Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Beograd u soku zbog ubistva

Dva snajperska hica su prestonicu i citavu naciju bacili u stanje soka i zalosti.
By Daniel Sunter

Beograd je u soku od srede popodne, kada je premijer Zoran Djindjic usmrcen snajperskim hicima u centru prestonice.


Dan je zapoceo uobicajeno. U gradu - saobracajne guzve, smog i izduvni gasovi. Jedina stvar koja se nije uklapala u sliku za ovo doba godine je veliki broj ljudi na ulicama, koje su prve prolecne temperature u gradu izmamile iz kancelarija i kafea. U prestonici je polako rasla temperatura.


Medjutim, naglo je zahladnelo u 12.45 kada su dva hica odjeknula u dvoristu zgrade srpske vlade pretvarajuci atmosferu ranog proleca u tamni oblak soka i zalosti.


Javnost je saznala za napad samo nekoliko minuta nakon sto se desio. Oko 13 casova, beogradski elektronski mediji su saopstili da je premijer pogodjen snajperskim hicima sa krova obliznje zgrade dok je izlazio iz sluzbenog vozila, parkiranog ispred ulaza u zgradu srpske vlade.


Policija naoruzana dugim cevima je odmah blokirala pristup mestu zlocina i sve okolne ulice. Nekoliko stotina prolaznika i nekoliko desetina reportera su se nasli ispred zgrade pokusavajuci da dodju do vise informacija o napadu.


U isto vreme, policija sa pancirima i automatskim oruzjem je u citavom gradu zaustavljala i pretrazivala vozila proveravajuci licna dokumenta putnika.


Vest da je premijer bio zrtva snajperskog napada je pocela da se siri. Sve radio i televizijske stanice su prekinule uobicajeni program da bi prenele vest o atentatu na premijera kao i da se lekari u beogradskom Klinickom centru bore za njegov zivot.


Pokusavajuci da podele ovu vest i utese jedni druge, gradjani su masovno pozivali preko svojih mobilnih telefona prijatelje i rodjake, sto je dovelo do pada mreze mobilne telefonije.


Jeza i ocaj na licima Beogradjana i spikera u vestima elektronskih medija koji su pokusavali da prenesu poslednje informacije o najnovijem razvoju dogadjaja. Ova sumorna atmosfera je podsetila Beogradjane na krizne situacije tokom Miloseviceve vladavine, kao sto je bila pojava tenkova na ulicama u martu 1991. godine i vazdusnim napadima NATO-a osam godina kasnije.


"Ovo je uzasno," izjavio je primetno uzrujani student Milenko Krajcar reporteru IWPR-a. "Ako mogu hladnokrvno da ubiju premijera, tek tako, usred bela dana, u centru grada, kako bi to mi, obicni gradjani, trebalo da se osecamo? Ovo je velika tragedija za narod i za drzavu."


"Oni su ubili najpametnijeg coveka koga smo imali," rekao nam je jedan penzioner i poceo da place.


Biznismen Viktor je rekao da ga je sokiralo uzasavajuce ubistvo predsednika vlade, iako se nije slagao sa Djindjicevom politikom. "Jos uvek mi je tesko da prihvatim cinjenicu da su ga ubili i da premijera vise nema," kaze Viktor.


Mnogi od onih koje smo intervjuisali su smatrali da je ubistvo delo mafije i izrazavali su nevericu zbog neuspeha drzave da se obracuna sa gangsterima.


Vecernji sumrak je dodatno pojacao osecaj ocaja i turobnosti zbog tragicnog dogadjaja. Prvi znaci proleca u kojima su Beogradjani uzivali toga jutra su do veceri vec postali daleka uspomena - grad je delovao avetinjski pusto.


Sirom prestonice, jedino su bile uocljive pojacane policijske patrole koje su se kretale ulicama kao i pojacano obezbedjenje oko vladinih zgrada.


Na samo dva mesta je bilo ljudi u vecem broju - oko sedista Djindjiceve Demokratske stranke u Krunskoj ulici u centru grada i u blizini mesta zlocina, gde su gradjani pristizali kako bi odali pocast ubijenom predsedniku vlade, palili svece i ostavljali bukete cveca.


Kada su se Beogradjani probudili sledeceg jutra, nada da se ipak mozda radilo o uzasnom kosmaru se brzo rasprsila. Pokojni premijer nas je posmatrao sa naslovnih stranica svih dnevnih listova, a srpski mediji su odrazavali stanje soka i nemira koje je ophrvalo obicne gradjane.


Reklo bi se da je naslov u beogradskom dnevnom listu "Glas javnosti" najbolje odslikavao preovladjujuce raspolozenje javnosti. "Sta nas jos ceka?", pitao se ovaj list.


Dnevni listovi "Politika" i "Danas" su izrazili zabrinutost za buducnost Srbije posle ubistva, a svi ostali listovi su komentarisali moguce implikacije Djindjiceve tragicne smrti.


"Ekspres" je otisao korak dalje i imenovao osumnjicene za atentat na premijera. "Zemunski klan ubio Djindjica!" pisalo je u naslovu, a u propratnom tekstu se spekulisalo da li ce sukob izmedju vlasti i mafije dovesti do krvoprolica pre uspostavljanja reda i zakona.


Daniel Sunter je urednik IWPR-a iz Beograda.