Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bivši oficir UN-a tvrdi da su gađani sarajevski tramvaji

Bivši vojni zvaničnik Ujedinjenih nacija kaže da mu je komandant vojske bosanskih Srba pretio snajperskom vatrom ukoliko bude dozvoljen rad tramvaja.
By Rachel Irwin
  • Prosecution witness General Adrianus van Baal during the cross-examination. (Photo: ICTY)
    Prosecution witness General Adrianus van Baal during the cross-examination. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 667, 29. oktobar 2010.)

Načelnik generalštaba vojske bosanskih Srba rekao je kako će se „postarati“ da tramvaji u Sarajevi budu gađani iz snajpera – izjavio je ove sedmice na suđenju Radovanu Karadžiću jedan holandski general, koji je svojevremeno bio visoki vojni zvaničnik Ujedinjenih nacija u Bosni.

„Jeste li sigurni da se tačno sećate onoga što Vam je [načelnik generalštaba, general Manojlo Milovanović] rekao?“, pitao je Karadžić svedoka optužbe, generala Adrianusa van Bala (Adrianus van Baal) tokom unakrsnog ispitivanja.

„Jeste li sigurni da Vam je rečeno da će tramvaji biti gađani iz snajpera?“, pitao je Karadžić.

„Sto posto sam siguran“, odgovorio je Van Bal, koji je bio načelnik generalštaba u vreme dok je general ser Majkl Rouz (Michael Rose) tokom 1994. bio komandant snaga UN-a u Sarajevu.

Van Bal je rekao kako je bio u čestim kontaktima s Milovanovićem, koji je bio njegov kolega iz vojske bosanskih Srba.

Prema sažetku Van Balovog svedočenja koje su tužioci naglas pročitali, Milovanović se žalio na to što je tramvajima u Sarajevu bilo dozvoljeno da rade, te rekao da će se „postarati“ da tramvaji budu gađani ukoliko UN dozvole da se njihov rad nastavi. Van Bal je izjavio da su tramvaji – i civili u njima – potom i bili gađani iz snajpera.

„Da li je to značajna informacija?“, upitao je Karadžić, koji se i dalje brani samostalno.

„To je veoma važno zbog toga što sam na osnovu intonacije i načina govora generala Milovanovića stekao jasan utisak da on može da utiče na ono što se u vezi sa time dešava na terenu u Sarajevu“, odgovorio je Van Bal, koji je pred Tribunalom već svedočio na dva ranija suđenja.

„Jeste li o ovome obavestili svoju komandu?“, upitao je Karadžić.

„Apsolutno“, uzvratio je Van Bal, koji je rekao da je o tome informisao Rouza.

„Zbog čega ne postoje nikakvi pisani tragovi o tako važnom pitanju kršenja pravila ratovanja?“, pitao je Karadžić. „[Vi] ste me informisali o svakom [humanitarnom] konvoju, ali me niste informisali o tako važnoj stvari?“

„Moj zadatak nije bio da Vas informišem“, odgovorio je Van Bal. „Moj zadatak je bio da obaveštavam svog komandanta i obezbedim da informacija stigne na pravo mesto [u komandu UN-a] u Zagrebu.“

„Postoji li ikakvo pismeno obaveštenje?“, upitao je Karadžić.

„Ne raspolažem informacijom o tome da li ikakav pisani dokument postoji“, kazao je Van Bal.

Na Karadžićevo insistiranje da precizno ponovi ono što je rečeno, svedok je ostao pri tome da je Milovanović kazao da će se „postarati“ da tramvaji budu gađani.

„To znači da je on upotrebio sav svoj uticaj kako bi osigurao da se to zaista i dogodi“, nastavio je Van Bal. „Ne mogu to da shvatim drugačije.“

Karadžić je potom zahtevao da Van Bal preda svoje beleške sa sastanka, što je svedok najpre odbio da učini, ali je sudijama kasnije kazao kako će „razmisliti o tome“.

Karadžić je potom predao i pismeni zahtev da sudije nalože Van Balu da predoči svoje beleške, i to bez ikakvog redigovanja podataka lične prirode.

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.

Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, a sa ciljem „širenja terora“ u gradu.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Ove sedmice je bilo reči i o nekim pojedinostima u vezi sa temom humanitarne pomoći. Nekoliko drugih svedoka – uključujući i Van Balovog bivšeg komandanta Rouza – izjavilo je da je vojska bosanskih Srba sprečavala da ti konvoji stignu do osiromašenih civila.

Van Bal je izjavio da je zaista bilo tako, a tužiteljki Kerolajn Edgerton (Carolyn Edgerton) je rekao i da su bosanski Srbi neprekidno smišljali nove i „prilično inventivne“ razloge za blokiranje konvoja.

On je izjavio da je vojska bosanskih Srba, pored ostalog, tvrdila i da se konvoji koriste za nezakonito trgovanje i švercovanje „oružja i municije Muslimanima“.

„Potpuno sam siguran da se tako nešto nikada nije dogodilo“, rekao je Van Bal.

Zbog blokiranja konvoja, situacija u istočnim eklavama je, po njegovim rečima, postajala „sve očajnija“.

Međutim, tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je rekao kako je oprez njegove vojske u pogledu slobodnog prolaska humanitarnih konvoja bio „legitiman i opravdan“.

„Sećate li se, generale, da ste uvek bili upoznati sa razlozima i osnovom po kojoj je neki konvoj bio zaustavljen ili mu je uskraćen prolazak?“, pitao je Karadžić.

„Jeste, zaista, uvek su nam bili predočavani razlozi zbog kojih se to dešava, ali ti razlozi nisu bili validni“, kazao je Van Bal.

On je ponovio kako „nema dokaza“ da su municija i gorivo bili švercovani u enklave, niti da bi se na osnovu bilo čega moglo zaključiti da su vojnici UN-a bili aktivni na crnoj berzi.

„A šta ćete ako vam kažem da je sa srpske strane postojao utisak da . . . Muslimani podstiču napade unutar enklava?“, pitao je Karadžić. „Da li bi to bio razlog za zabrinutost . . . u vezi sa konvojima?“

„. . . Humanitarni [konvoji] su bili namenjeni civilima i nisu bili ni u kakvoj vezi sa jačanjem [vojnih] kapaciteta u enklavama“. Kazao je Van Bal. „Konvoji nikada nisu sadržavali vojnu opremu za civilno stanovništvo u enklavi.“

„Da li je srpska vojska zahtevala te provere zbog toga što je bila zla vojska . . . ili su [imali] pravo da vrše inspekcije . . . onoga što drugoj strani pristiže na taj način?“, pitao je Karadžić. „Jesu li Srbi bili zli ili naprosto zabrinuti?“

„Mogu samoda nagađam šta su Srbi imali na umu“, odgovorio je Van Bal. On je naglasio da je UN pristao na „vizuelnu“ kontrolu vozila, ali da se protivio „telesnim pretragama“ ili pretresima posebne imovine.

Karadžić je Van Bala kasnije pitao i o navodnim planovima bosanske vlade – što je tema o kojoj je već raspravljao sa brojnim svedocima na svom suđenju.

„Jeste li znali da su pojedini elementi iz vojske Bosne i Hercegovine namerno podsticali nestašice i . . . patnju u Sarajevu?“, pitao je Karadžić. „Glavni cilj je bio da se viktimizuju civili, izazovu simpatije međunarodne zajednice, te da se u sukob uvuče i NATO. Jeste li znali za te aspekte?“

„Načelno govoreći, situacija u Sarajevu je – kada sam 1994. tamo stigao – bila očajna i stravična“, odgovorio je Van Bal. Ljudi su imali po 10 do 15 kilograma manje od normalne telesne težine.

„Bilo je mnogo mrtvih i ranjenih ljudi. Nisam nikada primetio da je vlada bosanskih Muslimana na bilo koji način [pokušavala] da osujeti naše napore. Oni su pokušavali da obezbede da pomoć bude adekvatno distribuirana.“

„Molim Vas da se držite mog pitanja“, kazao je Karadžić. „Lepo je ćaskati, ali ja nemam previše vremena.“

„Jeste li znali da muslimanska vlada pokušava da skrene pažnju međunarodne zajednice na rat i da je izazivala incidente koji bi pogoršali i povećali patnje građana Sarajeva?“, pitao je on.

„Jasno je da namera bosanskih Muslimana jeste bila ta da međunarodna zajednica i [UN pomognu u rešavanju] sukoba“, odgovorio je Van Bal. „A drugi deo [Vašeg pitanja] zasigurno nije tačan. Nemam nikakav razlog da mislim da je to bila politika.“

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.