Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BEZ SKRAĆENJA OPTUŽNICE PROTIV KARADŽIĆA

Sudije su odustale od smanjenja broja optužbi, ali su tužilaštvu dale vremensko ograničenje.
By Simon Jennings
Na suđenju bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, sudije su tužilaštvu – nakon što nisu uspele da skrate spisak optužbi – smanjile broj sati predviđenih za izvođenje dokaza.



No, suđenje bi – iako je zakazano za 21. oktobar – još uvek moglo da bude odloženo ukoliko žalbene sudije ne budu donele odluku o Karadžićevoj žalbi u kojoj je zatražio dodatno vreme za pripremu odbrane.



Sudije su u više navrata izrazile zabrinutost zbog obima postupka protiv Karadžića, kao nekoga ko je navodno politički stajao iza najtežih zločina koji su od 1992. do 1995. počinjeni u bosanskom ratu.



Iako je pred-procesni sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) izrazio nezadovoljstvo zbog odlučnog stava tužilaštva da na ovosedmičnom saslušanju pred Haškim tribunalom udovolji samo nekim zahtevima koji su se ticali skraćivanja optužnice, on nije iskoristio mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju za njeno dodatno sažimanje.



„Bez podrobnijeg upoznavanja sa postupkom ili dokazima optužbe, u odsustvu saradnje iz tužilaštva, sudskom veću je krajnje teško da odabere opštine ili mesta zločina od kojih treba odustati“, kazao je sudija Kvon.



Najpre su sudije 22. jula od tužilaštva zatražile da razmotri smanjenje broja optužbi protiv okrivljenog. Tužilaštvo je 31. avgusta saopštilo kako, ukoliko sudije to zahtevaju, može odustati od 10 od ukupno 27 opština koje se pominju na važećem spisku optužbi, koji je objavljen 27. februara ove godine.



Sudije su potom pozvale na dodatna skraćenja, tvrdeći kako broj opština obuhvaćenih optužbom ne bi trebalo da bude veći od ukupno 12.



No, tužioci su u pismenom odgovoru od 18. septembra objasnili kako više ne mogu smanjivati broj opština ili redukovati broj lokacija na kojima su navodno počinjeni zločini, jer bi se to „nepovoljno odrazilo na sposobnost tužilaštva da pravično izvede dokaze“.



„Uprkos nastojanjima sudskog veća da ohrabri tužilaštvo da odredi lokacije i incidente koje bi moglo da izostavi iz ovog postupka, tužilaštvo se nažalost opredelilo da to ne učini“, rekao je sudija Kvon stranama u sporu.



„Veće ostaje veoma zabrinuto zbog obima dokaznog postupka tužilaštva“, dodao je on.



Karadžiću se pripisuje odgovornost za genocid koji je 1995. počinjen u Srebrenici, za opsadu bosanske prestonice koja je trajala 44 meseca, kao i za genocid koji je u pojedinim delovima Bosne počinjen nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima. Okrivljenom će se suditi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući progone, istrebljenje, ubistva i deportacije izvršene u periodu od 1992. do 1995.



Da bi uticale na dužinu suđenja, sudije su ove sedmice utvrdile rok u kojem tužilaštvo mora okončati svoj dokazni postupak.



Tužilaštvo će na raspolaganju imati ukupno 300 sati za saslušanje i ponovljeno saslušanje svojih svedoka – obavestio je sudija Kvon tim optužbe, kojeg predvode Alan Tiger (Alan Teiger) i Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff).



„Tužilaštvo bi do tada trebalo da okonča svoj dokazni postupak, i nipošto ne bi smelo da prekorači taj rok“, rekao im je sudija.



Sudija Kvon je potom tužilaštvu naložio da novu verziju optužnice, na kojoj će biti označena predložena smanjenja broja lokacija i opština gde su počinjeni zločini, podnese do 19. oktobra.



Tužilaštvo će smanjiti broj svedoka i odustati od zločina počinjenih u opštinama Banja Luka, Bosanska Krupa, Bosanski Petrovac, Brčko, Čajniče, Donji Vakuf, Kalinovik, Kotor Varoš, Ilijaš i Višegrad.



Početak suđenja je trenutno zakazan za 21. oktobar, dva dana kasnije no što je saopšteno prošlog meseca.



Međutim, suđenje ne može početi sve dok žalbene sudije ne donesu odluku o Karadžićevoj žalbi na odluku sudija da ne odobre njegov zahtev za odlaganjem suđenja.



Karadžić je u više navrata rekao kako mu nije dato dovoljno vremena za pripremu odbrane, zatraživši od sudija da suđenje odlože za 10 meseci.



„Postojeći datum početka je takav da za mene ne postoji nikakva razumna mogućnost da pripremim podnesak i žalbu“, rekao je Karadžić sudijama ove sedmice povodom toga što bi suđenje trebalo da počne 21. oktobra.



Sudija Kvon je rekao da će – ukoliko se žalbene sudije do 14. oktobra ne budu izjasnile o Karadžićevom zahtevu – datum početka suđenja ponovo biti odložen.



Strane u sporu su ove sedmice raspravljale i o tome kako će se okrivljeni braniti, nakon što je okrivljeni zahtevao da njegov pravni savetnik Piter Robinson (Peter Robinson) bude prisutan u sudu i da ima prava da sudijama predaje podneske o svim pravnim, a ne samo faktičkim pitanjima.



Karadžić se odrekao prava da ga u procesu zastupa advokat, insistirajući na tome da se brani samostalno. Međutim, ipak je kao podršku angažovao Robinsona, te još nekoliko pravnih saradnika. Karadžić želi i da ti njegovi saradnici budu prisutni u sudnici.



On tvrdi da će mu Robinsonovo prisustvo u sudnici omogućiti da ga konsultuje u vezi sa brojnim pravnim pitanjima, a da suđenje pri tom ne bude prekidano.



Sudija Kvon je okrivljenom rekao kako takva procedura faktički znači da u pravnim pitanjima Karadžića ipak zastupa advokat.



„Neće to biti nikakvo zastupanje, to će biti pomoć“, rekao je Karadžić.



„Nema ni govora o zastupanju. Ja zastupam samog sebe“, ponovio je on nešto docnije.



Karadžić se saglasio sa sudijom Kvonom koji je proceduru koju je okrivljeni predvideo nazvao „podelom rada“, uz napomenu da bi Karadžić ipak zadržao ukupnu kontolu nad slučajem.



Iako je tužilaštvo podržalo Karadžićevo nastojanje da njegov tim prisustvuje suđenju, ono se usprotivilo tome da bilo ko osim okrivljenog ima pravo da sudijama predaje podneske.



Ono tvrdi kako, ukoliko se Karadžić ne bude zastupao potpuno samostalno, treba imenovati advokata koji bi vodio njegovu odbranu.



„Ukoliko okrivljeni želi da bude zastupan u pravnim pitanjima i ukoliko misli kako nije dovoljno iskusan da se obraća sudu u vezi sa pravnim i faktičkim temama, onda bi on zapravo trebalo da odluči da ga ipak zastupa advokat“, rekla je sudijama Uerc-Reclaf.



Uerc-Reclafova je rekla i da granica između faktičkih i pravnih pitanja neće uvek biti jasna i da bi procedura koju okrivljeni zahteva dovela do odlaganja.



„Usvajanje njegovog zahteva dovelo bi do sprečavanja efikasnog i brzog izvođenja postupka“, kazala je ona.



Karadžić je ukazao na to da se tim tužilaštva sastoji od više pojedinaca kojima je svima dozvoljeno da se obraćaju sudijama, te dodao kako će biti „pravno korisno“ da se Robinsonu dozvoli da predaje podneske u svoje ime.



„Sudskom veću će biti lakše ukoliko g. Robinson bude izrekao ono što bi kazao meni, dok bi manje precizno i manje jasno bilo ukoliko bih ja to trebalo da artikulišem“, tvrdi on.



Sudija Kvon je nagovestio da će odluka o ovom pitanju biti uskoro doneta.



Strane u sporu će se narednog puta sresti na početku samog suđenja.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.