Bivši zvaničnik UN-a za razoružanje priseća se sastanaka s Karadžićem

Rachel Irwin

Senior Reporter

Saturday, 18 January, 2014

The link has been copied

Nekadašnji zvaničnik Ujedinjenih nacija za razoružanje svedočio je ove sedmice u Hagu o sastancima koje je tokom i nakon bosansko-hercegovačkog rata održao sa predsednikom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem.

Prvoslav Davinić, koji je svedočio u prilog okrivljenom, bio je na čelu Centra za razoružanje UN-a u Njujorku – sadašnje Kancelarije UN-a za pitanja razoružanja – u periodu od 1992. do 1995., a radio je slične poslove u UN-u i nekoliko godina pre toga.

Potom je 2004-2005. obavljao dužnost ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Karadžić se na sudu brani samostalno, ali svedoku nije postavljao nikakva pitanja, nego je pročitao kratki sažetak njegove izjave.

Okrivljeni je rekao kako je posle drugog od dva minobacačka napada, koji je – nakon prvog, iz februara 1994. – na sarajevsku pijacu Markale bio izvršen 28. avgusta 1995. godine, Davinić "verovao da je UN iz političkih razloga želeo da obezbedi da zaključak istrage bude taj da je napad izveden sa srpske strane".

Karadžiću se pripisuje odgovornost za napad iz avgusta 1995. Na suđenju vojnom komandantu bosansko-hercegovačkih Srba, Dragomiru Miloševiću, sudije su zaključile kako je taj napad – u kojem je ubijeno 34 civila, dok ih je ranjeno 78 – poticao sa srpske strane.

Kako se navodi u sažetku iskaza, Karadžić se sa Davinićem prvi put susreo u martu 1993., u Njujorku, a drugi put na Palama, u leto 1996., nakon što je Karadžić već bio optužen pred Tribunalom. Svedok je kasnije rekao kako je treći sastanak usledio u jesen iste godine. Sve do 2008. godine, Karadžić je bio u bekstvu.

"Na [prvom] sastanku održanom 1996., dr Karadžić je bio odlučan u pogledu toga da Srbi nisu ispalili granatu [avgusta 1995., prilikom napada na Markale] i rekao je da je general Mladić uveravao njega i UN u to da srpska strana nije ispalila tu granatu", pročitao je okrivljeni.

Ratko Mladić je u to vreme bio komandant vojske bosansko-hercegovačkih Srba, a danas mu se u Hagu sudi za ratne zločine.

Prilikom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Kerolin Edžerton (Carolyn Edgerton) je Daviniću postavljala pitanja o pomenutom napadu i njegovim utiscima u vezi sa time.

"U sažetku, dr Karadžić je rekao kako Vi smatrate da je UN iz političkih razloga želeo da osigura da istraga pokaže kako su napad izveli Srbi. To zapravo uopšte nije rečeno u Vašoj izjavi. Da li je sažetak Vašeg iskaza koji je dr Karadžić pročitao – tačan? Da li je to ono u šta Vi verujete?"

Svedok je rekao da se odgovor nalazi u njegovoj izjavi.

"U izjavi govorite o onome što ste čuli od jednog svog grčkog kolege, čije ime niste obelodanili, a koji Vam je rekao kako na terenu politički razlozi imaju prevagu [nad drugima]. Dakle, da li je to Vaš stav, a ne stav grčkog kolege? ", pitala je Edžertonova.

"Ovo je stav koji sam opisao kao informaciju koju sam dobio od jednog kolege koji je radio u odeljenju za mirovne operacije, i koji je bio upoznat sa onim što se dešavalo", kazao je Davinić.

Edžertonova je ukazala na to da je Tribunal čuo "mnogo toga o istrazi samog incidenta". Ona je pomenula da su izrađene tri tehničke studije, uz učešće velikog broja stručnjaka iz raznih zemalja, te da postoje fotografije i merenja sa lica mesta.

"Dakle, Vaš kolega, čijeg imena ne možete da se setite, ocenjuje da su svi ti ljudi, koji su izveli ovu opsežnu istragu, bili u uzajamnom dosluhu. To uopšte nije Vaš stav, zar ne?", upitala je Edžertonova.

"Ja uopšte nemam stav, pošto nisam učestvovao u istrazi . . . Nisam imao pristup izveštajima istražnih timova UN-a. Ono što kažem jeste to da jedan moj kolega, koji je bio itekako uključen u mirovne operacije, jeste to spomenuo kao nešto što je uglavnom imao na umu", kazao je Davinić. "Mislim da ono što tvrdim mora biti sagledano u kontekstu prethodnih pasusa, koji će potvrditi ovaj navod."

Potom ga je Edžertonova prekinula i rekla kako je samo želela da potvrdi da svedok "nikada nije video nijedan deo nikakvog tehničkog izveštaja o istrazi".

"Da, to potvrđujem. Međutim, ono što Vi radite jeste to da pokušavate da me sprečite da kažem da sam bio upoznat sa političkim raspravama koje su značajne upravo za ono na šta Vi pokušavate da ukažete kao na neformalnu opasku", kazao je Davinić. "Vi ste izveli svoj sopstveni zaključak, ali ja nisam srećan zbog toga što me sprečavate da povežem stvari. Ja mogu da govorim samo o političkim aspektima ovog slučaja, a ne o tehničkim."

"Vi niste bili upoznati ni sa čim što se dešavalo na terenu", kazala je Edžertonova svedoku.

"U tehničkom pogledu nisam, ali politički – da, jesam", odgovorio je on.

"Dakle, Vi ne znate da 28. avgusta nije pao samo jedan projektil na Sarajevo, nego su pet 120-milimetarskih granata . . . ispaljene i pogodile grad. Vi to ne znate, zar ne?", upitala je Edžertonova.

Svedok je rekao kako to zapravo zna.

"O, zbilja, sada znate?", upitala je tužiteljka.

"Nikada me niste pitali da li znam ili ne znam. Pitali ste me da li sam bio upoznat sa tehničkim izveštajima. Nisam, ali sam imao podatke o tome koliko je projektila bilo ispaljeno i koji su eksplodirali, a koji nisu eksplodirali", kazao je Davinić.

Edžertonova ga je potom upitala da li zna da su "primarna punjenja" na svakoj od tih minobacačkih granata "nosila oznake" da su proizvedena u Srbiji.

"Ne, ne znam", odgovorio je svedok.

Tužiteljka ga je, takođe, pitala za sastanak sa Karadžićem koji je u martu 1993. bio održan u sedištu UN-a, u Njujorku. Da bi dočarala "kontekst" tadašnjih dešavanja u Bosni i Hercegovini, ona je pročitala jedno saopštenje koje je Savet bezbednosti UN-a izdao 25. februara 1993., i u kojem se izražava "duboka zabrinutost zbog toga što, uprkos više puta ponovljenim zahtevima, dostavljanje pomoći žrtvama i dalje biva sprečavano od strane srpskih paravojnih jedinica, naročito u istočnom delu zemlje".

Dana 3. marta 1993., Savet bezbednosti je izdao još jedno saopštenje, kojim je osudio "nastavak neprihvatljivih vojnih napada u istočnoj Bosni", i u kojem se kaže kako je "zapanjujuće to da se, iako mirovni pregovori još traju, napadi srpskih paravojnih jedinica, uključujući i ubijanje nedužnih civila, nastavljaju".

Edžertonova je pitala da li je svedok bio upoznat sa onim što se dešavalo, s obzirom na njegovu ulogu u bezbednosti i razoružavanju. On je odgovorio da je njegov posao bio ograničen na "međunarodne sporazume, kao što je onaj o zabrani nuklearnog i hemijskog oružja". Rekao je kako se njegove dužnosti nisu "odnosile ni na kakve aktuelne sukobe u bilo kom delu sveta".

"Ukoliko sam išta znao o onome što se dešavalo u Savetu bezbednosti, znao sam to kao pojedinac, a ne po službenoj dužnosti", kazao je svedok.

"Jeste li znali da je situacija bila takva i da su takvi bili ondašnji izveštaji o dešavanjima u istočnoj Bosni – u bilo kom svojstvu?", upitala je Edžertonova.

"Ponoviću još jednom – to nije bilo u sklopu mojih zaduženja i stoga ja to nisam pratio zvanično. A da li sam pratio privatno, možda jesam, a možda i nisam", odgovorio je Davinić.

"Pa dobro, da li jeste ili niste? Jeste li znali za to da se u Srebrenici u martu 1993. odigravala humanitarna tragedija?", upitala je Edžertonova sa ogorčenjem u glasu.

"Ne, nisam. Ovako kako me pitate – moram da kažem da nisam. Vi zapravo ne slušate ono što Vam pričam. Vi izvrćete moje reči", konstatovao je Davinić.

Tada se oglasio i predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon), koji je rekao da tužiteljka to ne radi, dok je svedoka upitao da li je bio upoznat sa tadašnjim stanjem na terenu.

"Po svojoj službenoj dužnosti, nisam znao ništa o tome", kazao je Davinić. "Kao privatno lice i neko ko je zabrinut za budućnost svoje zemlje – za koju se ispostavilo da više nije moja zemlja – možda sam i znao, a možda i nisam znao. Bilo je to davno, i u čitavom tom periodu je postojalo mnoštvo izveštaja o zločinima, stravičnim stvarima koje su počinile sve strane . . . Najiskrenije rečeno, ne mogu da potvrdim da sam baš u trenutku kada je Karadžić došao u moju kancelariju bio u potpunosti upoznat sa svim dešavanjima u Savetu bezbednosti."

"Kada je dr Karadžić u martu 1993. svratio u Vašu kancelariju – tada sa njim niste raspravljali o situaciji u Bosni i Hercergovini?", upitala je Edžertonova.

Svedok je rekao da je rasprava bila "usredsređena na posledice koje su mogle da uslede u vezi sa navodnim ratnim i drugim zločinima koji su počinjeni. On me je slušao veoma pažljivo i bio sam prilično iznenađen time što ne osporava ono što mu govorim."

Davinić je kazao da mu je Karadžić odgovorio tako što je rekao da "međunarodna zajednica nije valjano i potpuno informisana, a da strani mediji obmanjuju javno mnjenje iznoseći jednostranu sliku o jezivim zločinima".

"Imajući u vidu ono što sam Vam upravo rekla o kontekstu i percepciji ponašanja Srba [na terenu], rekla bih da je Karadžićeva ocena po kojoj svet nije imao istinitu sliku o onome što se dešava trebalo da znači da je zabrinutost Saveta bezbednosti bila neosnovana", kazala je Edžertonova.

"Verujem da to zvuči kao Vaš zaključak", odgovorio je svedok. "U to vreme, ja nisam bio upoznat sa onim što je usvojio Savet bezbednosti. Nisam mogao da osporavam njegove primedbe, jer nisam imao na osnovu čega da mu se suprotstavim, [ali] sam mu rekao kako širom sveta postoji percepcija o tome da se dešavaju stravične stvari . . . i da se većina toga pripisuje srpskoj strani. Rekao sam mu kako bi trebalo ili izneti istinu na videlo, ili učiniti nešto kako bi se te stvari zaustavile."

Nešto kasnije, kada je i Karadžić bio u prilici da postavi neka dodatna pitanja, on je svedoka upitao da li je "shvatio" njegov stav prema pripadnicima paravojnih formacija, i da li je UN bio upoznat sa time.

"Nije mi bio poznat Vaš odnos prema paravojnim snagama, a moj je utisak bio da Vi nemate ništa s tim i da su pripadnici paravojnih formacija bili pod kontrolom različitih organa", kazao je Davinić. "Uglavnom se verovalo da neke od njih kontrolišu Srbija i [pokojni predsednik Slobodan] Milošević, a da neki predstavljaju odmetnute delove vojske koji samoinicijativno sudeluju u pljački, zločinima i ostalim stvarima. Nisam čuo da Vas je iko u to vreme ili kasnije povezao sa time."

Sudija Kvon se ponovo umešao, kako bi svedoka upitao na šta je mislio kada je rekao da je paravojne grupe kontrolisao Milošević.

"Međunarodna zajednica je uglavnom smatrala da nekima od tih jedinica komanduju i da ih finansiraju Milošević i njegova služba državne bezbednosti. To je bilo poznato javnosti", odgovorio je on.

Karadžić je potom upitao da li je mišljenje "onog prijatelja" iz UN-a – u vezi sa "političkim nastojanjima da se neko okrivi" za napad na Markale 1995. – bilo usamljeno.

"To je bilo rašireno verovanje. Mnogi ljudi su po kuloarima i delegatskim salonima govorili o tome", kazao je svedok. On je dodao i da je "događaj" na Markalama "doveo do odlučujuće akcije NATO-a kojom su zaustavljeni sukobi i započet mirovni proces, što je rezultiralo Dejtonskim mirovnim sporazumom".

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.