BiH zaprepašćena oslobađanjem srbijanskih bezbednosnih zvaničnika

Prošlosedmično oslobađanje dvojice najviših srbijanskih obaveštajnih zvaničnika izazvalo je gnev u Bosni i Hercegovini – pogotovo među onima koji su preživeli masovna ubijanja u Srebrenici 1995. godine, pošto tužioci tvrde da su u tim zločinima sudelovale oružane formacije koje su bile potčinjene dvojici optuženika.

U Srbiji su, pak, reakcije bile pomešane: dok predstavnici vlade izražavaju zadovoljstvo, borci za zaštitu ljudskih prava ukazuju na opasnost od ignorisanja prošlosti.

Šef resora Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovica Stanišić, i njegov potčinjeni Franko Simatović, koji je rukovodio Crvenim beretkama – odnosno, Jedinicom za specijalne operacije (JSO) DB-a – proglašeni su 30. maja nevinima po svim tačkama optužnice, tako da su odmah i oslobođeni. (Više o sudijskom obrazloženju te presude vidi u tekstu „Oslobođeni šefovi Državne bezbednosti Srbije“.)

Njih dvojica su bili optuženi za ubijanje, progon, deportaciju i prisilno razmeštanje stanovništva. U optužnici se kaže da su oni sudelovali u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, čiji je cilj bilo izdvajanje pretežno srpskih teritorija iz Hrvatske i Bosne. Tužioci kažu da su Stanišić i Simatović učestvovali u tome tako što su osnivali i finansirali tajne centre za obuku srpskih paravojnih jedinica i ostalih snaga koje su u kasnijim sukobima u Hrvatskoj i Bosni vršile teška zlostavljanja.

Uz izdvojeno mišljenje jedne sutkinje, većina tročlanog sudskog veća je zaključila kako nema dovoljno dokaza koji pokazuju da su aktivnosti dvojice optuženika proistekle iz njihove namere sa doprinesu „prisilnom i trajnom uklanjanju većine ne-Srba iz mnogih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine“.

Iako je veće zaključilo da okrivljeni jesu osnovali specijalnu jedinicu DB-a, poznatiju pod nazivom Crvene beretke, kao i da su svojim aktivnostima „doprinosili činjenju zločina“ na dvema bosanskim lokacijama – u gradovima Doboj i Bosanski Šamac – njihovo pomaganje nije, prema presudi, bilo „konkretno usmereno“ ka činjenju ubistava i ostalih zločina. Takođe, većina nije zaključila ni da su optuženici pomagali i podsticali zločine koje su počinile paravojne grupe poput Arkanovih Tigrova i Škorpiona.

U optužnici se navodi da su jedinice koje su kontrolisali Stanišić i Simatović – među kojima su bile i Crvene beretke i Škorpioni – sudelovale u ofanzivi bosanskih Srba u kojoj su, tokom jula 1995. godine, bile zauzete enklave Srebrenica i Žepa. Narednih je dana bilo ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, što je u drugim presudama Tribunala okarakterisano kao čin genocida.

Tužioci kažu da su Škorpioni ubili približno 21 zarobljenika, uključujući i šestoricu čija je smrt u selu Trnovu bila snimljena kamerom od strane jednog pripadnika jedinice. Četvoricu pripadnika iste jedinice sud u Srbiji je zatvorio 2007. godine.

Aludirajući na taj zloglasni snimak, predsednica udruženja Majke Srebrenice, Hatidža Mehmedović, izjavila je kako haška presuda znači da „ratni zločini su nagrađeni, genocid je nagrađen, i ono ubijanje pred kamerom je nagrađeno“.

„Time je mlađim generacijama poslata poruka da se zločin isplati“, dodala je ona.

Dr Ilijaz Pilav, koji je rat u BiH proveo radeći kao hirurg u srebreničkoj bolnici, izjavio je da ne može da shvati kako okrivljenici nisu proglašeni odgovornima za akcije Škorpiona.

„Kada sam čuo presudu, u prvi mah sam pomislio da se radi o grešci“, rekao je on, primetivši da Stanišić i Simatović pripadaju „unutrašnjem krugu“ srbijanskog predsednika Slobodana Miloševića, koji je umro 2006. godine tokom suđenja za genocid u Srebrenici.

Predsednica bosanskog Društva za ugrožene narode, Fadila Memišević, ukazala je na „brojne dokaze koje je tužilaštvo na suđenju predočilo o učešću specijalnih snaga iz Srbije u bosanskom ratu“.

Uprkos tim dokazima, Memiševićeva tvrdi: „Prema ovoj presudi, Srbija nikada nije učestvovala u ratu. Ovo je ruganje pravdi. Za 20 ili 30 godina imaćemo novi rat, jer se nismo izborili sa svojom prošlošću, samo smo je sklonili pod tepih.“

A u Srbiji je premijer Ivica Dačić izdao saopštenje u kojem se navodi da je odluka haških sudija „veoma važna za Srbiju“.

„Srpska vlada se zalaže za pravična suđenja pred Haškim tribunalom, jer je to jedini način da se ustanovi istina o ratnim zločinima i stvore uslovi za pomirenje, i obezbeđivanje trajnog mira i stabilnosti u regionu“, kaže se u saopštenju.

S druge strane, Kancelarija tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije objavila je da će od Haškog tribunala zatražiti sve dokaze koji su predočeni na suđenju Stanišiću i Simatoviću. Tužilac Vladimir Vukčević je to najavio zato što se mnogi zločini koji su na ovom suđenju spomenuti trenutno istražuju u Srbiji.

„Činimo sve što možemo da bismo otkrili kako direktne počinioce, tako i one koji su izdavali naređenja“, kazao je Vukčević

Zagovornici ljudskih prava iz Srbije upozoravaju na to da bi ova presuda mogla da oteža suočavanje zemlje sa prošlošću.

„Ova presuda je iznenađenje za sve nas koji smo pomno pratili ono što se tokom rata dešavalo u Hrvatskoj i Bosni“, izjavila je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava u Srbiji. „Ispada da su Srbi u Bosni sami organizovali rat, a da Srbija nije ni učestvovala u njemu. Pri tom u Srbiji ima 400,000 ratnih veterana. To su činjenice preko kojih je teško preći.“

Predsednica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović, komentarisala je uticaj ove presude na žrtve u Bosni i Hrvatskoj.

„Žrtve ratnih zločina zaista mogu da budu nezadovoljne, i biće dugo nezadovoljne“, kaže ona. „Teško je sada videti šta im može doneti satisfakciju nakon ovakve presude.“

Dženana Karabegović i Ognjen Zorić izveštavaju za RSE i IWPR iz Sarajeva i Beograda