Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BIVŠI SRBIJANSKI ŠEF BEZBEDNOSTI NIJE PRISUSTVOVAO PRVOM ISKAZU SVEDOKA

Sudije su odbacile tvrdnju Jovice Stanišića da nije u stanju da prisustvuje suđenju, pa je postupak nastavljen bez njega.
By Andrew W
Bivši srbijanski šef bezbednosti, Jovica Stanišić, ove sedmice nije uspeo u nastojanju da, pozivajući se na zdravstvene razloge, odloži svoje suđenje za ratne zločine – pa je sudski postupak nastavljen bez njega.



On je odlučio da u slučaju koji se vodi pred Haškim tribunalom ne učestvuje ni posredstvom video-veze, odnosno iz pritvorskog objekta suda.



Stanišićev advokat, Gert-Jan Knops (Geert-Jan Knoops), rekao je sudu kako zdravstveni problemi njegovog klijenta „predstavljaju veliku poteškoću“, te kako odbrani „ne preostaje ništa drugo nego da od veća zatraži odlaganje procesa“.



„Okrivljeni koji razmatra mogućnost samoubistva teško da je [sposoban] za efikasno učešće u procesu“, tvrdi Knops.



Stanišiću se pripisuje odgovornost za ubijanje, deportaciju i progon ne-Srba tokom ratova u Bosni i Hrvatskoj, a u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata u kojem je sudelovao sa srpskim silnikom Slobodanom Miloševićem, i kojem je cilj bilo stvaranje Velike Srbije. I Stanišić i drugi optuženik – bivši njegov zamenik u srbijanskoj službi bezbednosti, Franko Simatović – negirali su optužbe.



Tužilaštvo se usprotivilo predlogu da se suđenje odloži, rekavši: „Nema ničega u . . . lekarskim nalazima što pokazuje da g. Stanišić ne može učestvovati u današnjem postupku.“



Potom su naglas pročitali odlomak iz poslednjeg lekarskog izveštaja dr Majkla Ekhofa (Michael Eekhof), u kojem se Stanišić opisuje kao „kooperativan, solidno usredsređen i prilično pripravan, bez znakova slabljenja pamćenja, poremećaja percepcije i rasuđivanja, ometenosti u razmišljanju, [i] halucinatornih iskustava“.



Štaviše, tužilaštvo je ukazalo na to da poslednji lekarski nalazi i video-nadzor pritvorske jedinice „nagoveštavaju očiglednu mogućnost da g. Stanišić simulira i da zapravo pokušava da manipuliše zaključcima [medicinskih] eksperata . . . stavljajući nekakvu supstancu, recimo pepeo od cigarete, ispod očnih kapaka“, kako bi delovao umorno.



Osporavajući Knopsove navode, predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) je upitao: „Da li je za poslednjih godinu dana postojao ijedan lekarski nalaz kojim je jasno, nedvosmisleno utvrđeno da g. Stanišić, u vreme kada je taj nalaz načinjen, nije u stanju da izdrži suđenje?“



Knops je rekao: „Lekarski nalazi su bili dvosmisleni“, a potom je sudu postavio teorijsko pitanje o tome da li je okrivljenik koji se nalazi u teškoj depresiji uopšte sposoban da daje instrukcije braniocu.



Nakon kratkih konsultacija sa ostalim članovima sudskog veća, sudija Ori je odbio predlog odbrane da se postupak obustavi, te zatražio od tužilaštva da izvede prvog svedoka.



Da bi prikrio svoj identitet, svedok je iskaz dao uz mere zaštite koje su uključivale i upotrebu pseudonima C-15, kao i izobličenje lika i glasa. Tužilaštvo je najpre zatražilo da se u dokaze uvrste dve izjave koje je C-15 u tajnosti dao 1999., odnosno 2001. godine.



Nikakav sažetak potonjeg svedokovog iskaza, koji se uglavnom odigrao iza zatvorenih vrata, nije bio pročitan naglas radi uvođenja u zapisnik. Tokom svedočenja se dalo zaključiti da je svedok C-15 prvobitno bio član srpske Teritorijalne odbrane (TO), a da se potom priključio policiji Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema (SAO SBZS), tj. samoproglašenog entiteta na hrvatskoj teritoriji.



Prema navodima iz optužnice, Stanišić i Simatović su u periodu od aprila 1991. do decembra 1995. pomogli da se uspostavi, snabde oružjem i finansira 26 centara u srpskim delovima Hrvatske i Bosne, gde je vršena borbena obuka srpskih dobrovoljaca i regruta.



Tužilaštvo tvrdi da su među snagama koje su obučene u tim centrima bile i zloglasne paravojne formacije poput Crvenih beretki, Škorpiona i Arkanovih Tigrova, koje su delovale u tesnoj koordinaciji sa Jugoslovenskom Narodnom Armijom (JNA) i TO-om, napadajući gradove i sela širom Hrvatske i Bosne, te vršeći ubistva, silovanja i mučenja.



Tužilaštvo je svedoka C-15 upitalo da li se ikada sreo sa Stanišićem. On je odgovorio kako je prisustvovao svečanosti koja je održana u policijskom centru za obuku u Golubiću (nadomak Knina), gde je Stanišić održao govor, ali da nikada nije bio u prilici da porazgovara sa njim.



„G. Stanišić je [na svečanost] pozvao sve zapovednike policijskih stanica . . . sa područja gde su bile raspoređene Ujedinjene nacije. Rekao im je . . . kako treba da se ophode prema UN-u, kako treba da izgledaju i ponašaju se“, kazao je svedok.



Na pitanje da li je tom prilikom još neko govorio, svedok C-15 je objasnio kako je bivši predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine (RSK), Milan Martić, predstavio Stanišića, nazivajući ga „jedinim i prvim komandantom“.



Svedok je rekao kako je Stanišića na području SAO SBZS-a jedini put video onda kada ga je sreo u Erdutu, gradu na granici između Hrvatske i Srbije. A kada je zamoljen da iznese detalje tog susreta, svedok C-15 je zatražio da to učini iza zatvorenih vrata.



Tokom unakrsnog ispitivanja, najpre od strane Stanišićevog, a potom i od strane Simatovićevog zastupnika, svedok C-15 je potvrdio da su u vreme sukoba TO i ostale formacije srpskih dobrovoljaca bile potčinjene JNA. Tvrdnja da je paravojnim formacijama, umesto Stanišićevih službi bezbednosti, komandovala JNA, predstavlja središnji element dokaznog postupka odbrane.



Da bi i praktično ilustrovao taj odnos, Knops je upitao: „Da li je istina da se JNA starala o opremanju, snabdevanju u naoružanju TO-a i centru za obuku u Erdutu?“



„Jeste“, odgovorio je svedok.



Odbrana je svedoku C-15 postavila i pitanje o prirodi odnosa između srpskog paravojnog lidera Željka Ražnatovića „Arkana“ i TO-a, odnosno JNA. Svedok je rekao da je Arkan bio registrovan kao dobrovoljac pod komandom TO-a, ali da je TO-u bio potčinjen samo „na papiru“, te da mu „zapravo niko nije mogao naređivati“.



Haški tribunal je Arkana 1999. optužio za ratne zločine, ali je naredne godine on ubijen u Beogradu, pre no što je suđenje uopšte moglo da započne.



Kada je reč o Arkanovom odnosu prema JNA, svedok C-15 je rekao kako je, u vreme dok je učestvovao u vojnim kampanjama, Arkan bio pod operativnom komandom JNA.



Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, tužilaštvo je od njega zatražilo da obrazloži svoje izjave u vezi sa odnosom između Arkana i JNA: „Kada kažete da je [Arkan] bio potčinjen JNA, možete li da pojasnite da li na umu imate tadašnje zakone ili realnu situaciju?“



„U [vojnim] akcijama koje su preduzimane, on je bio angažovan od strane JNA“, odgovorio je svedok C-15, koji nije dao nikakvo dodatno objašnjenje.



Tužilaštvo će naredne sedmice izvesti svog drugog svedoka.



Andrew W. Maki je saradnik IWPR-a.