Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bolivud nadmasio Velikog Brata u Bukurestu

Indijski filmovi, prepuni muzike i melodramskih zapleta, pronalaze novu vernu publiku u Rumuniji.
By Marian Chiriac

Rumunski televizijski gledaoci protekle nedelje su konzumirali svoju neobuzdanu ljubavnu aferu sa Bolivudom.


Klasicni indijski film iz sedamdesetih godina proslog veka, uz neprestano njihanje kukovima i leprsanje sarija, pregazio je konkurenciju u vidu rumunske verzije "Velikog brata" i te veceri u udarno vreme privukao najveci broj gledalaca.


Gledanost cuvenog filmskog hita "Yaadon ki Baraat", ili "Povorka uspomena", bila je skoro dvostruko veca u odnosu na ostale televizijske kanale koji su, izmedju ostalog, prikazivali koncert Eltona Dzona kao i visokobudzetni americki triler sa Suzan Sarandon i Tomi Li Dzonsom u glavnim ulogama.


Podaci o izuzetnoj gledanosti indijskog filma u nedelju pokazuju da je zanesenost rumunskog auditorijuma indijskim filmovima stupila u fazu pune zrelosti. Ipak, oni koji su posmatrali kako Bolivud osvaja Rumuniju nisu bili iznenadjeni.


"Sve se vise ljudi nada cudu kojim bi se izbavili iz nemastine i bede, i okrecu se fikciji sa hepiendom na televiziji", kaze Petrisor Obae, medijski analiticar nedeljnika "Kapital". "Indijski filmovi se savrseno uklapaju u tu jednacinu."


Bolivud je naziv kojim se opisuju filmovi na hindu jeziku proizvedeni u indijskom gradu Mumbai, iliti Bombaj, sto je nekadasnje ime grada. S obzirom na hiljade filmova koji izlaze iz Mumbaija svake godine i privlace milione gledalaca u Indiji i inostranstvu, Bolivud moze s pravom tvrditi da je filmska prestonica sveta u razvoju.


Medjutim, kriticari kazu da se najproduktivnija filmska industrija prevashodno oslanja na gotove obrasce. Zapleti u bolivudskim filmovima uglavnom podrazumevaju jednog decka i devojcicu koji se strasno vole, ali ne mogu da se vencaju dok ne prevazidju prepreke poput pripadnosti odredjenoj klasi, kasti ili veri â€" koje personifikuju intrigama skloni udvaraci i prosci i zlobni stricevi i ujaci. Svaki film neizbezno ima hepiend, kojima prethode bezbrojne plesno-muzicke tacke.


Rumunska veza sa Bolivudom uspostavljena je pre tridesetak godina, kada je film pod nazivom "Aawara", ili "Skitnica", osvojio naprecac srca gledalaca ruseci rekorde u prihodu na biskopskim blagajnama. Opojna mesavina egzoticnog i neposredno eskapistickog pokazala se veoma popularnom u komunistickoj Rumuniji, a bolivudski filmski hitovi prikazivani su sirom zemlje tokom sezdesetih i sedamdesetih.


Improvizovani bioskopi prikazivali bi najnovije titlovane bolivudske filmove na hindu jeziku pred brojnim gledaocima u stotinama zabacenih rumunskih sela â€" u okruzenju koje svakako podseca na one u kojima su mnogi Indijci gledali ove iste filmove.


Indijski srdacni odnosi sa Moskvom tokom hladnog rata omogucili su Bolivudu da postane slavan sirom sfere uticaja sovjetske Rusije, u podrucjima gde je zapadni film bio zabranjen. Nakon pada komunizma pocetkom devedesetih, ova trzista su preplavili americki kulturni proizvodi, ali sada se cini da se Bolivud vraca u velikom stilu.


Danijela Celu, pedesetogodisnja domacica, objasnjava svoju ljubav prema Bolivudu sledecim recima: "Ovi filmovi me podsecaju na mladost. Gledamo ih dva sata i nesto i zaboravimo na probleme koje imamo. Zbog toga ih zelimo jos vise."


Sa zaradom od manje od 80 americkih dolara mesecno, Celu je tipican primerak ljubitelja bolivudskih filmova medju Rumunima. Kako tvrdi Petrisor Obae: "Ove filmove uglavnom gledaju ljudi stariji od 35 godina, koji pripadaju nizim slojevima radnicke klase, i u najboljem slucaju imaju zavrsenu srednju skolu."


Oko 30 odsto od 22 miliona Rumuna zivi ispod granice siromastva.


Obae, koji priznaje da je tesko objasniti kako je indijska kinematografija uspela da osvoji srca i mastu Rumuna, kaze da je razlog za uspeh indijskog filma "mesavina nostalgije i senzibilnosti koja cveta u okruzenju azijske muzike i hepienda".


Kulturolog Cezar Paul Badesku slaze se s takvim stavom: "Pesme i ples, kao i zivopisni kostimi, deo su indijskog sveta. Ali vecini ljudi ovde je to blisko â€" taj, da tako kazemo, orijentalni nacin zivota."


Badesku takodje smatra da pesme u indijskim filmovima igraju kljucnu ulogu: "Muzika pokrece ljubavnu pricu. Ona stvara odgovarajuce okruzenje i olaksava vam da se zaljubite u glavnog junaka ili junakinju. A Rumuni to vole."


Mozda postoji jos jedan razlog sve vece popularnosti Bolivuda. Prema nedavno sprovedenom istrazivanju, Rumuni najvise gledaju televiziju u citavoj Evropi â€" u proseku cetiri sata dnevno tokom radnih dana i po sest sati subotom i nedeljom.


Bioskop i sportske aktivnosti na otvorenom, sto je nekada bio najomiljeniji provod u Rumuniji, postajali su sve skuplji. Privatne televizijske stanice, prvenstveno "Antena 1", svesne su ove cinjenice i pripremile su primamljivu programsku semu sa bolivudskim filmskim hitovima kako bi gledaoce prikovali za male ekrane.


Za ogromnu popularnost indijskih filmskih tvorevina u Rumuniji, tvrdi Danijela Celu, Bolivud ima da zahvali svojoj vestini u kreiranju domacih melodrama. "Teme vecine indijskih filmova su porodicne vrednosti. Rumuni su po prirodi veoma emotivni ljudi", kaze ona.


Odziv rumunskih gledalaca u nedelju vece kada se prikazivao bolivudski film potvrdjuje Danijeline reci.


U svom komentaru na veb sajtu posvecenom filmu, Antonesku Mirela je napisala: "Ovaj film je divan. Gledala sam ga sa majkom i ocem i igrali smo sve vreme. Moji roditelji znaju pesme iz filma napamet."


Leonard Piron je napisao: "Molim vas, nemojte da pisete protiv bolivudskih filmova. To su filmovi za srce i dusu."


Marijan Kirijak je saradnik IWPR-a iz Bukuresta.