Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOŠNJACI UZNEMIRENI NAVODNIM TVRDNJAMA HOLANDSKOG ZVANIČNIKA

Prema navodima lokalnih medija, direktor holandskog ministarstva inostranih poslova je rekao da je moguća podela Bosne.
By Simon Jennings
Iako je holandska ambasada u Sarajevu to demantovala, najistaknutiji bošnjački političari zabrinuti su mogućnošću da Holandija razmatra raspad Bosne.



Sudeći po ovosedmičnim izveštajima sa Zapadnog Balkana, bosanska ambasadorka u Holandiji, Miranda Sidran-Kamišalić, obavestila je visoke bosanske zvaničnike da direktor za politička pitanja pri holandskom ministarstvu inostranih poslova, Piter de Hojer (Pieter de Gooijer), o podeli njene zemlje razmišlja kao o realnoj mogućnosti.



„Nikoga ne možete prisiliti da oseća [pripadnost] nekoj zemlji“, prenele su beogradske „Večernje novosti“ De Hojerove reči, koje su se odnosile na otcepljenje entiteta bosanskih Srba (Republika Srpska, RS) od Bosne.



Iako Holandija nema veći uticaj na zbivanja u Bosni od bilo koje druge članice Evropske Unije, pitanje secesije RS-a je u samoj Bosni postalo toliko osetljivo da su navodne izjave izazvale uznemirenost širom zemlje.



Holandski diplomata je, takođe, navodno kazao i da se Holandija – u kojoj se nalazi Tribunal pred kojim se sudi osumnjičenima za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji – zalaže i za što skorije ukidanje Kancelarije Visokog predstavnika (KVP), odnosno institucije koja u ime EU-a nadzire stanje u Bosni.



On je navodno izjavio kako predviđa transformaciju tog organa u kancelariju specijalnog predstavnika EU-a, koja bi imala savetodavnu ulogu, čime bi bio ukinut postojeći protektorat.



Međutim, holandsko ministarstvo inostranih poslova insistira na tome da su De Hojerove reči pogrešno prenete, dok holandska ambasada u Bosni tvrdi da navodni komentari „nemaju nikakvog smisla“.



Ministarstvo inostranih poslova takođe je naglasilo i da podržava opstanak Bosne u državnim granicama utvrđenim Dejtonskim mirovnim sporazumom, kojim su 1995. godine okončani ratovi na području Jugoslavije.



„Kao posmatrač pri Veću za implementaciju mira [koje čini 55 zemalja i međunarodnih organizacija koje finansiraju i usmeravaju mirovni proces], Holandija je u brojnim situacijama pokazala svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine“, kaže se u izjavi.



„Holandija je uvek bila kristalno jasna u svom insistiranju na punom ispunjenju [potrebnih] uslova pre no što se uopšte i povede reč o zatvaranju KVP.“



Da bi se pojavila mogućnost zatvaranja KVP-a, moraju biti ispunjeni izvesni uslovi – uključujući postizanje ekonomske stabilnosti i uspostavu vladavine prava u zemlji.



No, uprkos tome što je Holanija pojasnila svoje namere, bošnjački deo tripartitnog bosanskog predsedništva je ostao zabrinut.



„Mi shvatamo da se radi o ličnom strahu koji je izrazio g. De Hojer, a ne o definisanju holandske politike“, izjavio je za IWPR Damir Arnaut, savetnik bošnjačkog člana predsedništva, Harisa Silajdžića, za ustavna i pravna pitanja.



„Međutim, brine nas to što takvi strahovi postoje. Iskreno se nadamo da će Holandija nastaviti svoju politiku podrške punom suverenitetu bosanske države.“



Premijer RS-a, Milorad Dodik – čija želja da svoj entitet otcepi od Bosne u poslednje dve godine nije tajna – navodno je podržao De Hojeove komentare. „Slažem se sa [De Hojerovom] ocenom kako niko ne može biti prisiljen da voli neku zemlju“, rekao je on.



Arnaut pak kaže kako istrajnom promocijom ideje o samostalnoj RS vlasti bosanskih Srba šire strah od podele zemlje. On je zatražio dodatnu podršku EU-a u zaštiti teritorijalnog integriteta Bosne.



„Vlada Republike Srpske u poslednje dve ili tri godine aktivno radi na potkopavanju centralne države, što dovodi do pogoršanja političke situacije u Bosni“, kazao je on.



„Nadamo se da će aktivan pristup [EU-a] odvratiti vlasti RS-a od takvog ponašanja u budućnosti.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.