Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Berisa ublazio pretnje upucene Nanou

Smirivanje usledilo nakon sto su iz inostranstva stigla upozorenja uperena protiv najavljenog rusenja vlade.
By IWPR Balkans

Albanski opozicioni lider Sali Berisa odustao je od uvijenih pretnji da ce silom oboriti vladu, nakon sto je postalo jasno da javnost i medjunarodna zajednica ne bi priznali takav udar.


Inspirisan mitinzima kojima je nedavno srusen predsednik Gruzije Eduard Sevarnadze, lider Demokratske partije je 7. februara pozvao na ulicne demonstracije zakazane za 21. februar, da bi se oborila socijalisticka vlada Fatosa Nanoa.


Iz inostranstva su stigle ostre kritike. Nakon susreta sa Berisom 8. februara, ambasador Evropske komisije, Luc Zalcman, kritikovao je najvaljenu primenu sile. "Protesti treba da budu demokratski", izjavio je.


Ambasador SAD u Tirani, Dzejms Dzefri, podrzao je Zalcmana narednog dana, izjavom da Amerikanci "podrzavaju mirne proteste, ali ne i nasilne".


Berisa je 7. februara jasno stavio do znanja da se nada da ce masovni ulicni protesti ukloniti sa polozaja sadasnjeg sefa, ipak sve vreme je tvrdio da ce svaka akcija protiv vlasti biti "mirna i demokratska".


Opozicioni lider je tvrdio da je Nano albanska verzija Sevarnadzea, koji je proslog decembra zbacen sa vlasti uz podrsku veceg dela gruzijske javnosti.


Ali, Albanci su odbili da prihvate ovo poredjenje, uprkos dubokom nezadovoljstvu radom vlade i besom koji je izazvao nacin na koji je tretirana smrt 21 albanskog ekonomskog emigranta na moru.


Domace i inostrano javno mnjenje okrenulo se protiv lidera Demokratske stranke nakon sto su protesti od 7. februara postali nasilni.


Hiljade demonstranata su marsirali prema rezidenciji premijera i vikali "Nano odlazi!" Kada su poceli da razbijaju prozore kamenjem, specijalne jedinice koje su okruzivale zgradu pocele su da pucaju u vazduh.


To uopste nije zastrasilo vlasti, i ministar za javni red, Igli Toska, vec narednog dana obavestio je parlament da ce biti "nemilosredni" kada dodje do novih protesta.


I premijer je nastupio nepomirljivo kada je 9. februara obavestio lidere Socijalisticke partije da "upotrebiti sva sredstva koja su mu na raspolaganju da bi se izborio sa teroristima koji pokusavaju da destabilizuju javnu bezbednost". Odmah je podignuta gvozdena ograda oko premijerove rezidencije da bi se obeshrabrili eventualni nasilni napadi


Za mnoge Albance, protesti od 7. februara vratili su secanja na krizu iz 1996-97, kada je raspad nestabilnih finansijskih piramidalnih banaka u vreme kada je Berisa bio predsednik mnoge ostavio bez imovine i doveo zemlju na ivicu gradjanskog rata.


Ne tako davno, cinilo se da opozicija samo izrazava stav javnog mnjenja protiv onoga sto je opisivano kao nesposobnost u vodjenju privrede.


Posto 80 odsto stanovnistva zivi od prihoda koji iznosi manje od tri dolara dnevno, nezadovoljstvo je naraslo posle nedavnih najava skoka cena elektricne energije, telefona i hleba.


Guverner centralne banke, Skelkim Cani, upozorio je 31. januara da je podizanje cena neizbezno, jer vlada nije resila problem monopola.


"Vlada je izneverila ocekivanja zemlje", izjavio je Besnik Mustafaj, zvanicnik Demokratske partije. "Zelimo da ucinimo kraj korupciji, organizovanom kriminalu i bedi. Zelimo prevremene izbore."


Kredibilitet vlade dodatno je ugrozen tragedijom od 9. januara, kada se 21 albanski emigrant udavio u Jadranskom moru prilikom pokusaja da ilegalno stignu do Italije.


Grupa za javnu kampanju Mjaft organizovala je mitinge odmah posle ove tragedije. Ispred premijerove rezidencije okupile su se hiljade ljudi zahtevajuci njegovu ostavku, optuzujuci ga da je potpuno zanemario ovu tragediju i produzio svoj godisnji odmor u Turskoj.


Ali, tragicna smrt na moru i rast cena sami za sebe nisu dovoljni da sruse Nanoa sa vlasti.


Sef organizacije Mjaft, Erion Veliaj, kritkovao je agresivnost demonstranata 7. februara. "To je podsetilo ljude na 1997", izjavio je za IWPR. "Demokratska partija ne vidi proteste kao nacin da se poboljsa situacija u zemlji, vec kao sredstvo za ostvarivanje svog cilja – a cilj je da Berisa preuzme vlast."


Stanovnik Tirane, Lavdie Tako, 46, slaze se sa takvim stavom. "Nije mi se dopalo ono sto se dogodilo 7. februara", rekao je on. "Ne zelim da se ponovi 1997. Tada smo imali nasilje, a Berisa bi ponovo mogao postati nasilan."


Bledar Zaganjori, urednik privatnog televizijskog kanala Top Channel, primetio je da je vecina ljudi "jednako nezadovoljna i Berisom i Nanoom."


Protestima od 7. februara Berisa je izgubio i podrsku glavnog Nanovog rivala u socijalistickoj partiji, bivseg premijera Ilira Mete.


"Osudjujem ove postupke", izjavio je on u vezi sa demonstracijama, "i zeleo bih da dodam da nasilni protesti nemaju nista zajednicko sa demokratskim standardima koje svi zelimo."


Kada je opozicija zahtevala glasanje o poverenju vladi posle davljenja emigranata, Nano je odbio takav zahtev u parlamentu uz podrsku disidentskih glasova socijalistickih poslanka iz Metine grupe.


Nano moze racunati i na podrsku iz inostranstva gde se njegov umirujuci uticaj na etnicke Albance na susednom Kosovu visoko ceni.


Amerika snazno podrzava Nanoa otkako je poslao jedinice koje ce se prodruziti oruzanim snagama koje su SAD predvodile u Avganistanu i kasnije u Iraku.


Berisa je, s druge strane, izgubio naklonost medjunarodne zajednice nakon propasti piramidalnih finansijskih organizacija 1997. godine. Njegova reputacija u inostranstvu dodatno je pogorsana posle septembra 1998, kada su on i njegove pristaliuce upali u kabinet premijera i zgradu parlamenta posle ubistva bliskog berisinog saveznika, Azema Hajdarija. Nano je morao da pobegne iz zemlje. Medjunarodne organizacije ubrzo su primorale Berisu da povuce svoje pristalice.


Neki veruju da bi za Albaniju bilo najbolje da se obojica povuku. "Socijalisticka vlada nam je ispraznila dzepove. Ali dok je Berisa bio predsednik, ne samo da su nam dzepovi bili prazni nego smo i ziveli u stalnom strahu zato sto se pucalo na sve strane. Oni su isti. Zeleo bih da obojica napuste politiku", kaze Neki Kurti, 38, taksista.


Dalina Buzi je novinarka albanske privatne TV stanice Top Channel.