvatljivim da žive u istoj državi sa Muslimanima.

U aprilu 1993, Duško Pejović je rekao o Goraždu: 'To je jedna oaza koja mora biti kompletno očišćena, i to što je moguće ranije, tako da se prekine veza Sarajeva sa istokom. Ako ih se ostavi, oni će nas napadati, širiti se i poklati nas okolo.' Pejović ne pravi nikakvu razliku između civila i vojnika. Ranije, u januaru 1993, Trifko Radić je rekao okupljenim delegatima: 'Verujte mi, mi ne možemo dalje zajedno živeti. Ne znam pod kojim uslovima bismo mogli zajedno živeti, ali moram biti iskren: oni su nama učinili mnogo zla, i mi nismo njima ostali dužni ovog puta.' Na kasnijoj sednici te iste godine, Radić 'potvrđuje da je ideja o 'podeli' uključivala stvaranje etnički čiste teritorije kroz namerno izazvane migracije,' smatra dr. Donia.

Na kasnijoj sednici, Dobroslav Milenković je govorio u prilog predloga o zajednici tri države, a odbacio ideju o povratku izbeglica i čak zagovarao dodatna preseljenja stanovništva: 'Gospodo, nema srpske države u Bosni bez preseljenja stanovnika i evakuacija … ako želimo etnički čistu srpsku državu -- a mi to želimo, zar ne? Svi znamo i razumemo da zajednički život sa njima nije moguć, i onda moramo da odredimo šta ova karta nudi i da (shvatimo) se ljudi moraju preseliti.'

OKRIVI ŽRTVU Iz stenograma se vide i razne strategije koje pokazuju brigu lidera bosanskih Srba o tome kako ih vidi međunarodna zajednica. Ono što je general Ratko Mladić rekao Skupštini 12.5.1992. je dobar primer: 'Mi nećemo reći da ćemo da uništimo trafo-stanice, ili da isključimo vodu, ne!, to bi Ameriku izbacilo iz stolice.. ali, gospodo, molim fino, dobro, jednog dana nema uopšte vode u Sarajevu.. Zato moramo pametno da kažemo svetu da su oni pucali, pogodili dalekovod i isključili sami sebi struju; oni su pucali u vodovod, nastao je kvar tu i tu, mi radimo sve što možemo da se kvar otkloni.. to je diplomatija…' (diplomatija kao velika laž.) RS je veoma uspešno koristila ovu strategiju u odnosu na bosanske Muslimane, optužujući ih da su granatirali i pucali na vlastiti narod da bi izazvali međunarondu zajednicu da interveniše na njihovoj strani.

Nekoliko drugih isečaka se odnosi na ovu upotrebu ove strategije u mirovnim pregovorima, kada su lideri bosanskih Srba uspeli da nevedu Muslimane da odbace predloge koje oni sami nisu nameravali da prihvate. U očima stranih pregovarača, Muslimani su tada ispadali nespremni za saradnju. Dr Donia je objasnio da je iz stenograma sednice održane u januaru 1993., na kojoj je diskutovano o Vens Ovenovom mirovnom planu, jasno da je Karadžić smatrao da 'su mnogi elementi ovog plana protivni ciljevima Srba, ali predlaže da nevedu Muslimane da se usprotive planu, tako da ne bi ispalo da je konferencija propala zbog Srba.'

Ista strategija je upotrebljena i na ratištu, što se opet vidi iz Karadžićevih reči izgovorenih 20-21.7.1993. u vez i Goražda: 'Moramo predvidjeti šta bi moglo da se desi .. i dan ili dva ranije moramo učiniti nešto što će ih navesti da urade nešto nerazumno protiv nas.' Kasnije, 1993. godine, 'Karadžić se prisećao kako je pred rat i na samom početku rata srpska strana nametnula tempo, tako da je svaki Izetbegovićev potez upotrebljen kao opravdanje za neki korak srpskog rukovodstva,' rekao je dr. Donia.

PRIZNANJE ZLOČINA U stenogramima su zabeležena i priznanja nekih zločina. 8.1.1993., Mladić izveštava Skupštinu o ubistvu Hakije Turajlića, zamenika bosanskog premijera. Gospodin Turajlić je bio u oklopnom transporteru sa turskom delegacijom kada su ih zaustavili srpski vojnici. Mladić kaže: 'U vozilu su bili francuski poručnik Sartr, i pod-predsednik Hakija Turajlić od tog ostatka vlade B-H. Naši momci su zaustavili vozilo i pretražili ga. Jedan od naših je ubio Turajlića sa šest metaka.' Iz stenograma se vidi da je tu nastupio aplauz. Mladić je nastavio da 'ne treba da šire anti-UNPROFOR' raspoloženje, 'jer ima onih koji dobro sarađuju s nama. 'Zatim je rekao da namerava da se žali kod UN-a što služi kao 'taksi služba.' Ništa nije rekao o kažnjavanju vojnika koji je, ničimizazvan, ubio zamenika premijera Bosne i Hercegovine.

Na Skupštini je bilo i govora u uništavanju džamija, što je takođe prekršaj ženevskih konvencija. 9. maja 1993., sva dana nakon što je uništena Ferhadija džamija u Banja Luci, Radoslav Brđanin je rekao sledeće: 'Predlažem da zabranimo Srbima da satanizuju Srbe. Molim Vas! Tema u Banja Luci i danju i noću je ta džamija. Ne kažem da moramo da ih hvalimo što su je uništili, ali ne morate toliko da plačete, barem ne u našim medijima. Za one koji plaču, uvećaću fotografiju u boji pa neka je nose sa sobom.' Kasnije, 1993.godine, Miroslav Vještica se usprotivio predlogu ujedinjenja tri države zato što bi povratak Muslimana u Veliki Babić značio 'da ćemo morati da ih kompenzujemo za sve što smo uništili i spalili tamo i za 17 džamija koje smo sravnili sa zemljom.'

UTICAJ MEĐUNARONE ZAJEDNICE Kasnije u ratu (10/11.5.1994.) Karadžić je rekao delegatima više o njihovom odnosu sa UNPROFOR-om. 'Imamo slučajeve izuzetno dobrog odnosa sa UNPROFOR-om, gde naši oficiri imaju dovoljno strpljenja i mudrosti i ti strani oficiri im jedu iz ruku. Imamo odnos sa UNPROFOR-om u Srebrenici, gde im zatrpaju rovove, teraju ih ((Muslimane)) od nas, ulažu im žalbe. Sada su Holanđani tamo.' Ovaj osvrt na podršku koju je UNPROFOR davao Srbima je mračna najava sramnog ponašanja Ujedinjenih Naroda godinu dana kasnije.

Iz stenograma se vidi u kojoj meri je na Srbe uticalo strano javno mnjenje i potezi međunarodne zajednice. Napad na Srebrenicu je izveden tako da se iskoristi negativno raspoloženje međunarodne zajednice prema Hrvatskoj koja je proterala Srbe iz Zapadne Slavonije, vidi se iz reči generala Gvera u Skupštini, 9.8.1995. On je govorio i o tome kako je morao da izvodi pred međunarodnom zajednicom 'kompletne psihološke i propagandne operacije što se tiče rešenja situacije u Žepi i u Srebrenici.' Na istoj sednici, Karadžić je govorio o pritisku da se Srebrenica zauzme još 1993. 'Da smo zauzeli Srebrenicu i ušli u nju dok je bio general Filip Morijon [Phillipe Morillon], bombardovali bi nas tepih-bombama.' Umesto toga, bosanski su Srbi 'mudro' čekali pravi trenutak i pregazili su enklavu gotovo bez imalo otpora, čak uz pomoć trupa UN-a.
NASTAVAK PREVODA SLEDI