Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bolje 'Contact' nego konflikt

Prvo meta srpskih radikala, jedina multietnicka radio stanica na Kosovu postala je sada zrtva albanskih ekstremista.
By IWPR Balkans

Bila je noc izmedju 17. i 18.aprila. Eksploziv izbacen iz rucnog bacaca "zolje" ispaljen sa ulice, pogodio je balkon susednog stana, cetiri metra od stola gde sam sa nekim kolegama-novinarima sedeo i pricao.


Mi, novinari i urednici jedine multietnicke radio stanice na Kosovu, Radio "Contacta" nalazili smo se u stanu u centru Pristine koji sluzi kao sluzbena prostorija i koji je u celoj zgradi jedini "nealbanski". Popucala su stakla, a mi smo se nasli na podu. UNMIK policija je uspaniceno dotrcala da evakuise "srpske novinare".


Tacno je medjutim, da je bomba pala cetiri metra dalje bio bi ubijen ceo nacionalno saren urednicki i upravljacki tim. Jer, sedeli smo te noci zajedno Hrvat, dve Srpkinje, Muslimanka - Bosnjakinja, dva Albanca...


A razgovarali smo bas o bezbednosti. Vec osam meseci koliko smo u Pristini, svi su nasi razgovori vezani za problem sigurnosti i zastite osoblja.


Osoblje, oko 36 ljudi, koji proizvode program na albanskom, turskom i srpskom jeziku, vec se izvezbalo da prepoznaje opasnost i zivi u vanrednim okolnostima. Na zalost, vanredne su okolnosti u Pristini u vecoj ili manjoj meri vec punih deset godina, a sada su u ovoj zadnjoj godini dovedene do dramaticne situacije.


Svi koji nisu Albanci ili stranci na Kosovu zive kao u getu. Ne krecu se slobodno, ne upotrebljavaju maternji jezik u svakodnevnoj komunikaciji, kupuju u samoposluzi cutke (ili ih snabdevaju prijatelji), primaju telefonske pozive s najpogrdnijim psovkama i otvorenim pretnjama, ne mogu kupiti stampu na svom jeziku, nemaju skole.


Situacija je za nas novinare nepodnosljiva. Nase se kretanje svodi na tri tacke: Misija UNMIK, OSCE, KFOR Press centar, gde se za godinu dana samo u jednom slucaju postavilo pitanje na srpskom jeziku.


Samo dva dana posle reketiranja stana, naseg urednika programa na srpskom jeziku, V. B. presrela su tri Albanca na ulici i uz pogrde pretili joj da ce je, cuju li je jos jednom na radiju, ubiti.


V. B. je utrcala u prostorije zgrade Media House gde su smesteni razni mediji i zatrazila pomoc od obezbedjenja. Prisutni pripadnik Kosovskog zastitnog korpusa, organizacije transformisane iz bivse OVK, joj je medjutim rekao: "Tebi ne treba samo dobacivati, treba te ubiti."


Zaista, ubistva, kidnapovanja, pretnje i zastrasivanja dnevna su pojava. Treba reci da su zrtve svi gradjani Kosova. Ne samo pripadnici manjina, vec i sami Albanci. Istog dana kada je reketirana zgrada gde je stan Radio "Contacta" u centru Pristine ubijen je jedan od vidjenijih clanova Oslobodilacke vojske Kosova.


A sta je sa nezavisnim novinarima? Posle bitke sa Milosevicevim ekstremistima, sada radio mora da vodi bitke iste vrste sa albanskim.


Od samog pocetka naseg emitovanja, Milosevicev rezim pokusao je da nas zatvori. U noci izmedju 1. i 2.juna, inspektori iz Beograda zajedno sa trideset do zuba naoruzanih srpskih policajaca zapecatili su studio i oduzeli predajnik. Dobili smo pismeno resenje o zabrani daljeg emitovanja programa. Ipak, radio "Contact" je nastavio sa radom i emitovanjem petnaestominutnog dnevnog programa preko BBC satelita.


Kada je pocelo NATO bombardovanje redakcija je pod srpskim pritiscima, tacnije po naredjenju tadasnjeg sefa policije, napustila Pristinu.Pokazalo se da se osam mladih albanskih i srpskih novinara vise nikada nece vratiti u svoj grad.


Vecina je otisla u Beograd, a onda u inostranstvo preko Skoplja i Sarajeva. Druge albanske kolege i prijatelje smo tada skrivali od Srba, a i oni su sada u emigraciji u strahu od svojih ekstremnih sunarodnjaka.


Dok su padale bombe opljakcana je u celosti studijska oprema naseg radija, a nesto preostalih stvari, telefaks, kompjuter, dokumentacija nestali su nakon ulaska KFOR-a. I danas na zgradi izvoznog preduzeca "Eskimkos", gde je bio nas radio, a potom vlada Hashima Thacija, stoji nas antenski stub i antena koje jednostavno ne smemo niti mozemo da demontiramo.


Posle ulaska medjunarodnih trupa u avgustu prosle godine, okuplja se novi tim i formira novi radio, nabavlja nova oprema. U novembru su nam nepoznati pocinioci ukrali sluzbeni automobil vidno oznacen kao automobil novinara. U decembru nestaje nasa emisiona tehnika.


Program emitujemo iz popularnog solitera u Pristini, na cetrnaestom spratu zgrade u kojoj se takodje nalazi "Radio 21", "Kosovo sot", "Rilindja" i AATV. U zgradi nema ni lifta ni vode. Po kancelarijama se slobodno setaju pacovi.


Oni kojima sve pokradu, kojima se preti telefonom i u bliskim susretima na ulici, koji se penju nekoliko puta dnevno na 14.sprat bez lifta, koji nemaju u radnom prostoru ni toalet - ne mogu izgubiti nista vise osim ljudskog zivota. Vredi li toliko nasa misija?


Radio "Contact" je jedina lokalna multietnicka medijska kuca na Kosovu. U vreme rezima Slobodana Milosevica i danas mi promovisemo odrzivu multietnicku zajedncu, zalazemo se za socijalnu rekonstrukciju Kosova kao visenacionalne demokratske zajednice. Ovakvi ciljevi su u stvari ne samo dostizni vec pozeljni i prosperitetni.


Mozda smo upravo zbog toga i postali meta. Kako nam raste slusanost i uticaj tako postajemo sve veci trn u oku radikalnijih struja medju Albancima i medju Srbima.


Raketa je ovoga puta promasila, ali ostaje pitanje sta treba i sta mora uciniti misija UN na Kosovu da zastiti novinare multietnickih redakcija. Postavljamo zahtev da nam se obezbedi stalna zastita, prevoz, bezbedno kretanje i da se zastiti sloboda naseg rada. Nadamo se podrsci OSCE kao i od profesionalnih novinarskih udruzenja.


Jedan ohrabrujuci znak je da sto su nedavno albanski i srpski lideri potpisali deklaraciju protiv terorizma i nasilja. Mozda je to dosada nas najveci uspeh.


Zvonko Tarle je glavni urednik radio "Contacta".