BIVŠI ZATOČENICI SVEDOČE O USLOVIMA U ZATVORIMA HVO-a

Bivši pritvorenik zatvora Gabela svedočio je ove sedmice pred Haškim tribunalom o tome kako su stražari gasili pikavce po telima Bošnjaka, te kako su ih – dok su tokom 1993. boravili u pritvoru – tukli i uskraćivali im hranu i vodu.



Svedok se pred sudom pojavio uz mere zaštite identiteta, i to u okviru dokaznog postupka protiv Jadranka Prlića i još petorice lidera Hvatskog vijeća obrane (HVO) i samoproklamovane Hrvatske Republike Herceg-Bosne. Okrivljeni se terete za zlostavljanje i etničko čišćenje Bošnjaka i ostalih ne-Hrvata na području zapadne Bosne, u periodu od 1991. do 1994.



Svedok je ispričao kako je – skrivajući se zajedno s grupom ljudi u šumi, „u nadi da će uskoro sve biti gotovo“ – uspeo da izbegne hapšenje vojno sposobnih muškaraca koje je 3. jula izvršeno u selu Borojevići kod Stoca.



Međutim, 25. septembra opkolila ih je policija HVO-a, da bi ih potom odvela u bolnicu Koštana u Stocu, koja je pripadala vojnoj policiji. Tamo su, po rečima svedoka, bili fizički i verbalno zlostavljani, da bi potom bili prebačeni u logor Gabela.



Svedok je objasnio kako ne može da se seti svog dolaska u Gabelu 2. oktobra, pošto se u bolnici onesvestio od batina koje je pretrpeo. Rekao je i da je jedan zatvorenik i u bolnici i u Gabeli bio toliko tučen da je naposletku umro.



Svedok je rekao i da ga je u Gabeli napao čovek po imenu Marinko Marić. „Šutirao me je kao da sam fudbalska lopta, čak i po glavi“, rekao je on Tribunalu.



Rekao je i da su zatvorenicima u Gabeli dugo bile uskraćivane hrana i voda. Komandant zatvora, Boško Previšić, pucao je na jednog čoveka koji je uhvaćen kako skriva veknu hleba i „na mestu ga ubio“. „Kada je zahladnelo, ljudi su pili urin“, rekao je on. „Bio sam kost i koža. Izgledao sam kao skelet.“



Svedok je 15. decembra prebačen u zatvorski logor Heliodrom, kojeg je, poredeći ga s Gabelom, opisao kao „hotel“.



Drugi svedok, Ismet Poljarević iz Sovića, rekao je Tribunalu da je 17. aprila video kako vojnici HVO-a napadaju to selo. Kazao je i da su pripadnici HVO-a „okupljali Bošnjake i pretresali njihova sela i kuće“. Video je i kako u napadu na civile u selu ne sudeluje samo HVO, nego i hrvatska vojska.



Svedok se istog dana predao HVO-u, nakon čega je odveden u zatvorski logor Ljubuški, gde je među zatvorenicima bilo mnogo mladića i staraca. Tamo je sreo i bošnjačke vozače, koji su zatvoreni zbog toga što su civilno stanovništvo snabdevali hranom. Po Poljarevićevim rečima, uslovi u Ljubuškom bili su veoma loši, premda on lično nije bio premlaćivan. Kazao je i da je preko 30 zatvorenika bilo „ugurano u jednu prostoriju“ koja je bila toliko mala da „smo bili jedan na drugome“. Bilo je samo 10 ćebadi na 30 zatvorenika.



Zatvorenici u Ljubuškom, uključujući i svedoka, bili su odvođeni i na prisilni rad – na privatne posede, kao i na prvu borbenu liniju. Svedok je potvrdio da su neki od zatvorenika poginuli na liniji razdvajanja u Mostaru.



Poljarević je 17. maja prebačen na Mašinski fakultet u opštini Mostar, gde je „preživeo tri najgora dana u životu“. Tokom ta tri dana su ga danonoćno tukli pripadnici vojne policije HVO-a, zbog toga što nije pristao da bude vozač pri HVO-u.



Sejfo Kaimović, imam iz Rečice (oblast Čapljina), svedočio je o spaljivanju svoje kuće i džamije polovinom jula: „Jednostavno je zapaljena.“



Kaimović je rekao i da su još dve džamije na tom području spaljene. Na pitanje ko je kontrolisao tu oblast, svedok je odgovorio: „HVO, bez ikakve sumnje. Sve je to činjeno sistematski.“



Opisujući zatvor Gabela u kojem je boravio, on je rekao da su zatvorenici dobijali svega jedan obrok dnevno i gotovo nimalo vode. Takođe je kazao da i danas ima problema s bubrezima, što je trajna posledica boravka u Gabeli.



Kaimović je sudu rekao i da je komandant zatvora Boško Previšić „bio u potpunosti upoznat sa situacijom“, s obzirom da je gotovo svakodnevno obilazio hangare u kojima su bili smešteni zatočenici.



Suđenje će biti nastavljeno nakon novogodišnje pauze.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Londona.