BIVŠI AMERIČKI IZASLANIK SVEDOČI NA SUĐENJU MARTIĆU
Nekadašnji ambasador tvrdi da je hrvatska vojna ofanziva usledila nakon što je okrivljeni odbio mirovni predlog upućen Srbima.
BIVŠI AMERIČKI IZASLANIK SVEDOČI NA SUĐENJU MARTIĆU
Nekadašnji ambasador tvrdi da je hrvatska vojna ofanziva usledila nakon što je okrivljeni odbio mirovni predlog upućen Srbima.
Bivši ambasador Sjedinjenih Država u Hrvatskoj izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je opiranje Milana Martića međunarodnom mirovnom planu u proleće 1995. dovelo do vojne akcije kojom je kasnije te iste godine Krajina nasilno zauzeta.
Martić je u periodu od 1991. do 1995. obavljao niz funkcija u samoproglašenoj srpskoj državi na teritoriji Hrvatske (Republika Srpska Krajina, RSK), a tereti se za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu proterivanja nesrpskog stanovništva iz Hrvatske i Bosne u to vreme.
„Rat je posledica onog što se dešava ako ne nađete mirno rešenje“, kazao je Piter Galbrajt (Peter Galbraith), koji je od 1993. do 1998. obavljao dužnost ambasadora u Zagrebu.
Hrvatske su snage u leto 1995. izvele operaciju Oluja, tokom koje je više desetina hiljada Srba bilo proterano iz svojih domova u Krajini.
Galbrajt je rekao da je on, zajedno sa ruskim kolegom, početkom 1995. pukušao da predstavi mirovni plan poznat kao „Z-4“, koji je predviđao široku autonomiju za srpsko stanovništvo Krajine.
U to vreme je Martić bio predsednik RSK-a.
Galbrajt je govorio o svojim brojnim sastancima sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i ostalim hrvatskim zvaničnicima, i o odvojenim susretima sa Martićem i Milanom Babićem, koji je u to vreme bio postavljen za ministra inostranih poslova srpskog entiteta.
Babić je takođe svedočio protiv Martića, da bi kasnije izvršio samoubistvo u svojoj haškoj ćeliji. Prema Galbrajtovim rečima, on je pristao da razmotri Plan Z-4, dok Martić nije hteo ni da ga pogleda.
„On je odbio da primi mirovni plan koji su sačinile najmoćnije države sveta“, rekao je Galbrajt.
Bivši ambasador je izjavio da mu je Babić kazao kako je odlučujuću ulogu kada je reč o prihvatanju mirovnog plana od strane hrvatskih Srba mogao odigrati bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević. „Jedna Miloševićeva rečenica“, navodno je Galbrajtu rekao Babić, i Martić bi, zajedno sa ostalim srpskim političarima, prihvatio taj plan.
Odgovarajući na pitanja koja mu je tokom unakrsnog ispitivanja postavio Martićev advokat Predrag Milovančević, Galbrajt je izjavio da Martićevo odbijanje da razgovara o Planu Z-4 smatra „izuzetno glupim“.
Da je Martić prihvatio taj plan, izjavio je svedok, ne bi bilo operacije Oluja – srpsko stanovništvo bi još uvek živelo u Krajini, a okrivljeni verovatno danas ne bi bio u sudnici.
„Bilo je moguće izbeći tu tragediju“, rekao je Galbrajt.
Martić se po deset tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti, a po devet za kršenje zakona i običaja ratovanja, kao što su istrebljenje, ubistvo, pritvaranje, mučenje i uništavanje sela.
Milovančević se pak pozvao na navode da postoji objavljena fotografija Galbrajta na hrvatskom tenku načinjena u vreme operacije Oluja.
Bivši ambasador je objasnio kako se u vozilu ambasade tada zapravo priključio konvoju srpskih izbeglica, te kako se, kada je bio pozvan, popeo na traktor – da bi na taj način sprečio da Srbi budu kamenovani od strane razjarene gomile ili hrvatske policije.
Posle Galbrajta je svedočio Slavko Erstić, koji je pred sudom opisao kako je 1991. bio uhapšen, te kako je, zajedno sa preko 100 Hrvata, potom tučen i mučen u jednom zatvoru u Kninu, koji je bio u nadležnosti Martićeve policije.
Suđenje će biti nastavljeno 2. maja.
Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu.
Martić je u periodu od 1991. do 1995. obavljao niz funkcija u samoproglašenoj srpskoj državi na teritoriji Hrvatske (Republika Srpska Krajina, RSK), a tereti se za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu proterivanja nesrpskog stanovništva iz Hrvatske i Bosne u to vreme.
„Rat je posledica onog što se dešava ako ne nađete mirno rešenje“, kazao je Piter Galbrajt (Peter Galbraith), koji je od 1993. do 1998. obavljao dužnost ambasadora u Zagrebu.
Hrvatske su snage u leto 1995. izvele operaciju Oluja, tokom koje je više desetina hiljada Srba bilo proterano iz svojih domova u Krajini.
Galbrajt je rekao da je on, zajedno sa ruskim kolegom, početkom 1995. pukušao da predstavi mirovni plan poznat kao „Z-4“, koji je predviđao široku autonomiju za srpsko stanovništvo Krajine.
U to vreme je Martić bio predsednik RSK-a.
Galbrajt je govorio o svojim brojnim sastancima sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i ostalim hrvatskim zvaničnicima, i o odvojenim susretima sa Martićem i Milanom Babićem, koji je u to vreme bio postavljen za ministra inostranih poslova srpskog entiteta.
Babić je takođe svedočio protiv Martića, da bi kasnije izvršio samoubistvo u svojoj haškoj ćeliji. Prema Galbrajtovim rečima, on je pristao da razmotri Plan Z-4, dok Martić nije hteo ni da ga pogleda.
„On je odbio da primi mirovni plan koji su sačinile najmoćnije države sveta“, rekao je Galbrajt.
Bivši ambasador je izjavio da mu je Babić kazao kako je odlučujuću ulogu kada je reč o prihvatanju mirovnog plana od strane hrvatskih Srba mogao odigrati bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević. „Jedna Miloševićeva rečenica“, navodno je Galbrajtu rekao Babić, i Martić bi, zajedno sa ostalim srpskim političarima, prihvatio taj plan.
Odgovarajući na pitanja koja mu je tokom unakrsnog ispitivanja postavio Martićev advokat Predrag Milovančević, Galbrajt je izjavio da Martićevo odbijanje da razgovara o Planu Z-4 smatra „izuzetno glupim“.
Da je Martić prihvatio taj plan, izjavio je svedok, ne bi bilo operacije Oluja – srpsko stanovništvo bi još uvek živelo u Krajini, a okrivljeni verovatno danas ne bi bio u sudnici.
„Bilo je moguće izbeći tu tragediju“, rekao je Galbrajt.
Martić se po deset tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti, a po devet za kršenje zakona i običaja ratovanja, kao što su istrebljenje, ubistvo, pritvaranje, mučenje i uništavanje sela.
Milovančević se pak pozvao na navode da postoji objavljena fotografija Galbrajta na hrvatskom tenku načinjena u vreme operacije Oluja.
Bivši ambasador je objasnio kako se u vozilu ambasade tada zapravo priključio konvoju srpskih izbeglica, te kako se, kada je bio pozvan, popeo na traktor – da bi na taj način sprečio da Srbi budu kamenovani od strane razjarene gomile ili hrvatske policije.
Posle Galbrajta je svedočio Slavko Erstić, koji je pred sudom opisao kako je 1991. bio uhapšen, te kako je, zajedno sa preko 100 Hrvata, potom tučen i mučen u jednom zatvoru u Kninu, koji je bio u nadležnosti Martićeve policije.
Suđenje će biti nastavljeno 2. maja.
Janet Anderson je direktorka programa međunarodne pravde IWPR-a u Hagu.
