Bivši komandant UN-a kaže da su bosanski Srbi blokirali dostavu pomoći

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 8 October, 2010

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 664, 8. oktobar 2010.)

Bivši komandant snaga Ujedinjenih nacija u Bosni izjavio je ove sedmice pred sudom da je vojska Radovana Karadžića sprečavala da humanitarni konvoji dopru do civila u ratom podeljenoj zemlji.

„To je bilo sistematski i [naređenje] je moglo stići samo s vrha“, kazao je svedk optužbe general Ser Majkl Rouz (Michael Ros), koji je u periodu od januara 1994. do januara 1995. bio komandant Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).

Rouz je kasnije napisao knjigu „Borba za mir: lekcije iz Bosne“, na koju se tokom svedočenja često pozivao.

„Da li su Vam poznate bile kakve posledice koje je ta politika [blokiranja humanitarnih konvoja] imala po situaciju u istočnim enklavama“, pitala je tužiteljica Kerolajn Edgerton (Carolyn Edgerton).

„Ljudi u Srebrenici i Žepi su bili dovedeni gotovo do umiranja od gladi“, kazao je Rouz.

On je dodao i to da su vojne starešine bosanskih Srba konvoje podvrgavali „smešnim birokratskim procedurama“ i vraćali ih zbog tako malih stvari kao što je jedan neprijavljeni keks.

Štaviše, Rouz je rekao da su bosanski Srbi konvoje obično blokirali u sklopu taktike „pritiska na bosansku vladu da potpiše mir pod njihovim uslovima“.

„[Vlada bosanskih Srba] je sigurno bila upoznata s posledicama blokade tih konvoja, jer im je neprestano bila skretana pažnja na to“, nastavio je Rouz.

On je rekao i da ih je i lično upozoravao na snajperske i artiljerijske napade na civilne ciljeve u Sarajevu.

„Odgovor je bio da nisu oni [bosanski Srbi] ti koji koriste snajpere, već da bosanski Muslimani pokušavaju da ih okrive i srozaju im ugled“, kazao je Rouz.

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi. Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, a sa ciljem „širenja terora“ u gradu.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

A kada je na Karadžića došao red da ispita svedoka, on se osvrnuo na njihov raniji odnos.

„Ser Majkl, da li se slažete sa time da su naši odnosi često bili krajnje uzdržani, a povremeno i sasvim prekinuti“, pitao je Karadžić, koji se i dalje brani samostalno.

„Tako je“, uzvratio je Rouz.

„Rekao bih da su naši odnosi bili prožeti dubokim ličnim poštovanjem, ali su u profesionalnom smislu oni bili vrlo zaoštreni, i mi Vas nismo smatrali ni najmanje naklonjenim Srbima“, kazao je Karadžić.

„Drago mi je da to čujem . . . naš posao je bio da ostanemo nepristrasni prema stranama u sukobu“, odgovorio je Rouz.

Karadžić je potom Rouzovu knjigu opisao kao „književno delo“ napisano uz „malo pesničke slobode“.

Rouz se oštro usprotivio takvom opisu.

„Ona je napisana uz pomno istraživanje dokumentacije Ujedinjenih nacija“, kazao je Rouz. „U toj knjizi uopšte nema pesničke slobode“.

Karadžić je potom izneo tvrdnju po kojoj je njegova vojska, ukoliko i jeste blokirala konvoje, imala razloge za to učini.

„Želeo bih da utvrdimo da li su Srbi bili zli i zašto smo [mi] blokirali puteve bez ikakvih razloga, ili smo . . . bili nečim izazvani“, kazao je Karadžić.

Prema onome što je potom rekao, ima osnova da se poveruje u to da su ti konvoji „švercovali oružje i gorivo“ za bosanske Muslimane. On je ukazao i na dokumenta koja, po njegovim rečima, to i potvrđuju.

„U potpunosti odbacujem tvrdnje da su Ujedinjene nacije pomagale i učestvovale u švercovanju vojne opreme drugoj strani“, rekao je Rouz.

On je dodao i da su tri zaraćene strane – bosanski Srbi, Hrvati i Muslimani – potpisali sporazum koji je garantovao „slobodu kretanja“ svih humanitarnih konvoja.

„Situacija na terenu je . . . bila drugačija, pogotovo zbog blokade konvoja od strane Srba“, nastavio je Rouz. „Manje od pedeset procenata pomoći je bilo isporučeno onima kojima je bila potrebna. A bez te pomoći im je bilo veoma teško.“

Karadžić je u više navrata tvrdio da su putevi bili blokirani samo ako je bila „zaplenjena švercovana roba“, a branio je i pravo svoje vojske da vrši pretres dotičnih vozila.

„Mislite li da sloboda kretanja konvoja isključuje pravo na provere?“, pitao je Karadžić.

„Verujem da bi tako trebalo da bude, ali u vreme kada sam ja stigao [u Bosnu] to sigurno nije bio slučaj“, odgovorio je Rouz.

„Generale, niko ne može proći kroz ratnu zonu bez ikakvih provera“, kazao je Karadžić. „Mi imamo pravo da proveravamo, što smo i činili. Bili ste tamo uz naš pristanak. Vi niste bili okupaciona vojska.“

Karadžić je Rouza ispitivao i o minobacačkom napadu na sarajevsku pijacu Markale, koji se odigrao 5. februara 1994. U tom napadu – koji je poznat kao prvi masakr na Markalama – poginulo je oko šezdeset osoba, dok ih je preko stotinu ranjeno.

Karadžić je više puta rekao kako je taj masakr bio insceniran od strane snaga bosanske vlade. A ove sedmice je pročitao i odlomak iz Rouzove knjige u kojem se kaže da je početna istraga masakra koju je izvršio UN pokazala da je „bomba ispaljena sa bosanske strane“.

„To je ono što ste Vi napisali u ovom odeljku“, kazao je Karadžić.

„Kasnije istrage su pokazale kako je verovatnije da je ta bomba ispaljena sa srpske strane“, kazao je Rouz. „Analiza kratera je neprecizan metod.“

Karadžić je nastavio da ispituje Rouza o tome, i više puta je od njega zatražio da mu objasni zbog čega je promenio stav o tome ko je ispalio granatu.

Rouz je, pak, rekao kako je druga istraga bila „preciznija“ od prve. Osim toga, budući da su – kako je kazao – Srbi prethodnog dana granatirali red za hleb na području Dobrinje, „najverovatnije je da su Srbi izvršili . . . granatiranje Markala“.

„To je potvrđeno u drugom izveštaju“, kazao je Rouz.

„Videćemo da nije tako“, uzvratio je Karadžić.

„Znam da ste proglašeni vitezom i da ste kao oficir odlikovani“, nastavio je Karadžić. „Nadajmo se da će Vas viteška čast prisiliti da kažete istinu.“

Potom je predočio spisak na kojem je, kako je rekao, navedeno „desetak istraga“ dotičnog incidenta.

„Znate li da nijedna nije van svake razumne sumnje utvrdila da je granata došla sa srpske strane?“, pitao je on.

Rouz je ponovio da je analiza kratera „neprecizan metod“.

„Moj tadašnji stav je bio da je najverovatnije ispaljena sa srpske strane“, ponovio je on.

„Gospodine generale, molim Vas da me razumete“, uzvratio je Karadžić. Ne samo da je [general vojske bosanskih Srba Stanislav Galić] osuđen . . . za to, nego neće biti ni pomirenja ukoliko [narod] misli da smo granatirali Markale, a mi to nismo učinili.“

Nakon što je Karadžić nastavio da ispituje Rouza o tom incidentu, tužiteljka Edgerton je rekla kako se okrivljeni „prepire“ sa svedokom.

„Tačno tako“, kazao je predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon).

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.