BIVŠEM KOMANDANTU JUGOSLOVENSKE VOJSKE SUDI SE ZA RATNE ZLOČINE

Suđenje Momčilu Perišiću – koji je u vreme srebreničkog genocida i opsade Sarajeva bio komandant Vojske Jugoslavije (VJ) – počelo je ove sedmice u Hagu.



Perišić je dužnost glavnokomandujućeg obavljao od avgusta 1993. do novembra 1998., a tereti se po 13 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući progon, ubistva i istrebljenje civila u Bosni i Hrvatskoj, u periodu od 1993. do 1995.



Optužbe se odnose na 44 meseca opsade Sarajeva; na masakr nad 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, jula 1995.; te na granatiranje Zagreba u maju iste godine.



„Novi primeri ljudske izopačenosti upisani su u dugi spisak užasa istorije – Srebrenica, opsada Sarajeva, etnička čišćenja“ – rekao je ove sedmice u svojoj uvodnoj reči pred Haškim tribunalom tužilac Mark Hermon (Mark Harmon).



„Ambicije i etnocentrične fantazije političara podstakle su rat, a taj rat je uništio neke delove Bosne i Hrvatske.“



Po Hermonovim rečima, tužilaštvo će pokušati da dokaže da je beogradska administracija bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, direktno umešana u angažovanje jedinica i snabdevanje oružjem u vojnim operacijama u Bosni i Hrvatskoj.



„Ovaj slučaj će skinuti veo komplikovanih prevara i razotkriti delovanje Momčila Perišića, jednog od glavnih Miloševićevih saradnika, kao i njegovu bezuslovnu podršku Miloševićevoj politici stvaranja jedinstvene države srpskog naroda“, rekao je Hermon na sudu.



„Dokazi tužioca pokazaće da je VJ bila jedini snabdevač glavnim naoružanjem u ključnim periodima rata.“



Tužilaštvo kaže da će pokazati i da je postojala veza između oružja kojim je snabdevana vojska bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) i oružja pronađenog na mestima poput Srebrenice.



U svom pred-procesnom podnesku, Perišićev tim odbrane negira da je okrivljeni na bilo koji način bio upoznat sa time da će se desiti operacija u Srebrenici.



Međutim, Hermon tvrdi da je Perišić „bio podrobno upoznat sa događajima koji su se odigravali u Bosni, jer su se oni neposredno ticali interesa njegove zemlje“. Tužilac je sudu rekao i da je Perišić bio „potpuno obavešten“ – pogotovo od strane međunarodnih posmatrača – o zločinima počinjenim tokom opsade Sarajeva.



U optužnici se navodi da je Perišiću njegova funkcija omogućavala slanje i raspoređivanje kadrova u VRS i vojsku Krajine (Srpska Vojska Krajine, SVK).



Tužioci smatraju da je to bilo ključno za borbenu gotovost vojnih snaga bosanskih Srba tokom raspada bivše Jugoslavije.



„Ratna mašinerija bosanskih Srba propala bi bez značajne vojne pomoći VJ-a i SRJ-a [Savezna Republika Jugoslavija]“, kazao je Hermon.



Hermon je rekao i da je savezništvo između jugoslovenske vojske i snaga bosanskih Srba bilo prikrivano.



„Ova pomoć je bila brižljivo čuvana državna tajna, pošto je predstavljala kršenje rezolucija UN-a koje su SRJ-u zabranjivale mešanje u zbivanja u Bosni“, rekao je on.



U optužnici se navodi kako je u novembru 1993. „Perišić pri generalštabu VJ-a lično formirao specijalne kadrovske centre kako bi prikrio snabdevanje i plaćanje tih oficira“.



„Trideseti i Četrdeseti kadrovski centar stvoreni su kao pravno pokriće za prikrivanje činjenice da je VJ svoje osoblje upućivala u Bosnu i Hrvatsku, što je bilo protivno zakonima SRJ-a i protivno međunarodnim . . . obavezama“, tvrdi Hermon.



Tužioci navode da je Trideseti kadrovski centar bio namenjen jedinicama koje su delovale unutar VRS-a, dok su u Četrdesetom bili oni koji su pomagali SVK-u.



„SRJ i VRS su se veoma trudile da prikriju delovanje jedinica VJ u Bosni“, rekao je Hermon. On je sudu predočio i jedan dokument sa oznakom „vrlo hitno“, koji je izdao komandant VRS-a.



„U cilju zaštite tajnosti i ostalih aktivnosti koje preduzimamo, u redovnim telefonskim razgovorima zabranjujem bilo kakvu upotrebu ili pominjanje termina ’jedinice jugoslovenske vojske’“ – naveo je reči iz tog dokumenta Hermon.



Tužilaštvo je ukazalo i na to da je unapređenje pripadnika VJ tokom službovanja u Bosni takođe moralo da ostane u tajnosti.



Hermon je pokazao i jednu naredbu generalštaba VJ-a kojom se propisuje da ne sme postojati „nikakav trag na papiru koji bi pokazivao da se unapređenje u VJ ticalo služenja u VRS ili SVK“.



Tužilaštvo tvrdi da Perišić nije sprečavao zločine sve do Dejtonskog sporazuma, kojim je u regionu 1995. uspostavljen mir. Ono navodi i da se optužba da nije kaznio počinitelje zločina odnosi na čitav period njegovog komandovanja generalštabom, do 1998.



Tužioci nameravaju da izvedu 155 svedoka za oko 90 dana. Međutim, po Hermonovim rečima, ono neće izvoditi svedoke koji su već svedočili pred Tribunalom, nego će se umesto toga „pozvati na ključne, javnosti dostupne navode iz njihovih ranijih svedočenja“.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.