Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BEOGRAD TRAŽI DA DEL PONTEOVA ODLOŽI OBJAVLJIVANJE MEMOARA

No, neki posmatrači kažu kako su tvrdnje da bi ta knjiga mogla naškoditi Srbiji – „smešne“.
By IWPR ICTY
Srbijanski zvaničnici su pokušali da spreče objavljivanje memoara bivše glavne tužiteljice Haškog tribunala, tvrdeći da bi to moglo ugroziti saradnju Beograda sa sudom.



Iako se knjiga pod naslovom „Lov: Ratni zločinci i ja“ neće pojaviti pre 20. marta, izgleda da su neki novinari već uspeli da dođu do nje i prenesu navodne detalje o razlozima zbog kojih su najvažniji begunci još uvek na slobodi.



Navedeni odlomci iz knjige pojavili su se na internet-stranici beogradske medijske kuće B92. Reč je o materijalu koji je preuzet od Novinske agencije Beta, za čije izveštače se tvrdi da su imali pristup knjizi.



Po Karli del Ponte (Carla Del Ponte), koja je na čelu tima tužilaštva Tribunala bila u periodu od 1999. do 2007., Mladić se na platnom spisku jugoslovenske vojske nalazio i dugo nakon što je optužen za genocid. Kaže se i da je Del Ponteova napisala kako su najznačajniji političari iz Beograda sudelovali u zaveri čiji je cilj bilo sprečavanje hapšenja osumnjičenih.



Srbijanski su zvaničnici od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-muna (Ban Ki-moon) i najviših zvaničnika Tribunala zatražili da odlože objavljivanje knjige.



„U pismima generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, kao i predsedniku i glavnom tužitelju Tribunala, zahtevali smo odlaganje“, izjavio je Dušan Ignjatović, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom.



„Neverovatno je da, svega dva meseca nakon što je napustila Tribunal, bivša tužiteljka objavljuje knjigu memoara, koja je zasnovana na stvarnim događajima i bavi se ljudima koji još uvek tragaju za beguncima“, rekao je on IWPR-u.



Iako kaže da nije video knjigu, on smatra da se njome rizikuje narušavanje odnosa između Srbije i Tribunala.



„Ukoliko iznosi tajne podatke, koje je koristila tokom obavljanja funkcije, to bi moglo dovesti do obustave saradnje sa Tribunalom“, kazao je on.



Među potencijalno štetnim otkrićima navodno je i opis sastanka koji je tužiteljka – marta 2001. u Luganu – održala sa Zoranom Đinđićem, a na kojem joj je tadašnji premijer Srbije opisao teškoće oko hapšenja optuženika.



Ako je suditi po odlomcima kojima raspolaže B92, Đinđić je tada rekao da Mladić – iako je optužen za genocidni masakr koji se 1995. odigrao u Srebrenici – još uvek prima platu od jugoslovenske vojske. A na kasnijem sastanku, uoči njenog odlaska u Vašington, Đinđić joj je – kako stoji u odlomcima koje prenosi B92 – rekao da Mladić ima više od 20 ljudi koji ga štite, a da tadašnji predsednik države, Vojislav Koštunica, želi da spreči njegovo hapšenje.



„Što se tiče Mladića, nismo ga videli više od nedelju dana. Ali će i njegov slučaj uskoro doći na dnevni red. Uhapsićemo ga i izručiti [NATO-snagama u Bosni]“, prenosi Del Ponteova Đinđićeve reči.



„Karadžić se krije u Beogradu. Znam da je pisao Koštunici i tražio od njega pomoć i zaštitu, ali ga je Koštunica odbio . . . Koštunica verovatno ne zna da je Karadžić u Beogradu.“



Srbijanski mediji su prepuni spekulacija o ostalim otkrićima. Neki kažu da se Del Ponteova priseća razgovora sa šefovima srbijanskih tajnih službi o tome kako su se Mladić i Karadžić izmeštali sa jedne lokacije na drugu, te kako je jedan zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova Srbije „ambasadi jedne prijateljske zemlje“ u julu 2001. predložio da se Mladić uhapsi.



Neki posmatrači misle da su reakcije srbijanskih zvaničnika na navodni odlomak preterane, a pokušaji da se zaustavi objavljivanje knjige apsurdni.



„Srbijanski političari su opsednuti tajnim službama. Ali, argument po kojem bi knjiga Del Ponteove ugrozila zajedničke aktivnosti Srbije i Tribunala je smešan, jer ta saradnja ne postoji već više od godinu dana“, izjavila je Nataša Kandić, izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo.



„Mislim da će ta knjiga verno dočarati javnosti ono što joj je predstavljano kao saradnja s Tribunalom. Svi znaju da je dobro da ta knjiga bude objavljena.“



Sa tim stavom slaže se i Forum za bezbednost i demokratiju, u čijem se saopštenju kaže da je srbijanskim zvaničnicima neprijatno zato što su prikazani kao lažovi, a ne zato što se otkrivaju obaveštajni podaci.



„Očekujemo da će ova knjiga pokazati kako su srbijanski političari jednu stvar govorili Karli del Ponte, drugu svom srpskom narodu, a da su u praksi radili nešto treće“, zaključio je on.



IWPR je u više navrata (telefonom i elektronskom poštom) pokušao da stupi u kontakt sa Del Ponteovom, kako bi od nje saznao da li su odlomci koje je objavio B92 autentični, te zatražio komentar u vezi sa primedbama srbijanskih zvaničnika. Do objavljivanja ovog izdanja IWPR-a nismo dobili nikakav odgovor od njene kancelarije.



Aleksandar Roknić je obučeni izveštač IWPR-a iz Beograda.