Blefiranje

Konacno je blef Kontakt grupe ostvaren. Obe delegacije na razgovorima o Kosovu u Parizu su ucinile ono sto je od njih i bilo ocekivano: pravi albanski potpis i jasno srpsko odbijanje sporazuma iz Rambujea. Medjutim, kako su se razgovori blizili zavrsetku koji nije konacan, ostalo je pitanje sta ce uciniti Kontakt grupa posto je nedeljama pretila?

Ceremonija potpisivanja 18. marta sa albanskom delegacijom i medjunarodnim posrednicima nije bila pompezna ali ipak je bila prozeta osecanjem olaksanja. Delegacija se na kraju slozila, i pruzila Zapadu neki pokazatelj uspeha.

Posto su prvog dana razgovora potrvdili svoju resenost da potpisu dogovor, i posto su bili drzani odvojeno od srpske delegacije, Albanci su najveci deo nedelje proveli raspravljajuci o prelaznoj administraciji planiranoj za prvih devet meseci perioda dogovora pre odrzavanja izbora.

Isto tako su im se debelo udvarali, pogotovo SAD. Samo nekoliko dana pre toga, istu tu delegaciju su americki glasnogovornici kritikovali teskim recima za nekompetenciju, frakcionastvo, Marksizam-Lenjinizam i direktno za nezrelost. A sada se po ubrzanom postupku ona priprema da posluzi kao kljucni igrac - sa posetom glavnom stabu NATO-a u Briselu, i posebno dostavljenom pozivnicom za Vasington. Predstavnici SAD i Evropske unije su takodje potpisali dogovor, a Albanci su sada cvrsti partneri u "procesu Rambuje".

Tesko da bi se isto to moglo reci i za Srbe. Tokom razgovora koji su trajali nedelju dana, srpska delegacija koju predvodi predsednik Srbije Milan Milutinovic, je odlucno odbila detaljni dokument od vise od 80 strana koji je dogovoren u Rambujeu. "Njihovo odbijanje iskljucuje bilo kakav kompromis", rekao Fehmi Agani, visi albanski politicar i clan delegacije. "To je agresivno odbijanje. Mi smo ocekivali od njih da odbiju, ali ne na ovakav nacin."

Kao i na prethodnim razgovorima, Srbi su nastojali da podele dogovor na vojnu i politicku komponentu. Izgleda da je cilj bio da se voda oko odbijanja zamuti, i da se ohrabri protivljenje Rusije a mozda i nekih zapadnoevropskih vlada bilo kakvom napadu NATO-a.

Srpska strategija u Rambujeu je bila da se paznja usredsredi na pitanje medjunarodnih snaga na jugoslovenskoj teritoriji, sto se nasiroko smatra preduslovom za bilo kakav uspesan dogovor. Ovoga puta Srbi su se koncentrisali na aspekte politickog dogovora. "Mi cemo potpisati politicki dogovor ako oni prihvate nase predloge," rekao je Milutinovic na pocetku konferencije.

Medjutim, albanska delegacija je tvrdila da dvadeset strana "predloga" ukljucuju promenu cak i do 70 odsto plana koji je dovrsen u Rambujeu, a medjunarodni pregovaraci su odbili da raspravljaju o takvim fundamentalnim izmenama. "Tehnicka pitanja i pitanja jezika bi se mogla uzeti u obzir. Medjutim, Srbi su hteli da ponovo otvore znacajna pitanja u tekstu. Kontakt grupa je rekla da je ovo bio sastanak...o modalitetima implementacije," rekao je glasnogovornik SAD-a Filip Riker.

Srbi se sada protive osnivanju kosovskog vrhovnog suda, koji bi stvorio poseban pravni sistem odvojen od Srbije, i hoce da ga zamene ogranicenim apelacionim sudom. Delegacija predlaze da se kosovskom parlamentu doda drugi, donji dom, u kojem bi sve etnicke grupe imale podjednak broj predstavnika, i koji bi imao ovlascenje da stavi veto na vazne odluke. Takodje insistiraju da pravni i politicki sistem Kosova bude zasnovan na statutu a ne na svom ustavu. Isto tako su odbili i odredbe da se OVK transformise u albanske policijske snage, da se garantuje pravo na povratak nekoliko stotina hiljada ljudi koji su razmesteni iz svojih domova, i da se osigura nadleznost Medjunarodnog suda za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju u ispitivanju ratnih zlocina na Kosovu.

Neke diplomate su posumnjale da ce jasna opstrukcija od strane Srba izazvati osecaj frustracije u Kontakt grupi i tako pomoci da se pronadje podrska za akciju NATO-a koja bi ih primorala da prihvate dogovor. Medjutim, izvestaci sa konferencije su takodje namirisali znakove neslaganja izmedju zapadnih diplomata i ruskog posrednika na razgovorima, Borisa Majorskog. U nekim izvestajima je nagovesteno da Rusi tvrde da nikada nisu odobrili rasporedjivanje mirovnih snaga NATO-a, a u drugim je sugerisano da je Majorski smatrao da se razgovorima treba dati vise vremena, dok su Zapadnoevropljani i Amerikanci trvrdili da dalji razgovori nemaju nikakvog smisla. Naime, na ceremoniji potpisivanja sa Albancima, Majorski je odbio da potpise dokument iz Rambujea zajedno sa svojim americkim i evropskim kolegama.

U svakom slucaju, bilo kakva akcija NATO-a bi bila kontroverzna, a ovo bi jos vise podstaklo raspravu da li su sva sredstva u potpunosti iskoriscena pre nego sto krene vazdusni napad. Poslednjeg dana razgovora, izgledalo je da ce oni biti zvanicno suspendovani na nedelju dana kako bi se stvorio prostor za "satl" diplomatiju i Beogradu pruzila poslednja sansa. Takodje se smatra da poseta ruskog ministra spoljnih poslova SAD-u neprijatno komplikuje rok za bombardovanje.

Ali, ukoliko je vojna intervencija pocela da izgleda kao da je neizbezna, isto tako je odjednom pocela da bude predstavljana kao veoma opasna, i ne neminovno ucinkovita. Posto je Kongres SAD-a postao sve vise kolebljiv po pitanju vojne akcije, Generaj Majkl Rajan, komandant vazdusnih snaga SAD, rekao je na saslusanju u Komitetu za vojne sluzbe Senata, da bi lose vreme zajedno sa integrisanom radarskom snagom i projektilima ruske proizvodnje predstavljali glavnu prepreku za americke i saveznicke pilote. "Ici protiv njih vazdusnom silom nece biti lako. Postoji jasna verovatnoca da cemo izgubiti avione," upozorio je senatore. Glasnogovornik Ministarstva odbrane Ken Bejkon rekao je na brifingu u Pentagonu da su Srbi rasporedili desetine projektila za protiv-vazdusnu odbranu SA-2, SA-3 i SA-6 dugog dometa, pored rucnih bacaca i preko 2,000 protiv-avionskog oruzja na Kosovu i na drugim lokacijama u Jugoslaviji. "Ovo je robustan, visoko integrisan i dobro opremljen sistem za protiv-vazdusnu odbranu," rekao je.

Zabrinust je izrazena i za monitore na terenu koji se nalaze u sastavu Kosovske verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U vreme njihovog rasporedjivanja prosle jeseni, skromne medjunarodne "snage za izvlacenje" su stacionirane u Makedoniji da bi obezbedile njihovo povlacenje u slucaju da dodje do rizika nasilja ili uzimanja talaca. Posto jugoslovenske snage na Kosovu obezbedjuju izlazne puteve iz pokrajine, ti opasni izgledi postaju sve vise moguci. Politicki mehanizam za davanje naredbi za povlacanje medjunarodnih posmatraca koji nije pod kontrolom SAD je takodje nejasan.

Cak i kada bi bilo moguce resiti ova prakticna pitanja - kao sto je slucaj sa bombardovanjem Iraka od strane Klintonove administracije povodom verifikacije naoruzanja - ostaje pitanje sta bi se bombardovanjem postiglo. Povlacenje verifikatora i napad velikih razmera bi mogli da otvore put zestokom nasilju na Kosovo, a Albanci, koji su sada jasno saveznici Zapada, bi bili tesko pogodjeni. Cak i tada, ostaje nejasno da li bi taj napor naterao Beograd da potpise. Ali posto je otisao toliko daleko, mozda Zapad jednostavno nema drugog izbora.

Antoni Borden je izvrsni direktor IWPR-a.