Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bivši komandant UN-a opisuje „teror“ u Sarajevu

Svedok optužbe na suđenju Karadžiću govori o očajnim životnim uslovima u kojima su se na početku rata zatekli civili na području Sarajeva.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 655, 23. jul 2010.)

Bivši komandant UN-a izjavio je ove sedmice da je nad civilima tokom bosanskog rata vršen „teror“ tako što je Sarajevo bilo pod stalnom snajperskom i artiljerijskom vatrom.

„Na njihovim licima se video teror“, rekao je tužiocima na suđenju Radovanu Karadžiću egipatski general Husein Ali Abdel-Razek (Hussein Ali Abdel-Razek). „Nad njima je vršen teror. Oni su trčali . . . iz straha od snajpera. Život je bio veoma težak i očajan, pogotovo za civile na području Sarajeva.“

Svedok optužbe Abdel-Razek – koji je svoj iskaz dao na arapskom – bio je komandant Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) u Sarajevu, u periodu od 21. avgusta 1992. do 20. februara 1993. Prethodno je svedočio na suđenju generalu vojske bosanskih Srba Stanislavu Galiću, koji je osuđen na doživotnu robiju zbog učešća u snajperskoj i artiljerijskoj kampanji protiv Sarajeva.

Abdel-Razek je ispričao kako je održao veliki broj sastanaka sa članovima rukovodstva bosanskih Srba, uključujući i Karadžića, ali i to da postignuti sporazumi često nisu bili poštovani.

„Susretali bismo se u atmosferi poštovanja i toplog gostoprimstva, i sastanci su nam bili dobro organizovani, ali je uvek postojao problem na terenu“, rekao je Abdel-Razek tužiteljki Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff). „Mnoga rešenja koja smo ugovorili zapravo se na terenu nisu poštovala. Naprotiv, kod nekih vojnika je postojao izvestan stepen nediscipline.“

Svedok je rekao i da je čuo izveštaje o tome da je veliki broj Bošnjaka bio proteran iz nekih delova grada.

„Da li je rukovodstvo bosanskih Srba . . . ikada koristilo termin ’etničko čišćenje’?“, upitala je Uerc-Reclaf.

„Ne, oni nisu koristili taj termin kao takav“, odgovorio je Abdul-Razek. „Ali sam od njih na više sastanaka čuo kako postoje poteškoće kada je u pitanju zajednički život sa muslimanskim stanovništvom.“

A kada je predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) od svedoka zatražio da taj svoj navod pojasni, on je odgovorio kako mu je na jednom od sastanaka bila predočena nekakva raznobojna mapa.

„[Rekli] su da bi to smatrali idealnim načinom za rešavanje problema“, kazao je Abdul-Razek. On je ponovio kako termin „etničko čišćenje“ nije bio eksplicitno upotrebljavan u tim raspravama, te kako ne može da oceni da li je to bila „opšta politika“.

A kada je na Karadžića došao red da unakrsno ispita svedoka, on se usredsredio na ratne sastanke kojima su obojica prisustvovali.

„U to vreme smo Vi i ja veoma dobro sarađivali, zar ne?“, pitao je Karadžić.

„Bio sam precizan kada sam rekao da su sastanci sa rukovodstvom održavani u atmosferi dubokog poštovanja i da su oni pokazivali poštovanje prema meni i prema UN-u uopšte“, odgovorio je Abdel-Razik.

„Problem je bila praksa na terenu . . . a ne razgovor sa rukovodstvom. Ono što se dešavalo na terenu bilo je u potpunosti neprihvatljivo.“

„Međutim . . . možete li reći da ste sa nama postizali dogovore i da sa naših sastanaka takoreći nikada niste odlazili praznih ruku?“, pitao je Karadžić.

„G. Karadžiću, rekao sam to već više puta. Svi smo se složili oko uklanjanja barikada i [obustavljanja] granatiranja Sarajeva . . . međutim, problemi su se nastavili, i granatiranje je nastavljeno, a barikade su nicale“, kazao je Abdel-Razek.

On je rekao da se zbog takve situacije u više navrata požalio Karadžiću, Galiću i generalu Ratku Mladiću, koji je bio najveći autoritet u vojci bosanskih Srba i za kojim trenutno traga Tribunal.

„Čuo sam toliko pozitivnih reči . . . ali [su one bile] suprotne onome što se dešavalo na terenu“, kazao je Abdul-Razek. „. . . Postojala je greška unutar komandno-kontrolnog sistema. Zbilja mi nije bilo jasno zbog čega se sporazumi nisu poštovali. Sastanci su bili pozitivni, [ali] praksa na terenu je bila nešto sasvim drugo.“

Sudija Hauard Morison (Howard Morrison) je svedoku kasnije postavio pitanje o tome da li takvu praksu smatra posledicom „namernog odsustva dobre volje ili manjka stvarne komunikacije i kontrole u sistemu vojnog komandovanja“.

„Možemo prihvatiti obe mogućnosti“, odgovorio je Abdul-Razek. „Što se tiče discipline i pravila službe kojih je potčinjeni trebalo da se pridržavaju – sve je to bilo labavo . . . U razgovorima sa rukovodstvom [bosanskih Srba] i [vojnim] komandantima, zahtevao sam od njih da učine dodatne napore.“

On je rekao da sam bosanski sukob smatra „građanskim ratom“ u kojem su civili „pozivani da se bore rame uz rame [sa] svojim vojnicima“.

„Mislim da ti ljudi nisu bili naučeni pravilima ratovanja“, nastavio je svedok. „Postojao je manjak kontrole od strane centralne komande [i] nepotpuna koordinacija između rukovodstva [bosanskih Srba] i jedinica na terenu.“

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić se vratio i na svedokovu ocenu da su članovi rukovodstva bosanskih Srba govorili o tome kako ne mogu da žive zajedno sa nesrpskim stanovništvom.

„Hoćete li dopustiti mogućnost da možda nismo bili dovoljno jasni?“, upitao je Karadžić. „Doprineli smo konfuziji i nerazumevanju te rečenice . . . Ono što smo želeli da kažemo jeste to da ne možemo da živimo pod vlašću Muslimana i Hrvata, ili pod centralizovanom vladom.“

Abdel-Razek je na to odgovorio tako što je Karadžića „podsetio“ na neformalni sastanak koji su njih dvojica održali tokom Božića 1992.

„Pitao sam Vas: ’Šta je vaš minimum?’ A Vi ste mi rekli: ’Ne možemo više živeti zajedno’“, prisetio se Abdel-Razek.

Karadžić je svedoka pitao i o izjavama za štampu koje je davao u vreme dok je boravio u Sarajevu, i u kojima je izražavao „nezadovoljstvo“ tamošnjom situacijom.

„Ono što sam u to vreme jasno govorio jeste to da sam poslednjih dana svoje misije došao do zaključka da nismo bili u stanju da učinimo nešto više“, kazao je Abdel-Razek. „Zatekli smo se u istoj situaciji kao i civili . . . Nisam reagovao gnevom ni prema jednoj strani ili državi – moja reakcija je bila posledica [ne]sposobnosti da delujem.“

„Da li ste saglasni sa time da je u interesu rukovodstva SDA (tj. Stranke demokratske akcije, koja je vodila bosansku vladu) bilo da isprovocira stranu intervenciju?“, pitao je Karadžić.

„Rekao sam da je to moje lično osećanje“, odgovorio je Abdel-Razek. „Niko mi to nije tražio i niko nije aludirao na to. Budući da u čitavom tom granatiranju i oskudici nisam video ni tračka nade . . . došao sam do zaključka i uverenja da civili žele međunarodnu intervenciju.“

Suđenje Karadžiću će se nastaviti 17. avgusta, po okončanju letnje pauze u radu Tribunala.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.